Do te godine, planiraju nadležni, proizvode na bazi duvana (cigarete, lule, pa čak i e-cigarete) koristiće manje od dva odsto odraslog stanovništva.
Broj pušača se u ovoj zemlji neprestano smanjuje prethodnih godina. Recimo, 2013. pušilo je 16 odsto osoba starosti između 15 i 64 godine, ali su sada stupile na snagu nove mere.
“Finski pristup je revolucionaran”, smatra Kari Paso, čovek koji se nalazi na čelu jedinice za borbu protiv duvanskog dima u tamošnjem Ministarstvu zdravlja.
“Svi želimo da se oslobodimo proizvoda od duvana.”
Stručnjaci kažu da je Finska upotrebila zanimljiv inovativan i kreativan pristup rešavanju ovog problema. Recimo, umesto da se bori na samo jednom frontu, pušenje su posmatrali iz više uglova.
Finska nije počela da promoviše e-cigarete ili nikotinske flastere kao sredstvo za odvikavanje od pušenja.
“Ne želimo da upadnemo u zamku proizvoda koji se predstavljaju kao manje zlo u odnosu na cigarete”, kaže Paso i dodaje da bi takvi proizvodi samo stvarali nove zavisnike.
Podizanje cene duvana
Stručnjaci kažu da je jedan od najboljih načina za smanjenje broja pušača upravo uvođenje dodatnih poreza. Osobe koje ne mogu da priušte sebi cigarete neće pušiti, a oni koji puše, donosiće novac koji će se koristiti za kampanje i sistem podrške ljudima koji žele da ostave duvan.
To je ujedno i jedan od najefikasnijih načina da se smanji potražnja za duvanom. Dokaz je Njujork, čiji je gradonačelnik 2010. uveo poseban gradski porez na duvan. Zahvaljujući tome, samo 14 odsto Njujorčana ostalo je uz cigarete 2016. godine.
Takođe, Finska je uvela još jednu finansijsku barijeru: povećala je troškove maloprodajnih radnji koji trguju duvanom.
“Oni koji žele da dobiju licencu i prodaju duvan moraju da plate visoku cenu”, kaže Paso.
Prvo mora da se prijavi za licencu i da je plati, a onda godišnje plaća i troškove izlaska inspektora na teren, čiji je zadatak da proverava primenu pravila. Godišnje samo taj izdatak može da košta do 500 evra.
Opštine su zadužene za formiranje cene, ali se većina odlučila za najskuplju varijantu.
Tako jedan lanac od deset prodavnica mora da plati više od 5.000 evra godišnje za kontrolu, pa još i novac za licencu.
Bez pušenja na balkonu i u kolima
U Finskoj od ove godine ljudi više ne mogu da puše na terasi, niti u kolima (u slučaju da se unutra nalazi i osoba mlađa od 15 godina), što znači da se zabrana seli sa javnih površina u privatni prostor.
Ipak, ključ je u prevenciji i Finska planira da spreči tinejdžere da uopšte počnu da puše. Zato u Finskoj neće biti ni proizvoda koji imitiraju duvan i cigarete, pa će čak i čokoladice u obliku lule ili cigare biti dostupne samo pod posebnim uslovima.
Žestoke restrikcije se odnose i na industriju elektronskih cigareta, koje više ne mogu da se prodaju maloletnicima, niti tečnosti za njih smeju da imaju bilo koji drugi ukus osim duvanskog.
Finska nije sama u svojim nastojanjima. U Australiji, u kojoj je pakovanje cigareta papreno skupo, broj pušača se između 2011. i 2014. smanjio sa 16 na 14,7 odsto.
Na drugom kraju spektra je Kina u kojoj poslednjih godina broj pušača raste, kao i bolesti koje se povezuju s konzumacijom duvana.
Svetska zdravstvena organizacija ima cilj da se broj pušača smanji za 30 odsto u svetu, nadajući se da će se tako umanjiti i broj slučajeva obolevanja od raka, kao i srčanog i moždanog udara.
