Prema zvaničnim rezultatima prvog kruga predsedničkih izbora u Francuskoj, Emanuel Makron i Marin Le Pen idu drugi krug izbora 7. maja. Makron je osvojio 23,75 odsto, a Marin Le Pen 21,53 odsto glasova. Iza njih slede konzervativac Fransoa Fijon sa 19,91 odsto i kandidat Levice Žan Lik Melanšon sa 19,49 odsto glasova.
Prvi krug predsedničkih izbora ostaće upamćen ne samo po najvećoj izlaznosti u poslednjih 40 godina, već i po veoma tesnom plasmanu čak četiri kandidata između kojih je razlika bila manja od pet odsto.
Do sada su podršku nezavisnom kandidatu Makronu u drugom krugu izbora dali predstavnici konzervativaca Fijona i socijalista Benoa Amona tako da analitičari polaze od toga da bi Makron mogao izići kao pobednik u drugom krugu i to sa 60 odsto glasova.
Uprkos olakšanju što predstavnica desno-populističkog Nacionalnog fronta Marin Le Pen nije osvojila najviše glasova, mnogi su šokirani doborim rezultatom koji je postigla.
Makron je u prvoj reakciji izjavio kako su Francuzi "izabrali promenu". 39-godišnji socijalno-liberalni političar za mnoge birače u Francuskoj predstavlja otpor političkom establišmentu.
KO JE EMANUEL MAKRON
Emanuel Makron, osnivač i lider nezavisnog pokreta "U marš!", koji je ušao u dugi krug predsedničkih izbora u Francuskoj, bivši je bankar koji se nikada dosad nije kandidovao na izborima, a bio je ekonomski savetnik sadašnjem predsedniku Fransoa Olandu i potom ministar ekonomije.
Na poziciji ministra, Makron (39) je ukinuo propise koji su do tada važili u nekim industrijskim sektorima i dozvolio da prodavnice duže rade nedeljom, navodi BBC.
Radio je za socijalističku vladu, ali su mu se pojedini u levom krilu partije suprostavili.
Makron ima plan o javnim investicijama vredan 50 milijardi evra koji bi obuhvatio obuku za posao, prelazak sa uglja kao energetskog izvora na obnovljive izvore energije i modernizaciju infrastrukture. Takođe predviđa značajna smanjenja poreza za korporacije i i više prostora za kompanije u pregovorima o 35-časovnoj radnoj nedelji.
Namerava da smanji stopu nezaposlenosti sa sadašnjih 9,7 na sedam odsto, ali i da zabrani upotrebu mobilnih telefona u školama za mlađe od 15 godina.
Makron sebe predstavlja kao "neprijatelja nacionalizma" i kandidata "otvorene Francuske koja ima svoje interese - bezbednosne, ekonomske i socijalne, koje želi da brani, ali operiše u otvorenom svetu".
Ako bi pobedio na predsedničkim izborima u Francuskoj, nezavisni centristički kandidat, 39-godišnji Emanuel Makron, bio bi najmlađi predsednik Francuske posle Luj-Napoleona Bonaparte, navodi AFP.
Napoleon je imao 40 godina kada je došao na vlast 1848, podseća francuska agencija.
Istovremeno, AP primećuje da, prvi put u modernoj istoriji Francuske, u drug krug
predsedničkih izbora ulazi kandidat koji na izborima ne učestvuje kao predstavnik nijedne velike partije.
KO JE MARIN LE PEN
Marin Le Pen, liderka francuskog desničarskog Nacionalnog fronta, koja je juče ušla u drugi krug predsedničkih izbora u Francuskoj, ima tvrdokoran stav o imigraciji ali je lično pokušala da delimično ublaži radikalno desničarsku politiku svoje stranke i njene kontroverzne stavove o strancima.
Zalaže se za automatsko izbacivanje nelegalnih imigranata uz smanjivanje broja legalnih migranata na 10.000 godišsnje, zatvaranje "ekstremističkih džamija" i davanje prioriteta Francuzima u dodeli socijalnih stanova.
U jednom trenutku, Nacionalni front se zalagao i za napuštanje evra, a onda je nedavno rekla da bi organizovala referendum o pitanju valute. Najnovije, navela je da bi pokušala da ponovo ugovori članstvo Francuske u EU, a ako to propadne, održala bi referendum.
Pobornik je penzionisanja sa 60 godina i garantovanu 35-časovnu radnu nedelju, prenosi BBC.
Nalazi se na čelu Nacionalnog fronta od 2011. godine, kada je mesto predsednice preuzela od svog oca Žan Mari Le Pena i u proteklih šest godina uspela je da poboljša rejting stranke što je bilo posebno uočljivo na regionalnim izborima 2015. godine.
Pre nego što je došla na čelo stranke radila je kao advokat.
Marin Le Pen je i član Evropskog parlamenta a zalaže se za pregovore o novoj EU posle čega bi usledio referendum.
Njenu predizbornu kampanju pratio je skandal oko finansiranja njenih savetnika u Evropskom parlamentu.
(Deutsche Welle / Agencije)
