Kako je rekao, posebna dublja integracija i zasebne institucije za evrozonu bi predstavljale tu katastrofu.
"Nova ugovorna osnova nužna je da se spreči dalja integracija koja je u suprotnosti sa našim interesima i očekivanjima velikog dela žitelja Evrope", kazao je Vaščikovski u intervjuu za novi broj poljskog nedeljnika Do žeči.
Vaščikovski je izjavio da mu je tokom nedavne posete Parizu jasno rečeno da je cilj Francuske još tešnje povezivanje sa Nemačkom i dublja integracija.
"Ozbiljno se razmišlja i o zasebnim institucijama za evrozonu. Ne želimo katastrofu EU, zato predlažemo remont te institucije", kazao je Vaščikovski.
Poljska od dolaska na vlast konzervativne stranke Pravo i Pravda bivšeg premijera Jaroslava Kačinjskog u jesen 2015. godine pokušava da, zajedno sa Mađarskom u EU digne "kontrarevoluciju", kako je nazvao Kačinjski.
Pokušaj je i da se promeni Lisabonski sporazum, odnosno da se sačini potpuno novi sporazum koji bi integraciju vratio natrag na labav savez jakih nacionalnih država okupljenih oko zajedničkog tržišta i zajedničke odbrane pre svega od eventualne agresije Rusije.
Kačinjski je početkom februara, od nemačke kancelarke Angele Merkel, kada je posetila Varšavu, tražio u susretu sa njom da se odustane od ideja o Evropi u dve brzine, odnosno brže integracije onih zemalja koje su spremne da je prodube, jer, kako je kazao, to je razbijanje i uništavanje EU.
Angela Merkel rekla je tada novinarima u Varšavi da integracija različitim brzinama nije ništa novo, jer su i sada neke zemlje u šengenskom prostoru, druge članice nisu, neke su u evrozoni, druge plaćaju još svojim nacionalnim valutama a da opasnosti po EU u tom konceptu nema, ukoliko se ne stvori neki ekskluzivni klub u koji drugi ne bi mogli da uđu.
U zvaničnoj Varšavi neprijatno je ođeknula vest da je prošle sedmice Evropski parlament (EP) predložio da se za evrozonu usvaja poseban budžet.
"EP je to uradio zbog potreba same evrozone kojoj je potrebna dublja integracija. Očigledno je da Evropa u dve brzine može da znači manje para za Poljsku. Sigurno od 2020. godine kada počinje nova finansijska perspektiva. Ne možemo da se čudimo što ako godinama kritikujemo evropski glavni tok da će nam u određenom trenutku reći: 'Nećete? Pa hvala vam i doviđenja'", kazao je privatnoj poljskoj televiziji TVN24 bivši poljski ministar finansija iz liberalnih vlada Jacek Rostovski.
