Pismeni rad srednjoškolca mnogima u regionu otvorio je oči

Srbija

Pismeni rad srednjoškolca mnogima u regionu otvorio je oči

Piše: Fokus.ba

Djevojčice se ugledaju na sponzoruše i starlete a dječaci na kriminalce. Sve je više i više nekulturnih i bezobraznih ljudi, naravno i neobrazovanih. Kada bih sutra pao na ulici, niko ne bi prišao da mi pomogne, samo bi me preskočili. Obrazovne ustanove liče na estradu, goli stomaci, kratke suknje, pirsinzi, samo im još mikrofon fali. U mojoj kući ne može ni dan da prođe bez svađe ili rasprave.

 Putem redakcijske pošte do medija u Srbiji došao je pismeni rad jednog 16-godišnjaka, učenika trećeg razreda srednje Ugostiteljske škole na temu „Stojim po strani i posmatram“.

Njegov rad je ocijenjen odličnim, a mi ga prenosimo u cjelosti.

“Stojim po strani i posmatram… Ponekad mi dođe da naglas zaplačem kad pogledam kakvo je stanje u našoj državi. Svakoga dana se nadam da će jednom biti bolje. Budim se, sanjao sam još jedan u nizu neostvarenih snova. Sanjam kako je frižider pun namirnica koje nama obezbjeđuju život. Svi smo složni i na okupu. Majka i otac užurbano kreću na posao, vodeći računa da ne zakasne ni minut.

Trzam se iz tog sna i shvatam da kasnim na doručak, a za doručak bukvalno ništa. Otac nezaposlen sjedi u fotelji i sluša laži i bljuvotine takozvanih političara koji su kupili diplome. Svakoga dana pričaju nove laži koje ljudima ispiraju mozak. Brat, diplomirani fizioterapeut, konobariše u nekom starom restoranu. Ljudi nemaju ni za hljeb dok se oni bahate. Majka je jedina koja nas održava u životu, pravi je stub porodice. Takva je država da sa diplomom nekog fakulteta možeš samo da obrišeš prašinu. Uopšte nema posla jer su sva radna mjesta popunjena preko veze, dovoljno je samo da odneseš novac i bocu nekog skupocjenog pića i već si od ponedjeljka na radnom mjestu.

Djevojčice se ugledaju na sponzoruše i starlete a dječaci na kriminalce. Sve je više i više nekulturnih i bezobraznih ljudi, naravno i neobrazovanih. Kada bih sutra pao na ulici, niko ne bi prišao da mi pomogne, samo bi me preskočili. Obrazovne ustanove liče na estradu, goli stomaci, kratke suknje, pirsinzi, samo im još mikrofon fali. U mojoj kući ne može ni dan da prođe bez svađe ili rasprave.

Zajmimo se da vratimo zajam i tako u nedogled. A ja… ja stojim po strani i posmatram. Shvatam da bukvalno ne mogu ništa da učinim, nemoćan sam i mali. Niko ne želi da me sasluša… Pored svega i dalje ostajem pozitivac, mladi buntovnik koji veruje u bolje sutra.”



Komentari na tekst (8)
Objavljeno:
Bravo Maestro
Objavljeno:
Procitati pismo javno na programu N1 i kopiju poslati Vucicu .....
Objavljeno:
Jos kad bi neko razuman procitao ovaj rad i preduzeo nesto da deca ne budu nemi posmatraci bilo bi efekta ... mozda
Objavljeno:
Tuzna istina. Kao da je opisao moj dom! Zahvaljujuci mladima koji ovako razmisljaju, ima nada za promjene.
Objavljeno:
Dete je u pravu, tuzno i istinito. Bolje i lepse je jos samo san. Sto je dole to je sad gore a sto je gore sad je dole, u pravom smislu reci naopako!!!!
Objavljeno:
Džaba mu sve što napisa, na žalost...
Objavljeno:
Bravo!!!
Objavljeno:
Pre će to biti dokaz da škole nisu za svakoga. Da je širenje obrazovanja na mase dostiglo svoje maksimume.
 

Napomena:
Svi komentari se prethodno moraju odobriti od strane administratora prije nego budu vidljivi na portalu. BUKA se ograđuje od stavova i mišljenja iznesenih u komentarima postavljenih na našim stranicama. Svi stavovi i mišljenja komentatora odražavaju stavove i mišljenja isključivo onih koji ih postavljaju. Redakcija BUKE je u slučaju komentara koji izazivaju rasnu, nacionalnu ili vjersku mržnju, te potiču na nasilje dužna obavijestiti nadležne organe o takvom pristiglom komentaru.