O Luki Maksimoviću Belom, jednom od sedmorice kandidata za predsjednika Srbije na izborima koji će se održati 2. aprila, posljednjih dana pišu svi regionalni mediji. Tekst je objavio čak i Rojters predstavivši ga kao kandidata čija je politička priča počela kao šala, ali kome se politički establišment više ne smije. Inače, politički put ovog 26-ogodišnjeg momka za koga danas mnogi znaju traje tek godinu dana. Pojavio se na prošlogodišnjim izborima u rodnom Mladenovcu na bijelom konju i u bijelom odijelu, obećavajući narodu nemoguće stvari. Sugrađanima se to dopalo i sa 5.000 glasova i 13 mandata u lokalnoj skupštini, njegova stranka "Beli - Samo jako", pozicionira se kao najjača opoziciona stranka. Njegova kampanja u početku zamišljena kao satira i parodija na sistem, izborni proces i učmalu političku scenu u Srbiji u međuvremenu je poprimila puno ozbiljniji karakter - stvar nije više bila zajebancija, već je postala, OZBILJNA ZAJEBANCIJA!
Upravo je to i bio razlog njegove kandidature za mjesto srbijanskog predsjednika. Stoga smo ga pitali šta od izbora očekuje Luka, a šta Ljubiša Preletačević Beli.
“Luka ne želi da postane predsednik, želi da lupi šamar i ovoj i onoj strani, a ljude da osvesti i pokaže im dokle smo zapravo stigli kada hoćemo fiktivnog lika za predsednika. Beli svakako hoće pobedu u prvom krugu”, rekao je za Buku trenutno najpopularniji predsjednički kandidat.
I dok analitičari smatraju da bi mogao prije svega privući mlade, pitali smo ga šta on misli, ko će za njega glasti: “Verujem da ću potaknuti jednim delom one koji iz nekog razloga, bilo iz razočaranosti ili revolta do sada nisu izlazili na izbore, ali i one iz moje generacije. Vadim generaciju iz tame i dokazujem da nismo zaboravljeni i uspavani”.
Da građani Srbije, barem dobar dio njih, poštuju lik Maksimovića/Preletačevića, pokazale su i prve ankete javnog mnjenja objavljene samo nekoliko dana poslije njegove kampanje i po njima je odmah iza Aleksandra Vučića.
“Ne znam koliko su tačne analize, ali ako je donekle tako to znači da smo otišli daleko. Imate ljude koji se 30 godina bave politikom i pojavi se momak na belom konju i za godinu dana baci u vodu njihovih 30. Banana od države i političara”, kaže za naš portal Maksimović.
Svjestan činjenice da po prvi put u Srbiji narod zaista ima za koga da glasa, u igri je 7 kandidata, ovaj put smatra sasvim neutemeljenim bilo kakav izgovor tipa “da su svi isti”. Ono što on nudi, kaže je “nova ličnost, mlada, iskrena, hrabra, ali nedovoljno kompetentna da vodi zemlju”.
Na konstataciju da mu upravo tu kompetenciju i nedostatak rješenja mnogi zamjeraju, kaže nam da je to upravo tako. “Banalizovanje je suština, a onda podizanje izlaznosti i svesti. Ipak smatram da nudim dovoljno, tj. više od ostalih. Ako kojim slučajem pobedim, Srbiju vidim bez sikiranja, ko je ukapirao ukapirao, ko nije mnoooogooo mi je žao što nije, jer je priča divna. Nadam se i građanskoj upravi i obnavljanju političkog establišmenta od glave do pete, i za to treba vremena dok se novi ljudi uhodaju. A ako ne pobedim, očekujem da se građani konačno osveste i uzmu stvari u svoje ruke!”, poručuje Maksimović. Napominje i da je oduvijek smatrao da bi politika trebala pozitivno da utiče na živote građana, ali da su je polititičari učinili nakaradnom, ne samo u Srbiji, već i u regionu.
“Odrastao sam u mešovitom braku, mama mi je Slovakinja, a otac Srbin, pa sam od malih nogu učen da budem tolerantan i da poštujem druge vere, narode i boje, a čitav Balkan ima taj problem. Politika bi trebalo da je nešto lepo što će pozitivno odlučivati o našim životima, ali su je političari načinili nakaradnom. Otrovali su narod i narodnosti! Političari su krivi za nemaštinu koja prouzrokuje mržnju, netoleranciju, nedisciplinu, neobrazovanost i lenjost. Potrebno je mnogo godina oporavka, ljudima je sve to ušlo duboko u pore. Ali uvek sam bio optimista, pa tako i sada. Naše podneblje (Juga bivša) je interesantno jer smo vekovima unazad imali pojedince genijalce, dobre vojskovođe, danas dobre sportiste i učenike, ali sreće nikad nismo imali, zato verujem da će nas sreća poćerati! Ne gubite nadu, verujte u sebe i u promene!”, poručio je ovaj momak iz Mladenovca.
Za kraj ovog “ozbiljnog” razgovora dotakli smo se i predizbornih spotova
Da li redovno vraćaš knjige u biblioteku ili čekaš 30 godina?
Beli ne ide u biblioteku, a Luka kupuje knjige na ulici:
U to ime...
Sirotinja uzvraća udarac !
