Meril Strip je naša boginja

Meril

Meril Strip je naša boginja

Piše: Pescanik.net

Ali koliko to danas zaista ima značaja? To što kul i pristojni ljudi ne podržavaju Trumpa ili Faragea njihova baza ne vidi kao pokazatelj filistarstva ovih kandidata, već kao potvrdu da su oni istinski predvodnici pobune protiv elita

Na Fejsbuku je osvanula grupa Meryl Streep je naša boginja. To je mišljenje koje dele i mnogi van Fejsbuka. Njen govor na dodeli Zlatnih globusa, gde je primila nagradu za životno delo, bio je očekivano briljantan. Kažem očekivano, jer je već poznata po upečatljivim i lucidnim obraćanjima, čak i na iritantnim manifestacijama samozadovoljnog čestitanja.

Poseban kvalitet njenog govora bio je u tome što je Donalda Trumpa pozvala na odgovornost ne pominjući njegovo ime. Ispravno je izolovala najnižu tačku njegove kampanje, to jest javno izrugivanje novinaru Njujork tajmsa sa govornim teškoćama. Trumpove opaske o hvatanju za međunožje, ako se sećate, razotkrio je neko drugi, dok se podsmevanje novinaru odigralo na jednom od mitinga pred očima čitavog sveta. Takvo zlostavljanje ne bi bilo tolerisano ni u osnovnoj školi.

Meryl Streep je rekla da je taj prizor “zario kandže u njeno srce… to nije bio film, već stvarni život. Nepoštovanje izaziva nepoštovanje. Nasilje rađa nasilje. Kada moćni koriste svoj položaj za zlostavljanje drugih, svi smo na gubitku”. Takođe je zatražila da mediji budu zaštićeni da bi mogli da pozivaju Trumpa na odgovornost i izjavila da Holivud čine autsajderi i stranci bez kojih Holivuda ne bi bilo. A da nema Holivuda, rekla je, ne bismo imali šta da gledamo osim fudbala i MMA mečeva. Govor je završila citirajući svoju prijateljicu Carrie Fisher. Savršeno.

Ili je to bila samo nova runda liberalnog paradiranja sopstvenim vrlinama koje ne dopire dalje od gluve sobe društvenih medija? Postavljam to pitanje, jer dok sam aplaudirala njenom govoru, činilo mi se da su se tektonske ploče moći već nepovratno pomerile. Mnoge stvari koje smo uzimali zdravo za gotovo dovedene su u pitanje, a jedna od njih je vrednost podrške slavnih. Ako Trump može da otpiše Meryl Streep kao samo još jednu od članica kluba “liberalnog filmskog sveta”, ako se holivudski establišment napada kao još jedan ešalon elite ili se izvode zaključci da kad bi opaske “bakice koje su izgubile kontakt sa stvarnošću imale ikakav značaj, Hilary bi danas bila predsednica”, moramo se zapitati dokle smo u stvari stigli? A svi ovi komentari su stigli u nekoliko poslednjih sati.

Podrška koju su slavni pružali demokratima – Barack Obama je imao iza sebe holivudsku fabriku snova i većinu muzičkih zvezda – uvek je bila važna, jer su veliki bili zaista “dobri”. Kada su lepi, slavni i talentovani još i liberalni, to nam zaista prija. Podatak da Trump ne uspeva da pridobije nikoga iole poznatog da mu nastupi na inauguraciji je zabavan trač, ali slaba uteha. To me je podsetilo na odlazak na jednu torijevsku konferenciju na kojoj su jedine zvezde bili Tony Hadley i Jim Davidson, dok su laburisti na svojoj strani uvek imali mnoštvo slavnih lica.

Ali koliko to danas zaista ima značaja? To što kul i pristojni ljudi ne podržavaju Trumpa ili Faragea njihova baza ne vidi kao pokazatelj filistarstva ovih kandidata, već kao potvrdu da su oni istinski predvodnici pobune protiv elita. Pored političkog oni napadaju i kulturni establišment. Stara pravila više ne važe. Dakle, stvar nije u tome što reči koje je izgovorila Meryl Streep nisu istinite ili važne – one to svakako jesu. Pravi izazov je shvatiti kako se one kontekstualizuju i tumače. Dobitnica Oskara je prozvala zvezdu rijaliti TV programa. Građanka je poručila novoizabranom predsedniku da je siledžija. Zahvaljujući uspešnoj karijeri ona se automatski vidi kao pripadnik elite, iako je pravi glas elite Trump, čovek koji živi u zlatnoj kuli i zapravo nije sam sebe stvorio, kao što tvrdi.

Moguće je da je klasa slavnih potisnuta na marginu jer nije bila na pobedničkoj strani. I oni će morati da se prestroje da bi pronašli najbolje načine vršenja pritiska na hipersenzitivnog Trumpa. Izgleda da mu je ipak stalo do slavnih i njihove podrške kao garanta dobrog rejtinga, a pokazalo se da je to nešto što ne može da kupi. Muškarac-beba je odmah reagovao preko Tvitera, jer nema važnija posla nego da odgovara “precenjenoj” glumici. Kao i uvek, prioritet je njegov ego. Govor Meryl Streep je bio varnica. Vatru sad treba širiti i održavati.

Suzanne Moore, The Guardian, 09.01.2017.

Preveo Đorđe Tomić 

Komentari na tekst (1)
Objavljeno:
Egomanijaci, psihopate i sebičnjaci su u svim ključnim pozicijama da od ovog svijeta naprave projekciju sebe, svoje kulture ponašanja, politike i vrijednosti. Da bi se razumjelo kuda ovo sve vodi dovoljno je pogledati na šta se ovaj svijet postepeno svodi, sebičnu masu obespravljenih, zavađenih i jedni i od drugih otuđenih koji ne mogu da se solidarišu niti u osnovnim banalno očiglednim realnim stanjem da su svi podjednako *"u banani" (* Edo Maajka). Ljudskost, humanizam, biti čovjek su vrijednosti koje su doživjele katastrofalnu devalvaciju u rukama ovih parazita i vampira, kako kod kuće tako i globalno. Većina ljudi osjećaju svoje tegobe, mali broj može da bez predrasuda shvati i uvidi širu sliku a još manji da verbalizuje ono što se dešava, dok je broj onih koji mogu ponuditi rješenje (barem se tako čini) gotovo ne postojeći. Ima ona stara poslovica, što jedna budala može raz**bati ni sto pametnih teško da može sastaviti. Ovdje je potrebno ne sto nego masa ljudi koji su željni i spremni napraviti ovaj svijet boljim mjestom za buduće generacije jer ako se nastavi ovim putem maloumnog samouništavanja, čovječanstva u skorijoj budućnosti neće uopšte biti. Boriti se za pravo na slobodu, ravnopravnost i dostojanstvo čovjeka, socijalnu pravdu a ne za torovske nacionalističke ideologije, demagogije iza kojih se krije plan ostvarivanja kapitala nkolicine obično na patnjama masa drugih pod izgovorima poput nacionalnog interesa, rasnih i religijskih vrijednosti i razlika koje su u kontekstu i cilju izrečenog i izvršenog najobičniji logički oksimoron koji u se u startu prosječno inteligentnom čovjeku otkriva kao licemjerstvo koje se može opisati samo jednom riječju, demagogija. Ljudi prihvaćaju kompromisna rješenja na račun drugog jer vjeruju da im je to interes i u tome su u pravu barem u kratkoročnom smislu, međutim da bi taj svoj interes ostvarili moraju ga ostvariti na štetu drugog, na kostima trećeg i na cijeni gubitka moralnih vrijednosti koje njih samih čine čovjekom. Ono što što ova kratkovidnost nema kapaciteta da uvidi je da je ova cijena na dužim vremenskim relacijama kada đavo dođe po svoje daleko veća nego su ikada mogli i sami sanjati.
 

Napomena:
Svi komentari se prethodno moraju odobriti od strane administratora prije nego budu vidljivi na portalu. BUKA se ograđuje od stavova i mišljenja iznesenih u komentarima postavljenih na našim stranicama. Svi stavovi i mišljenja komentatora odražavaju stavove i mišljenja isključivo onih koji ih postavljaju. Redakcija BUKE je u slučaju komentara koji izazivaju rasnu, nacionalnu ili vjersku mržnju, te potiču na nasilje dužna obavijestiti nadležne organe o takvom pristiglom komentaru.