Banjalučanka uzgaja egzotično voće i povrće: BiH bi mogla biti bašta za cijelu Evropu

ORGANIKO

Banjalučanka uzgaja egzotično voće i povrće: BiH bi mogla biti bašta za cijelu Evropu

Piše: Maja Isović Dobrijević

Što egzotičnije, to bolje...

Banjalučanka Milka Tamamović godinama se bavi uzgojem organskog egzotičnog voća i povrća koje uspijeva na našem području. Njene proizvode možete naći na Facebooku pod imenom “Organiko”, a između ostalog proizvodi razne vrste batata (slatkog krompira), kivano, plavi krompir, čili paprike, nekoliko starih sorti kukuruza…

Milka Tamamović kaže da se zadnjih dvadeset godina interesuje za ekološko gajenje biljaka, a toliko traje I njena ljubav prema neobičnim i egzotičnim biljkama.

 

 

“To je nešto što ne možemo naći u ponudi na našim pijacama, gdje je sve prilično oskudno. Na pijacama se prodaje 4-5 vrsta paradajza i paprika, 2 sorte pasulja, nekoliko sorti krompira i to je sve od uvoznog holanskog sjemena. Što se tiče luka i kupusa mi poznajemo 3-4 vrste, a i ostala ponuda nam je oskudna. Imajući to u vidu, kao i želju da sama probam više vrsta jestivog bilja počela sam sama da uzgajam neobično voće i povrće. Sjemena sam donosila sa putovanja, kupovala sam ga putem interneta, mijenjala i lagano skupljala”, priča za BUKU Milka Tamamović.

Ona kaže da sada proizvodi voće i povrće uglavnom za potrebe njene porodice, ali ima i nekoliko kultura koje prodaje poput batata, tikve kivano, plavog krompira, čili paprika, starih sorti kukuruza (crni, sivi, šareni), stevie, nekoliko vrsta pasulja i celera, kao i raznih salata, poput mini salate raznih boja, oblika I ukusa.

 

 

“Da imam bolje uslove, više zemlje, plastenik i minimum mehanizacije bilo  bi  tu  još puno  puno  biljaka", priča Milka T. i dodaje da su u njenom vrtu boljke sa  svih  strana  svijeta, iz Rusije, Ukrajine, Avganistana, Istočne Azije, Kine, Koreje, Perua, Meksika, Italije, Francuske, Indokine, kao i iz raznih afričkih zemalja.

 

 

ODLIČNI USLOVI ZA GAJENJE VOĆA I POVRĆA

Milka kaže da mi imamo odlične uslove za gajenje raznih biljaka, jer imamo četiri godišnja doba, različite vrste zemlje i različite nadmorske visine što  daje  puno  mogućnosti.

“Hercegovina je pravi mali raj samo da ima volje mi bismo mogli da proizvodimo sve za potrebe našeg stanovništva i da prestanemo da uvozimo voće i povrće, ali i da značajno izvozimo, da budemo bašta za cijelu  Evropu i da mnoge zemlje snabdijevamo mnogim količinama voće i povrća koje se uvoze iz tropskih zemalja”, ističe naša sagovornica.

 

 

Milka Tamamović kaže da na našoj zemlji možemo gajiti na stotine lisnatih  biljaka, raznih kupusnjača i  salata, desetine sorti dinja, lubenica, paradjza, zatim mnogo vrsta voća, jer za  njih  treba  malo  više  vremena, ali i to nije problem jer vrijeme  prođe,  a  voće  ostaje. Kao zanimljive izdvaja kaki  jabuke, nachi kruške, kivi, asemina banana, papaja, guava, marakuja, a goji  će uskoro  postati  domaće  voće, jer  ih  ljudi  masovno sade. Tu su i višegodišnje biljke  kao  što je  rabarbara, šparoga i druge.

Kako Milka gaji egzotične biljke, pitali smo ju kako voće i povrće preživi zimu, na što ona kaže da se neke sorte moraju moraju malo zaštititi do  snijega,  a kad  padne  snijeg  on ih  čuva. Odrežene biljke podnose veće minuse, neke se u proljeće obnavljaju ukoliko malo stradaju, mežutim postoje boljke koje se na 3-4 mjeseca moraju skoniti u toplo.

 

 

Milka napominje da minusi mogu naškoditi i našim biljkama poput šljive ili kajsije.

ŠTO EGZOTIČNIJE, TO BOLJE

Našu sagovornicu pitali smo koje egzotično voće i povrće ona najviše preferira, na to ona odgovara: što egzotičnije, što ukusnije i što važnije za nađu prehranu, jer te namirnice nedostaju u našoj ishrani.

 

 

“Što više bude bilo biljaka  koje  mogu da zadovolje  naša  čula više ćemo  se  okretati pravilnoj ishrani, onako  kako  bi  i  trebalo  da  se hranimao. Što  više svježeg i kvalitetnog  voća  i povrća  kao  žive hrane, a što  manje  mesa, industrijskih prerađevina, odnosno, mrtve hrane koja  nam truje i razara um i tijelo.

Treba  razmišljati  o  tom  šta  nas je  snašlo. Zašto  je  ovoliko bolesnih svuda oko  nas, zašto  su  ljudi  depresivni? Ima puno  razloga  za to, ali  je  nedostatak  zaposlenja i  loša  ishrana su ipak  najveći uzrok. Ako samo počnemo  proizvoditi  hranu, obrađivati zapuštenu zemlju i  tako  zapošljavati  naše  nezaposlene i proizvoditi zdravu  hranu  riješili  bsmo i  najveće  naše  problem”, ističe Tamamović Milka.

 

 

Ona dodaje da to nije nedostižno i nemoguće, jer ona ne zagovara bajke, ali mnogi su slijepi da to vide.

“Mnogi ljudi jedu u elitnim restoranima i ne razmišljaju o hrani koja je ispred njih, ne znaju odakle dolazi, kako je gajena ili slično. Međutim, čini mi se da je buđenje naroda počelo i sve više  mladih  počinju  sami gajiti  svoje  povrće i  voće, uče i  stariji, ali  to  je proces  koji će trajati i ide uzlaznom linijom, ali sve to treba  omasoviti. Strani investitori  neće  donijeti  nikakav  džabni  novac, ‘dušu  će  nam  uzeti’, zato  mi  trebamo  sabrati  vlastite snage i resurse i proizvesti dovoljno  hrane  za  nas, ali i  izvoz. Budite  sigurni da je svijet gladan zdrave i čiste hrane i spreman je da dobro plati za nju”, ističe naša sagovornica.

Milka dodaje da mi imamo potencijal, imamo mnogo zapuštene prazne zemlje, mnogo nezaposlenih, a polje koje je puno ne bi smjelo biti sramota.

“Biti ‘seljak’, proizvođač  hrane, to  je  veoma  plemenito i zahvalno  zanimanje koje puni dušu,  malo umara  tijelo, ali i bistri i oslobađa  um. Ako se družite  sa prirodom nećete imati  potrebe  za  mučenje u sparnim i zagušljivim teretanama, neće biti  depresije, visokog pritiska, dijabetesa i još podosta nevolja koje prati naše stanovništvo”, ističe Milka Tamamović.

 

 

PRODAJA DOBRO IDE

Što se tiče prodaje njenog voća i povrća Milka kaže da ona nije problem, jer je sve više ljudi imaju potrebe za  neobičnim i veoma korisnim biljkama, a još  kad  je  riječ o čistoj proizvodnji,  bez  hemije, onda  prodaja nije problem. Mežutim, ona kaže da je potrebna veća proizvodnja I da ima mjesta za još puno proizvođača ovakvog i sličnog asortimana.  

Ljudi, priča Milka, traže sve, prije svega sjemenke i rasad, a zatim povrće kao što su  tikve, blitva, salata, batat, kivanao, plavi krompir, pa do svih ostalih egzotika. Iskustvo je pokazalo da kupci prvo traže malo da probaju određene proizvode, navikavaju se na ukuse, ali onda postaju strastveni ljubitelji tog voća ili povrća.

Kada su u pitanju cijene kod Milke Tamamović batat bijeli, žuti i narandžasti na prijeseku košta 6 KM, ljubičasti 10 KM, plavi krompir 5 KM, rijetki pasulji 15 i 20 KM, gorka dinja u sezoni 15-20 KM, stevija 100 gr.20 KM, čili prah veoma ljut (od paprika visoko na skali ljutine od 100 000- 500 000 skovila),100 gr je 20 KM…

Što se tiče planova Milka kaže da će nastojati da posije i gaji što više biljaka, da bi obogatila ponudu novim vrstama, a želi I da nagovori što više ljudi da uzmu svoj život  u  svoje  ruke i  sami  postanu proizvođači  vlastite  hrane za  sebe i  druge.

 

 

 

Komentari na tekst (1)
Objavljeno:
Ja sam oduševlje,n svaka čast to je taj pravac gdje treba usmjeriti brod : )...
 

Napomena:
Svi komentari se prethodno moraju odobriti od strane administratora prije nego budu vidljivi na portalu. BUKA se ograđuje od stavova i mišljenja iznesenih u komentarima postavljenih na našim stranicama. Svi stavovi i mišljenja komentatora odražavaju stavove i mišljenja isključivo onih koji ih postavljaju. Redakcija BUKE je u slučaju komentara koji izazivaju rasnu, nacionalnu ili vjersku mržnju, te potiču na nasilje dužna obavijestiti nadležne organe o takvom pristiglom komentaru.