U protekla četiri meseca ova tiha učenica je preživela napade projektilima na svoju školu koji je ubio nastavnika i njene školske drugove od kojih su neki bili živi spaljeni.
Gađali su je snajperom, naterali da beži kroz minsko polje posejano po ulicama i videla je kako njenog strica i rođaka kidaju šrapneli u napadu koji im je razrušio kuću u gradu Taizu na jugozapadu Jemena koji je pod opsadom, piše Dejli meil.
Neverovatno, ali Amal je preživela i kada je pijacu pogodio projektil i poubijao prodavce krompira i slatkiša koji su bili oko nje tokom jednog od brojnih napada u jemenskom građanskom ratu što je dovelo do optužbi da su meta i civili i njihovi domovi.
Sada živi s ostatkom svoje porodice i hladnoj, vlažnoj, praznoj sobi u prestonici Sani, brinući se o hronično bolesnoj majci i boreći se za njen život dok oko njih padaju bombe koje izbacuju vojni avioni.
Humanitarne organizacije su upozorile na pretnju humanitranom katatrofom i strahote s kojima se civili suočavaju u onome što se zove “zaboravljeni” sukob.
Jemen, jedna od najsiromašnih zemalja na svetu, razorena je dvogodišnjim brutalnim građanskim ratom između snaga lojaniih međunarodno priznatoj vladi predsednika Abdrabuha Mansurar Hadija i onih povezanih s pobunjenim Hutima.
Ojko 7.000 ljudi je ubijeno, a više od 35.000 povređeno od marta 2017, većina u kontroverznim vazdušnim napadima multinacionalne koalicije predvođene Saudijcima koja podržava predsednika i koju optužujuju da koristi britansko i američko oružje u napadima.
Milioni ljudi su raseljeni, više od tri miliona dece, trudnica i dojilja je pothranjeno, dok se oko 500.000 dece suočava s glađu.
Poput druge dece, i Amal govori o paklu koji prolazi svakodnevno gledajući smrt i uništenje, snajperiste koji gađaju civile, namerno zatrovane izvore pitke vode, nagazne mine koje eksplodiraju pod ljudskim nogama i projektile koji bombarduju stambena naselja.
Amal je na sebe preuzela brigu o porodici - otac Ahmed, majka Fatima, jedanaestogodišnji brat Mušir i devetogodišnja sestra Kamar - dok se bore kako da prežive bez novca i imovine.
Noću, teši Kamar koju progone slike ubijanja njenog strica kome je bila svedok, njegove krvi i mozga koji eksplodiraju pred devojčicinim očima.
- Noću se budi vrišteći: “Bežite do mene, ubićete me, ubićete mi strica”. Onda je prskamo vodom, da je razbudimo - kaže Mušir.
Dok sluša brata kako govori, Amal teku suze niz umrljano lice.
- To je kao noćna mora - šapuće.
Ova devojčica i njena porodica su morale da izbegnu snajpere puzeći usred noći kroz mračne ulice pune mina.
Napad na Jemen
Alis Klain iz britanskog ogranka organizacije “Sejv d čildrn” koja pomaže deci Jemena kaže da je Amalina životna priča zaista jeziva,
- Strašno je da zaraćene strane u Taizu napadaju porodice poput Amaline, civilne objekte poput domova, pijaca i škola. Niko nije siguran i ništa nije sveto - kaže.
Klajn koja se nedavno vratila iz Jemena gde se susreta s Amal kaže da je situacija zastrašujuća.
- U toku je sukob koji je iz domova isterao 3,2 miliona ljudi, smanjena je mogućnost dostavljanja hrane, goriva i lekova. Posledica toga je masovna pothranjenost praćena bolestima s čime Jemen nije u stanju da se nosi - hronično nedostaju kvalifikovano osoblje i medicinska oprema i zdravstveni sistem je u krizi. Sve to zajedno čini Jemen najvećom humanitarnom krizom u svetu u kojoj je potrebna piomoć za 18,8 miliona ljudi - navodi.
Amal priča kako je bila u učionici u predgrađu Taiza, trećeg po veličini grada u Jemenu koji je pre svega tri godine imenovan kulturnom prestonicom zemlje - kada je bez ikakvog upozorenja u septembru pao projektil. Ona ne zna ko ga je ispalio, ali se seća panike i pokolja. Sedeći na plastičnoj stolici dok suton pada na Sanu ona opisuje eksploziju, prašinu, vriske, strah i bol dok se rušila zgrada u kojoj je nekoliko trenutaka ranije učila sa svojim drugarima iz četvrtog razreda.
- Vrištala sam, nisam mogla da izađem. Bila sam jako uplašena. Dve devojčice su ubijene, učitelj... Komadi šrapnela su pogodili učitelja u glavu i presekli vrat mojoj drugarici - priča.
Uništenje je bilo takvo, kaže, da nisu mogli da se iskopaju ispod ruševina kako bi pomogli u spasavanju prestravljenih devojčica, pre nego što je udario drugi projektil.
- Mnogho je ljudi poginulo. Ispuzala sam i slučajno pronašla brata i sestru. Videla sam dva učitelja koji su uspeli da se izvuku i sledila sam ih. Na okolnim zgradama su bili snajperisti. Čim bi videli dete ili bilo koga, pucali bi - kaže AMal.
Mušir kaže da je pokušao da pobegne i da je tokom čitavog haosa udario se uglavu i krvario je.
- Čekao sam da me neko izvuče, ali nikoga nije bilo - kaže dodajući da su ga upozorili da je sve oko njega puno mina i municije. Više od 150 škola i 23 fakulteta u Jemenu su pogodile bombe - jedna škola u Taizu naopadnuta je u 24 puta.
Taiz
Nekoliko dana nakon što je škola uništena, Amal je još jednom izmakla smrti i to na pijaci na kojoj je svakodnevno kupovala, a koju je pogodila serija eksplozija.
- Niko na pijaci nije preživeo. Ubili su prodavce krompira, slatkiša... sve. Puzala sam po podu, a kada smo počeli da hodamo upozorili su nas da pazimo da ne stanemo na mine. One ne ostavljaju ni trag od čoveka - priseća se devojčica.
Ali porodična priča se samo pogoršavala, otkriva ova hrabra devojčica.
- Bili smo u kući s mojim roađacima. Igrali smo se u vrtu, uživali na suncu, jeli kokice... Često smo to radili. Deca su se igrala, dok su odrasli razgovarali. Iskoristili smo priliku da kraj dana provedeno zajedno. A onda je projektil pao u dvorište - seća se.
Njen otac Ahmed nastavlja.
- Kamar je bila sa stricem koji joj je pravio kokice. Majka ju je pozvala da uđe u kuću i pomoli se, i ona je samo rekla: “Čekaj sekundu”, ali nije stigla da završi rečenicu. Smrtonosni napad je pogodio kuću. Njega je pogodio u glavu. Jedno dete je pesekao na pola, a drugo rasporio. Na licu Kamar bili su ostaci mozga njenog strica, njegova krv. Kamar je bila u šoku i onesvestila se. Nije mogla da se pomeri - priča.
Amal se seća kako je gledala smrt svog osmogodišnjeg rođaka
- Dozivao je moju majku:”Tetka, tetka”, moja majka ga je prigrlila. Nije znala šta mu je. Onda je ugledala komade šrapnela u njegovom potiljku - seća se.
U napadu je poginulo još nekoliko rođaka, kaže i nakon tri napada u svega nekolio dana njen otac je odlučio da moraju da beže iz svog doma i grada u kome su živeli čitav život.
Amal sa bratom
- Dva dana nakon udara projektila koji je poubijao našu porodicu, odlučio sam bio zabrinut za bezbednost svoje dece - priča Ahmed.
Morali su da usred noći, oko dva ujutro ispuzaju iz kuće u tišini. Sledili su čoveka koji je znao gde su mine i snajperi.
- Imali smo i slepu tetku, ali nju nismo mogli da povedemo. Ne znamo šta je bilo s njom. Ne znamo ništa ni o kome koga smo ta mo ostavili. Znamo samo da tamo više nemamo porodicu. Svi su poginuli - kaže.
Amal koja je volela školu i želela da bude lekar sada imaju podršku organizacije Sejv d čildrn i ona nekoliko puta nedeljno pešači desetak kilometara do sedišta organizacije.
Ušteđevina porodice se istopila. Ahmed je prodao nakit svoje ćerke i odeću kako bi kupio lekove za Fatimu, koja ima bubrežno oboljenje i probleme sa srcem. Nemaju kuhinju i ne mogu sebi da priušte drva za vatru, pa kuvaju na otvorenom u loncu ispod kojeg lože karton koji pronađu na ulicama.
- Moja deca se smrzavaju. Ovde je ledeno. Svakodnevni su vazdušni uradi i ja moram po celu noć da budem sa svojom decom kako ne bi paničili - kaže Ahmed.
Nema šanse, kaže da se vrate u Taiz za koji posmatrači u Jemenu tvrde da je postao grobnica ljudskih prava uključujući ubijanja, sakaćenja, napade na medicinsko osoblje i regrutaciju dece.
Priitom, Al kaida i Islamska država su se uključili u sukob praveći područja u koja se ne može ući i donoseći još veću brutalnost.
