„EuroBlic“ saznaje da je više od 200 Banjalučana danas pod „šifrom“ neke duševne bolesti i ukoliko bi počinili najteža krivična dela neće biti sankcionisani zatvorskom kaznom, već upućeni na lečenje.
Psiholozi upozoravaju da je sve veći broj i riziko faktora koji bi mogli biti „okidač“ da se duševno bolesni ustreme prema drugima, te da preventivnih akcija gotovo da i nema.
Psiholog Aleksandar Milić ističe da se vrlo malo, gotovo nikakva pažnja ne posvećuje duševnim bolesnicima, sve dok se ne dogodi neka tragedija.
- U porastu je broj ljudi sa smetnjama koje ukazuju na teško zdravstveno ponašanje. Ovo se posebno odnosi na grupe koje bi pod određenim riziko faktorima mogle napraviti nešto prema drugima- smatra Milić.
Ovaj banjalučki psiholog ističe da se reaguje, ali vrlo kratko.
-Reakcija usledi kada dođe do neke nesreće ili tragedije, a nakon što se ona dogodi onda javnost ima priliku videti kako se duševno bolesni pacijenti ne drže pod stalnom kontrolu- zaključio je psiholog Milić.
Jedan od najdrastičnih primera iz prakse jeste bombaški napad koji se dogodio 13. marta 2014. godine u Banjaluci. Tada je Željko Stevanović ubacio bombu u autobus „Autoprevoza“ i ubio vozača Boru Topića (55) na autobuskoj stanici kod Poljoprivredne škole u banjalučkom naselju Lazarevo.
Kada je Topić zaustavio autobus na stanici, Stevanović je kroz prednja vrata u krilo Topića bacio bombu koja je vozača ubila na mestu. Nakon napada koji je šokirao javnost, Stevanović je pobegao i skrivao se 36 časova. Uhapšen je u blizini fabrike “Jelšingrad”.
Tokom suđenja veštaci su utvrdili da je Stevanović ubistvo izvršio u neuračunljivom stanju i da boluje od najtežeg oblika paranoidne šizofrenije.
Tim veštaka tužilaštva utvrdio je da je Stevanović opasan za okolinu, te da je natprosečno inteligentna osoba.
Stevanović je osuđen u banjalučkom Okružnom sudu 27. juna 2015. godine i umesto zatvorske kazne upućen je na prisilno lečenje u zatvorenoj ustanovi.
U skladu sa zakonom sud svakih godinu dana donosi odluku o opravdanosti daljeg lečenja Stevanovića. Ukoliko se za koju godinu utvrdi da Stevanović nema potrebe za daljim lečenjem on će biti pušten na slobodu, na kojoj se već nalaze mnogi koji su prethodnih godina izvršili krvave zločine.
Zakazao sistem
Ono što je najtragičnije u čitavom slučaju jeste da bi ova tragedija bila izbegnuta da su institucije odreagovale kako treba nakon što je Stevanović par godina ranije zapalio automobil žrtve. Stručnjaci se ujedno pitaju kako sistem uopšte i da reaguje kada preciznih podataka o broju psihijatrijskih bolesnika i nema.
