Ako ste od onih ljudi sa sindromom karpalnog kanala zarađenog neprekidnim skrolovanjem 9gag-a, na Leonarda Dikaprija gotovo vam je izvesno prva asocijacija sada već legendarni mim "Poor Leo"; međutim, ovaj oskarovac jedan je od najzagriženijih "environmentalista" među holivudskim zvezdama i već godinama unazad najpoznatiji aktivista u domenu klimatskih promena. (Dobro, posle Ala Gora, koji je uspeo da dobije Nobela.)
Pored čuvene uloge siromašnog Džeka u Titaniku Džejmsa Kamerona, njegovo najslavnije filmsko ostvarenje upravo je Povratnik za kog su ga ovenčali titulom najboljeg glumca i napokon mu uručili zlatnog čovečuljka. Ovogodišnja dodela Oskara bila je ne samo važan dan za njega, već događaj velik i važan za čitavu internet zajednicu. Jer on je jedini čovek uz čije je ime nekako spontano išlo da je gubitnik Oskara čak pet puta.
Sam Dikaprio nikada se nije eksplicitno izjašnjavao povodom svoje neviđene popularnosti usled nemilog (ne)dobijanja Oskara; štaviše, mnogo je više energije i reči uložio u podizanje svesti o rizicima globalnog zagrevanja i klimatskih promena. Legenda kaže da se toliko nameračio na "zelenost" da su ga devojke ostavljale jer je smrdeo; odbijao je redovno kupanje u cilju očuvanja rezervi vode, i dezodorans jer ga je smatrao neprirodnim. Stoga nije nimalo čudno da se čak i u svom govoru prilikom famoznog uručivanja prestižne nagrade osvrnuo i na upravo ovu problematiku.
''Klimatske promene se dešavaju upravo sada, stvarne su i predstavljaju jednu od najopasnijih pretnji čitavoj našoj vrsti. Zato treba da udružimo snage i zajedno stanemo na kraj prokrastinaciji. Zbog naše dece i njihovih potomaka, zbog svih ljudi čije je glasove utišala pohlepna politika, ne uzimajmo ovo zdravo za gotovo. Ja ne uzimam ovo večeras zdravo za gotovo'', objasnio je. U skladu sa svojim uverenjima, povukao je paralelu između filma u kojem je trijumfovao i pomenutih problema: ''Snimanje Povratnika govori upravo o vezi između čoveka i sveta prirode. Sveta koji je protekle godine bio topliji nego ikada. Menjali smo lokacije bezbroj puta i hrlili južnije samo da bismo pronašli malo snega.''
Tokom poslednjih nekoliko godina, poznati glumac kontinuirano je pomagao em finansijski, em svojim likom i delom, pokušaje Ujedinjenih nacija da uspore globalno zagrevanje, zaštite koralne grebene i nepalske tigrove i podignu društvenu svest o opasnostima klimatskih promena. Skoro da je postao inventar na večerama, panelima i skupovima koji se bave upravo izazovima globalnih promena na polju klime; usput je na ekonomskom forumu u Davosu pokupio nagradu prošlog januara i držao stranu Ban Ki Munu, generalnom sekretaru UN, na pregovorima o Pariskom sporazumu prošlog decembra.
Prema njegovim rečima, počeo je da o biodiverzitetu i izumiranju čitavih vrsta brine još kao dete. U nekom intervjuu pomenuo je da su njegovi roditelji na zidu iznad njegovog kreveca držali reprodukciju Bošove slike "Vrt zemaljskih uživanja", te da ga je prikaz nestanka Edena, iliti Rajskog vrta prilično uznemiravao.
A ključni trenutak u evoluiranju njegovog interesovanja za klimatske promene bio je susret sa tadašnjim potpredsednikom Amerike Alom Gorom u Beloj kući 1998. godine; čak ga i sam Dikaprio navodi kao zvanični početak svog aktivizma. Otada se pobožno edukuje u vezi sa klimatskim promenama -- čita o njima, plaća tutore kako bi što bolje razumeo problem sa naučnog aspekta i putuje na sve lokacije kojih se seti, a da su na prvoj liniji fronta u borbi sa globalnim zagrevanjem. A onda, kada je shvatio da se dela više broje nego reči, ozbiljno se bacio na posao.
Da, bio je on pionir u očuvanju životne sredine i pre nego što se zavlačio u životinjske lešine, jeo žive jetre i umalo oboleo od hipotermije dok je snimao Povratnika; nije da je postao environmentalista u vreme Gilberta Grejpa, ali je još ranih devedesetih počeo da se bavi ozonskim rupama i topljenjem glečera.
Nakon uspeha Titanika, 1998, tada dvadesetčetvorogodišnji glumac pokrenuo je Fondaciju Leonardo Dikaprio, neprofitnu organizaciju posvećenu podizanju društvene svesti o očuvanju životne sredine; mada se bavi gotovo svim segmentima environmentalizma, fondacija se pretežno fokusira na globalno zagrevanje, očuvanje biodiverziteta i pružanje podrške konceptu obnovljivih izvora energije.
Nešto kasnije, 2007, rešio je da se pojavljuje kao narator dokumentarnih filmova o klimatskim promenama. Prvi je bio The 11th Hour 2007. godine, po scenariju i u režiji sestara Lejle i Nađe Koners koje su za potrebe filma intervjuisale više od pedeset naučnika, mislilaca, dizajnera, istoričara i svetskih lidera. Dikaprio se, pored uloge naratora, oprobao i kao producent. Film je dobio dovoljno pozitivne kritike da čak kažu da je mnogo bolji i od Gorovog An Inconvenient Truth, što je, pretpostavljamo, ultimativni kompliment za vrednog padavana Dikaprija.
Iste te godine, ponovo sa, zamislite, Alom Gorom na ceremoniji dodele Oskara najavio je vest da je Američka filmska akademija konačno usvojila zdrav način planiranja i produkcije filmova, te tako potvrdila svoju posvećenost zaštiti životne sredine. (I isto je, kao Al Gor, ugradio solarne panele na svoju kuću. Plus poseduje električni auto "tesla rodster". Dobro, i hibridnu "tojotu prius".)
A inače je široke ruke kada su donacije u pitanju, kao pravi filantrop. Počeo je da poklanja novac još 1998. kada je kompjuterskom centru "Leonardo Dikaprio", ogranku javne biblioteke Los Anđelesa locirane u Los Felizu, gde je kao dete živeo sa majkom, donirao 35.000 dolara; biblioteka je bila uništena tokom zemljotresa Nortdridž 1994. godine, nakon čega je početkom 1999. rekonstruisana i otvorena. Haitiju je 2010. donirao milion dolara nakon tragičnog zemljotresa. Milion je pao i za "Društvo za očuvanje divljih životinja" na ruskom samitu o tigrovima. Čini se da baš ima the thing sa njima. Ne sa Rusima, nego sa tigrovima. Tako je učestvovao i u spasavanju onih nepalskih, a priključio se i inicijativi za oslobađanje tigra Tonija koji je poslednju deceniju proveo u zatočeništvu.
Logično, kao i svaki pravi aktivista, vrlo je politički angažovan. Tokom predsedničkih izbora 2004. godine podržao je kampanju Džona Kerija, ali, još važnije -- prema podacima Federalne izborne komisije na izborima 2008. godine predsedničkoj kampanji Baraka Obame donirao je 2.300.000 dolara, što je u tom trenutku bila maksimalna suma koju je pojedinac uopšte mogao da donira u tom izbornom krugu.
A kao svaki pravi aktivista za očuvanje životne sredine, nije preterano blagonaklon prema Donaldu Trampu. Iako je prethodnom predsedniku odrešio kesu, o Trampu je jednostavno rekao da će zaista biti poguban za čovečanstvo i planetu s obzirom na činjenicu da apsolutno ne veruje u modernu nauku. Tokom gostovanja u Beloj kući nedavno je objasnio animozitet prema republikancu: "Ukoliko ne verujete u klimatske promene, onda odbijate da verujete u činjenice, nauku i empirijske dokaze. Zato, po mom skromnom mišljenju, ne treba vam dozvoliti da vršite bilo kakvu javnu funkciju."
U sličnom antitrampovskom maniru je i njegov poslednji film koji je neposredno pred predsedničke izbore u Americi uzburkao javnost. Before the Flood pogledalo je više od šezdeset četiri miliona gledalaca, te je ovaj dokumentarac postao najgledaniji od 2000. godine. Dikaprio je praktično proputovao čitavu planetu sa ciljem da istraži sveopštu zavisnost od fosilnih goriva, efekte Pariskog sporazuma, zatim razvijanje obnovljivih izvora energije i tzv. carbon tax.
Nakon proputovanja na kojem se susreo sa posledicama globalnog zagrevanja iz prve ruke, povratio je, izgleda, veru u mogućnost saniranja barem dela štete.
I baš zbog toga, Dikaprio ne planira da se uskoro zaustavi u borbi za očuvanje naše planete. Ima on još mnogo toga da uradi i kaže. A čak i da zapostavi svoju holivudsku karijeru, znaće da je vredelo.
