Prvo, nekoliko uopštenih napomena koje valja imati u vidu:
Zamka s cenom
Iskustvo je naučilo vlasnike restorana da vina koja se slabo prodaju (iz razloga lošeg kvaliteta) stave nešto iznad najniže cenovne lestvice. Ideja je da gost koji drži do sebe neće poručiti najjeftiniju etiketu, nego neku tu odmah do... I tako će se loša vina lakše prodati! Baš zato, ako niste pri novcu ne prezajte od najjeftinijeg, veoma je moguće da je to bolja kupovina od onog malo skupljeg! Izuzetak je, naravno, vino kuće, koje je priča za sebe.
Vino kuće
Naizgled najpovoljnija ponuda, takozvano „vino kuće“, ma koliko solidno bilo često je „jadac“. Zašto? Zato što gazda po ceni jedne čaše takvog vina koju vam proda najčešće kupi čitav litar. Dobar odnos, zar ne? Ipak, ako vas kalener uveri da im je „vino kuće“ dobro, valja proveriti i naručiti čašu. Posle lako možete da odustanete i pređete na neko drugo ako vam nije po volji.
Čaša ili flaša
Uzeti odmah buteljku ili piti vino čašu po čašu? Logika novčanika je jednostavna, obično čaša dobrog vina staje četvrtinu cene čitave boce. Pri čemu količina nije proporcionalna. Naravno, ukoliko ste sigurni da ćete popiti barem četiri ili više čaša u restoranu odmah se opredelite za bocu. No, i tu ima caka! Naručujući čašu po čašu možete otkriti više etiketa, sorti vina, ili vršiti uzbudljivu igru uparivanja sa hranom. Pojedinačna čaša je tu bez premca.
Pij lokalno
Najčešći savet gastronomije za putnike namernike dobro gađa i vinsku suštinu: Pij vino i jedi proizvode iz lokalnog okruženja! Dakle, ako ste izvan svoje sredine, OBAVEZNO probajte lokalna vina i sorte, obično su daleko jeftinija od brendiranih svetskih imena, a mogu doneti mnogo radosti. Još ako je menadžer restorana i sam ljubitelj vina, sasvim sigurno je obogatio vinsku kartu lokalnim biserima. Zato u tom segmentu postoji solidina verovatnoća da baš ubodete dobro vino za nevelike novce.
Još jedna zamka s cenom
Jednostavan psihološki efekat može vas lako zavesti! Naime, kada u restoranu otvorite vinsku kartu i vidite da je većina etiketapreko 50 evra, uprkos tome što se tu nalaze i vina od 25 evra, koliko ste, recimo, nameravali da potrošite, iskustvo govori da ćete ipak izabrati vino u cenovnom rangu od 35 do 40 evra. Bez potrebe, a to može kasnije uticati na vaše opšte raspoloženje.
Prvo jelo, onda vino
Najčešće vam po dolasku u restoran pod nos podnesu vinsku kartu. Okej je prvo naručiti vino, ali pažnja! Znate li šta ćete jesti? Postoje određene namirnice ili jelauz koja jednostavno ne može da se služi bilo koje vino! Uglavnom su to jela sa dosta šećera, gorkasta hrana ili jako začinjena. Takva jela u kombinaciji s pogrešnim vinom pretvaraju se u katastrofu. Ali, čak i bez te krajnosti, uparivanje vina i hrane u restoranu je lepa pokazna razonoda. Zato je uvek potrebno prvo odabrati jelo, pa tek onda vino!
A sad – akcija!
Ako ste ovladali s ovih nekoliko prethodnih saveta, vreme je da se u društvu pokažete kao neko ko zna šta hoće od vina. Redosled je sledeći:
1) Pitajte društvo jesu li za vino na čašu ili da se odmah krene na flašu, potom da li više vole crvena ili bela (roze, penušava) vina, internacionalne ili lokalne sorte.
2) Odmah na početku odredite cenovni limit za pojedinačnu etiketu (ili čašu).
3) Ukoliko već niste vinski ekspert, ostvarite odmah dobar odnos i kontakt s konobarom ili somelijerom. Dajte mu što više informacija o svojim namerama. Ponašajte se kao kod doktora – ako mu kažete šta vas boli, veće su šanse da ćete proći bezbolno!
4) Evo šta treba znati kada zatražite savet konobara:
- Da li želite crveno ili belo vinol aganog, srednjeg ili punog tela
- Da li bi to trebalo da bude neko lokalno ili strano vino
- Koji je cenovni okvir koji ste planirali. E sad, ovo može ponekad da bude nezgodno ako ste u društvu. Ali, postoji način kako da saopštite kelneru koliko ste voljni da platite, a da ostali za stolom to ne otkriju! Jednostavno, otvorite vinsku kartu i pokažite prstom na neko vino s cenom koja je za vas prihvatljiva i izgovorite: „Razmišljam o nečem ovakvom!“ U restoranskom žargonu to znači: „Spreman sam da platim ovoliko, ali ne želim da to oglasim na sva zvona!“ U svakom boljem restoranu u svetu kelner će vas odmah razumeti.
Dakle, u praksi će to izgledati ovako: Želim da poručim bocu crvenog vina za sve nas. Neka bude srednjeg tela, lokalno ako imate da preporučite, ali da nije pino noar (u ovakvim prilikama uvek dobro zvuči ako isključite neku sortu, međutim morate i da imate spreman razlog za to, recimo - da razmišljate o hrani koja ne ide uz pino, ili ga možda neko od prisutnih ne voli previše, ili vi niste imali dobro iskustvo prošli put...). Razmišljam o nekoj ovakvoj boci (pokažite prstom na vino u vinskoj karti koje vam odgovara po ceni), pa bih voleo da čujem i od vas neku preporuku u tim okvirima.
I naravno, svi će biti oduševljeni vašom vinskom kulturom i znanjem, a vama ostaje samo da prihvatite savet konobara. Pa, ako se društvu vino ne dopadne, konobar je kriv!
PROBANJE VINA
Odabrali ste vino i konobar kreće s ritualom otvaranja boce. Prvo će vam pokazati bocu da potvrdite kako ste baš to vino naručili. Nije na odmet proverirti da li je u pitanju baš berba koju ste tražili, jer se često dešava da naručite jednu, a stigne druga.
Nakon što otvori vino, konobar će ispred vas staviti čep. Na vama NIJE DA GA MIRIŠETE, već da utvrdite da je ceo izvađen, da nije truo, da nije suv. Ako vam se nešto u tom smislu učini sumnjivim, ne znači da je i vino neispravno, ali je znak da obratite više pažnje na ono što će vam sipati u čašu.
Pošto ste videli čep, konobar će vam sipati malo vina u čašu da probate. Zapamtite, svrha ovoga nije da odlučite da li vam se vino sviđa (kada pampur izađe iz boce vi ste vino kupili i tu više nema premišljanja tipa, možda bih ipak više voleo ono drugo), već da li je ispravno, odnosno da li ima neku vidljivu manu. Da bi ste proverili ispravnost, zavrtite čašu kako bi se arome intenzivnije osetile islobodno pronjuškajte, gurnite duboko nos u čašu. Mane vina su obično miris na umoljčeni papir, mokru školsku tablu ili vlagu iz podruma. U svakom slučaju, ako vam se miris ne dopada, odmah reagujte.
Konačno, probajte mali gutljaj. Ako osetite neprijatnu kiselost ili totalno suprotnu otupljenost ukusa, skrenite pažnju konobaru. Zameniće vam bocu pa makar vi i ne bili u pravu! Najčešće... Ipak ste (debelo) platili nešto u čemu želite da uživate ostatak večeri!
DOSIPANJE
Pijte ritmom koji vam odgovara, ne dozvolite da vam konobar doliva kad god on zaželi, jer mu je u opisu posla da što pre popijete prvu flašu kako bi naručili drugu. S druge strane, ako je konobar isuviše spor u dosipanju ne ustručavajte se da sami uzmete flašu i dospete sebi ili ostalima za stolom.
