Herbert Rejmond Mekmaster je pisao o ratu u Bosni i Hercegovini i naveo je da je “užas Srebrenice, ponižavajuća predaja holandskih mirovnjaka ratnom zločincu Ratku Mladiću, ubijanje 7.000 muslimanskih muškaraca navelo Ameriku i Evropu da se krene silom na bosanske Srbe“.
“Mladićevi Srbi su svima delovali silno, procene o broju vojnika potrebnih za borbe na kopnu su bile visoke. Brutalnost bosanskih Srba je maskirala njihovu slabost, a u avgustu 1995. godine snage Hrvata i muslimana koje su obučavali Amerikanci su krenuli na bosanske Srbe“, naveo je Mekmaster.
Osvrnuo se i na tragediju u Sarajevu, na pijaci Markale.
“Odgovor na besmislen napad u kom je stradalo 38 ljudi, a 85 ranjeno, NATO snage su žestoko gađale Srbe u Republici Srpskoj, 300 puta za 24 sata. To je bio oštar zaokret, prethodne dve godine su NATO akcije bile neefikasne“, napisao je Mekmaster.
Bombardovanje Jugoslavije je takođe bilo tema za Mekmastera.
“Makedonija je dala bazu, ali to nije bilo stabilno okruženje, pošto tamošnje stanovništvo simpatiše Srbe, a ima strah od Albanaca. Grčka nije dozvolila prelete NATO aviona, zatvorila je kritične linije, dok su Francuzi i Italijani bili rezervisani zbog cele akcije NATO u Jugoslaviji. Planiranje napada na Jugoslaviju je započeto u maju 1998. godine, pritom, NATO je zanemario činjenicu da ishod akcije zavisi od reakcija Jugoslavije. Sve je trebalo da traje pet dana, ali je potrajalo, zbog Slobodana Miloševića“, naveo je Mekmaster.
Prema njegovim rečima, tadašnji predsednik Jugoslavije je predvideo poteze Alijanse.
“Milošević je pomerio vojsku na granicu sa Kosovom, svega nekoliko nedelja pre početka napada. Ta vojska je, po početku bombardovanja, izbacila Albance na ulice, oduzela im dokumenta, spalila kuće i poterala ih ka Makedoniji i Albaniji. NATO se nije tome nadao – bombardovanje je ubrzalo etničko čišćenje, umesto da ga zaustavi“, ističe Mekmaster.
Dodaje i da su mnoge mete pogođene slučajno, kao i da je Beograd znao za poteze Alijanse, zahvaljujući doušnicima.
“Srbi su evakuisali objekte čim su se oni našli na listi meta, verujem da je Jugoslavija imala špijune u NATO redovima, a i doušnici koji su bili u blizini baze Avijano u Italiji su javljali kada avioni poleću. Zbog svega toga, NATO akcija je bila neuspešna, za 78 dana uništeno je manje od pet odsto borbenih sistema Jugoslavije, a razmere neuspeha su postale vidljive tek posle završetka akcije“, naveo je Mekmaster.
