Proizvođači automobila su decenijama mogli da računaju na Amerikance kojima su potrebna kola da se vozikaju naokolo. To je posebno važilo za Kaliforniju u kojoj je kultura automobila gotovo način života.
Ali u poslednje vreme, službe poput Ubera i prednosti koje pružaju samovozeći automobili otvaraju nove alternative. Mnogim mladim ljudima više nije cilj da imaju svoj automobil, niti smatraju da im je neophodan. Zato proizvođače automobila čeka trenutak kada će automobili igrati znatno manju, ili nikakvu, ulogu u svakodnevnoj rutini mnogih ljudi.
"Uvek je važilo – kupite auto i on većinu vremena stoji parkiran u garaži", kaže Glen Devos, potpredsednik za inženjering i servisiranje u kompaniji Delphi Automotive, koja je veliki inovator i snabdevač u automobilskoj industriji. "To je druga najskuplja stvar koju kupujete, posle kuće. Zato, ako postoji ikakva mogućnost da se provučete bez automobila, postoji mnogo ekonomskih razloga da ga ljudi ne kupe, ili da umesto dva imaju samo jedan."
Proizvođači se sve više okreću izazovu pod imenom "prvi kilometar/poslednji kilometar". To se odnosi na kratke razdaljine koje mnogi ljudi prelaze svakog dana na putu od kuće ili posla do neke lokacije u blizini, najčešće stanice.
Taj izazov uključuje razvoj samovozećih automobila. General Motors i njihov partner Lyft, rival Ubera, testiraće čitavu flotu samovozećih automobila u nekoliko gradova, a između ostalog i u Detroitu. Uber već saobraća na sličnim rutama u Pitsburgu, Pensilvaniji i, odskora, u San Francisku. Očekuje se da Delphi Automotive koliko naredne godine u Singapuru pusti u saobraćaj samovozeće automobile marke Audi.
Iz Forda su u međuvremenu najavili proizvodnju samovozećih automobila bez volana i papučica do 2021. godine, namenjenih za tzv. "ride-hailing".
Los Anđeles je samo prethodne godine otvorio kilometre produženih ruta u svom metro sistemu, uključujući i vezu sa Azusom, 40 kilometara istočno.
"Ako želim da odem u posetu sestri koja živi u Pasadeni, mogu da pešice odem do voza, a vožnja bi trajala petnaestak, dvadesetak minuta", kaže Monika Mandžares, dvadesetjednogodišnja studentkinja iz Azuse. "Ako vozite, saobraćaj je skoro uvek užasan."
Kada uskoro bude diplomirala, nada se da će naći posao na koji će putovati vozom. "Sigurna sam da mi automobil nije potreban", kaže.
Keli Skau definitivno nije došla do istog zaključka. Dvadesetosmogodišnja producentkinja živi u Holivudu i u podzemni prevoz do Los Anđelesa stiže preko nove Expo Rail produžene rute koja ide do Santa Monike gde se nalazi njena kancelarija. Prvi i poslednji kilometar obično prepešači.
"Vozim možda jednom nedeljno, obično kada vikendom idem u šoping", objasnila je. Preko nedelje automobil koristi njen dečko koji njime putuje na posao.
Zanimljivost za gospođicu Skau: ona radi za TrueCar, sajt koji obezbeđuje informacije o cenama automobila i povezuje posetioce sa prodavcima novih i polovnih automobila.
Prema konsalting kompaniji PxC, do 2030. godine "servisi za mobilnost" – uključujući "ride-hailing" i druge vrste servisa za transport – činiće 20 odsto profita automobilske industrije.
"Na samom smo vrhu revolucije", rekao je Mark Filds, izvršni direktor Forda, na auto-skupu u Los Anđelesu u novembru. "Automobili više nisu jedini koji čine igru."
Neki od Fordovih programa uopšte i ne uključuju automobile. Ford je sponzor programa "deljenja bicikala" u San Francisku, sa ciljem da do 2018. gradom operiše 7.000 plavih bicikala marke Ford.
Poslednjih meseci kompanija se usredsredila na demonstriranje motorizovanih prevoznih uređaja koje su inženjeri iz Forda osmislili da pomognu ljudima da pokriju poslednji kilometar – naročito ukoliko imaju i prtljag.
Nazvan Carr-e, izgleda kao ogromni beli hokejaški pak. Putnik na njemu stoji dok putuje do svog odredišta, a ukoliko želite da deo puta pređete pešice, Carr-e će vas pratiti.
Ford nema u planu da Carr-e pusti u proizvodnju, ali iz kompanije kažu da je on odlična ilustracija nekonvencionalnih načina razmišljanja o budućnosti saobraćaja.
