Podaci Statističkog godišnjaka Republike Srpske za 2015. godinu pokazuju da građani godišnje na lekove potroše više novca nego na voće i povrće, meso, ribu i mlečne proizvode zajedno. Za lekove se više novca daje nego i za knjige, za koje je u istom periodu bilo izdvojeno oko pet miliona KM.
Upućeni, kao glavni razlog, navode to što su ljudi navikli da za svaku sitnicu uzimaju lekove, ali i to što ih lekari olako prepisuju. Vrtoglavoj cifri od 218 miliona KM godišnje, doprinosi i to što su lekovi u BiH najskuplji u celom regionu. Primera radi, obične kontracepcijske pilule kod nas koštaju 24 KM, dok su u Srbiji one 7,5 KM.
Farmaceutkinja Ljiljana Mišković, kaže da, prema njenom iskustvu, više od 70 odsto pacijenata slepo veruje lekovima i da bi poslednju marku pre dali za lek nego za hranu.
- Na taj milionski iznos definitivno utiče to što su lekovi skupi, ali i to što ljudi postaju hipohondri, koji su podložni uticaju reklama farmaceutskih proizvoda. Nekada mi dolaze i traže lek koji nije neophodan, ali on jednostavno želi da ga kupi, jer je navikao. Ja sam tu da ih uputim i kažem da li je lek nužan ili ne. Neko posluša, a većina ih kupi, čak i kada im mi u apoteci kažemo da nije potrebno – kaže Miškovićeva, ističući da lekovima najviše veruju majke sa malom decom i stariji ljudi.
Dodaje da većina stanovnika u svojim domovima ima kutiju, ladicu ili kesu u kojoj ima gomilu lekova. Čim ih nešto zaboli oni uzimaju lek, najčešće iz navike, a ne zbog stvarne potrebe.
Najviše se, kaže, prodaju lekovi protiv bolova i antibiotici, te razni preparati za jačanje imuniteta i magnezijum u raznim oblicima.
Što se tiče lekara, i njihova mišljenja su podeljena. Dok jedni prepisuju lekove za svaku sitnicu, tvrdeći da je bolje sprečiti nego lečiti, dr Miodrag Marjanović smatra da je kupovanje lekova postalo rutina.
- Pacijenti čim dođu na pregled očekuju da dobiju lek. Misle da se bez leka ne izlazi iz ambulante. Dešavalo da pacijent pamti tablete po bojama, pa kaže „meni pomažu samo one žute“, bez obzira na to što ne zna sastav, on zna da mu to pomaže. Ima i ljudi koji uzimaju antibiotike zbog bolova, a sve je to više subjektivna stvar nego potreba za lekom – objašnjava Marjanović.
Dodaje da smo po uzimanju antibiotika rekorderi po broju stanovnika, pogotovo kada se radi o deci.
- Roditelj dete dovede kod pedijatra i za običnu temperaturu očekuje antibiotik. Ako ne dobije, odmah ide kod drugog lečnika, gde mu drugi prepiše lek, dižući sebi rejting i neočekujući da je ta temperatura prolazna, možda neka virusna i da nije potrebno – kaže Marjanović uz zaključak da su za „začarani krug lekova“ krivi i pacijenti i doktori.
Luksuz odmah posle lekova
Pored lekova, stanovnici RS najviše novca u 2015. godini potrošili su na nezdrave proizvode i to 80 miliona na slatkiše, 121 milion na alkohol, 129 miliona KM na cigarete i duvan. Dok je, primera radi, na sveže meso i mesne proizvode potrošeno oko 90 miliona KM.
Sudeći po ovim podacima, stanovinici Srpske, više novca izdvajaju za proizvode bez kojih se može živeti, nego za osnovne životne namirnice.
