Prinošenje vina i hrane na oltar bogovima hedonizma ne mora pod obavezno da sadrži u sebi maksimalnu dozu pijeteteta, pa čak ni kod „uparitelja” koji se u tom segmentu uzdižu na najviši svetski pijedestal. Hrana je hrana, vino je piće (a ponekad i ponekom i hrana), stvari su proste, ukusi se razlikuju, a potrebe i prilike pogotovo.
Osnovni problem sastoji se u tome što je većina ljudi koji vedre i oblače u domenu uparivanja vina i hrane, profesionalno vezana ili za menu restorana u kom deluju, ili za određene vinarije i etikete. Ili jednostavno moraju da održe sopstveni dostignuti rejting u kome nema nimalo mesta za jednostavna, brza jela i vina s polica lokalnog non-stop open shopa.
Uparavo zbog svega navedenog možda nije loše zaviriti u „kontejner” uparenih vina i takozvane nezdrave hrane ili junk fooda. Pri čemu stručnjaci tvrde da pomenuto uparivanje „radi“ u svim statusnim grupacijama savremene vinoljubne civilizacije.
Evo šta se nama posebno dopalo...
Prženi krompirići i penušavac
Kad iz kesice izvučete masne prste pune slanih, slasnih i hrskavih krompirića, pomisao na pivo se sama nameće. Ali razmislite: pivo bi ovde moglo samo da odigra ulogu spirača viška soli koja nagriza desni i obraze. Od ukusa malo šta tu ima. Istovremeno, šampanjac, prosecco, bilo kakvo penušavo vino u varijanti brut, bez mnogo šećera u ukusu, stvoriće onaj fini film, oprati i oplemeniti hiljadama mehurića receptore od soli i masnoće za konkretno uživanje u čarima krompira (i novih talasa masti) obogaćenih finim voćnim notama iz vina.
Rolovana slaninica sa suvim marsala vinom
Slaninicu neki nazivaju mesnim slatkišem, ali ćete se verovatno začuditi ako vam kažemo da ona još bolje „zvuči“ u saglasju sa slatkim zalogajem. Ili gutljajem. Za one koji ne znaju, marsala vino specijalitet je južne Italije, preciznije Sicilije. Dobijeno specijalnom tehnologijom ukuvavanja i ugušćivanja, ovo gotovo braon pojačano vino neka je vrsta tečnog deserta čije se vodeće arome breskve, braon šećera, vanile pa i duvana, najčešće uparuju s neutralnim povrćem, poput svežih špargli, a od njega se dobijaju i vrhunski sosovi za bela i ptičja mesa. Ipak, suvlje varijante marsale prosto eksplodiraju u dodiru sa slaninicom i kao akcelerator istaknu krunu dimljenih mesnih aroma uvijenu u najfinije, gotovo barokne vinske slasti!
A da bi u ovoj kombinaciji osetili i guste čari koštunica, pobrinite se da uz jeftino meso obezbedite originalno i skupo sicilijansko vince ili barem jako kasnu berbu traminca.
Burger sa crvenim
Možda je izraz „burger” isuviše sofisticiran za ono što se nudi u formi džank fuda sa prozora kioska brze hrane. Tačnije, omiljena dečija hrana, bezukusni čizburger, umašćeni i presovani skup aditiva u lepinjici bez roka trajanja koji se najčešće u grlo uteruje gutljajima ledeno hladnih gaziranih sokova, a često podmazuje i komadima podgrejane slanine, zaista se može u dobroj meri oplemeniti određenim vinom. Prirodna toplota koju u sebi nose grožđice širaza i konkretni tanini, utabaće put hrapavim kartonastim zalogajima.
Ako se pak nađete u Južnoj Africi, obavezno isprobajte varijantu s pinotagevinom. Ovo veoma tamno „dete” sorti cinsault i pinot noir, prepuno tanina i antocijanina koje je dugi niz decenija bilo nepravedno zapostavljeno, u svojim novim i daleko elegantnijim stilskim varijantama prekriće aromama duvana, katrana, borovnica i suvih šljiva svaku iole primetnu nesavršenost čizburgera. Nadamo se...
Pohovano sa rozeom
Neki će se ljutnuti što pohovana pileća krilca i grudi svrstavamo u brzu i nezdravu hranu, ali ona to jednostavno jesu, pogotovo kad povuku esenciju pregorelih masnoća iz friteze. Puna neodbranjivo ukusnih i zaraznih, hrskavih mrvica namašćenog hleba, krilca & belo po sebi nemaju jako izražen ukus koji sad praktično treba izneti na svetlost reflektora. Ulogu „konferansijea” izvešće bez sumnje sočan roze pun finih štipkastih i šipkastih (od šipka, ne od šipke) kiselinica, pri čemu note jagode i maline nisu neophodne.
Drugim rečima, ružica bi mogla biti krinolina za njeno džank fud visočanstvo pohovano krilce, onaj čudesni oblak što će odagnati napadne ukuse masti, i aromu piletine dovesti širokim autoputem do centara za ukus u vašem mozgu.
Pohovani sir sa nečim
Topljeni, u konce rastežući sir u pakovanju od poha jako je teško upariti sa bilo čim osim sa – vinom! Ali, neke tradicionalne i ustaljene norme ponašanja za vinskim stolom uglavnom vas upućuju na to da zagrejani masni sirevi na prvu loptu pasuju sa belim, aromatično snažnim i najčešće vremešnim vinima. Zamislite užas vašeg kardiologa kad se slučajno sretnete na večeri gde je ovakav sir na meniju, a baš nakon pregleda kad vam je saopštio da treba ozbiljno da pripazite na ishranu.
Poučeni francuskim iskustvima, vezi prehrane i nedostatka kardiovaskularnih tegoba, zdušno preporučujemo da uz pohovani sir pijete kaberne fran ili karmenere, ako je dostupan. Visokim kiselinama i bibersto-začinskim aromama, ova će vina istovremeno ispirati vaše krvne sudove i uklanjati agresivno masne ukuse zaprženih mrvica. Pa neka i doktor nešto nauči.
Krofne sa slašću
Kisela testa pržena u dubokom ulju, uštipci, krofnice, čurosi, pa prskana medom, mlevenim šećerom, čokoladnim i ostalim prelivima, naizgled su beznadežna za uparivanja sa vinom. Velika čaša ledene vode obično je ono što vam pada na pamet dok brišete usne i obraze od masti i šećera. Ali, pravi doživljaj može nastati uvođenjem nesvakidašnjih aromatičnih vina u ovu slatku priču.
Uparivanje po sličnosti daje izvanredne rezultate, šećer se šećerom ponekad izbija, pa predlažemo crveni ili beli bermet koji će herbalnim tonovima doneti sve ono čega u pomenutim slatkišima nema ni mrvice, a ukus bezumne slasti svesti na minimum. Ukoliko se nađete van granica Srbije, slatko belo vino od španske sorte Pedro Ximinez obogatiće zalogaj aromama cimeta, kafe, rastopljene čokolade. Samo pazite, ovakvi zalogaji često nemaju mere.
Burek sa mesom
E, pa sad će neko stvarno da nas... Burek pa džank fud, nije nego! Ali, zapitajte se: kad ste ovo tradicionalno balkansko, pa dobro, istočnoevropsko i zapadnoazijsko jelo jeli za stolom iz tanjira? U pokretu, kolima, na brzaka, u izlogu pekare, tako se burek zalogaji. I sa jogurtom, naravno. Ali, nežne napade luka, osetne talase bibera i svinjske masti oko mesa, a iz kora, jako lepo će izdržati i podržati sočne kiseline i odbrambeni taninski bedem domaćeg prokupca.
Sam ritual pravilnog konzumiranja vina podiže uživanje u bureku ovako na jedan viši nivo, vraća ga trpezi gde mu je i pravo mesto. A za jogurt će i nadalje biti mesta u hodu, trku, vožnji.
Kokajte sa belim
Ide zima. Kokice nisu samo dečija radost ili sirotinjska zabava za one što zbog raznih razloga noćni provod zamenjuju sedenjem pred televizorom. Pun lonac belih, mirisnih i često preslanih raskokanih zrna „kokičara“ prosto vapi za gašenjem upaljenog grla i nepca. Pomislite kako se jedna kokica davi u mlakoj peni piva. Užasan prizor, gori od Titanika koji tone na TV ekranu, zar ne? Pa još u vašim ustima, bljak!
Gazirani voćni sokovi koji oštre ljuspice spiraju niz grlo, pa to ni deca ne kombinuju. Ali fine, nenapadne začinske i herbalne, muskatne arome tamjanike (ili kvalitetna malvazija), mogu da veče uz pomenuti lonac i „prozor u svet“ učine uzbudljivim. Ili makar podnošljivijim. Ova će aromatična vina sprati nakupljene masti, dodatno osloboditi kukuruzovinu u pravcu izvornih vlaknastih ukusa prirode i priču zaokružiti blagotvornošću „aftertejsta“.
