Dženifer di Noia, sociološkinja i stručnjak za javno zdravlje na Univerzitetu Vilijam Paterson, sastavila je listu i rangirala svoje izbore po tome koliko dobrih stvari (vitamina, valakana, proteina itd.) staje u jedan zalogaj određene hrane, koncept koji se zove gustina hranljivih sastojaka.
Na vrhu liste povrća sa najviše hranljivih materija nalaze se: blitva, spanać, kelj, crvene paprike i brokoli.
Gledajući gustinu hranljivih sastojaka, Di Noia se fokusirala na 17 nutrijenata, uključujući:
- Kalijum: ključni mineral koji pomaže nervima i mišićima da komuniciraju i može da neutralizuje neke od štetnih efekata natrijuma na krvni pritisak.
- Vlakna: važna su za varenje i pomažu kod osećaja sitosti .
- Proteini: od ključne važnosti za izgradnju i održavanje mišića.
- Kalcijum: ključan za jake kosti.
- Gvožđe: Pomaže skaldištenju mišića i koristi kiseonik.
- Cink: za zdrav imuni sistem.
- Vitamini A, B6, B12, C, D, E i K
Ukratko, svaka hrana mora da obezbedi 10 ili više odsto dnevne vrednosti ovih nutrijenata. Niskokalorična hrana daje bolje rezultate, kao i hrana sa više “biološki dostupnih“ hranljivih materija, ili onih koje mogu lako da se apsorbuju u telu.
