Vajolet Jezop (Violet Jessop) pratila je neverovatna sreća još od ranog detinjstva.
Rođena je u Argentini kao dete irskih imigranata, prva od devetoro dece od kojih je preživelo njih šestoro. Razbolela se od tuberkuloze kao dete i davali su joj tek nekoliko meseci života, ali je ona čudesno preživela i imala neverovatan, dug život.
Nakon što je njen otac umro u Mendozi, porodica je odlučila da se vrati u Veliku Britaniju, a njena majka se zaposlila kao stjuardesa. Nakon što se majka razbolela, Vajolet se ispisala iz škole i sama počela da radi kao konobarica na brodovima.
Prvi u dugom nizu prepreka je bio pronalazak odgovarajućeg broda koji će je primiti. Imala je samo 21 godinu, a većina konobarica ranih 1900-ih su bile srednovečne žene.
Poslodavci su verovali da su njena mladost i dobar izgled mana koja bi mogla da uzrokuje probleme posadi i putnicima - tokom svoje karijere dobila je barem tri bračne ponude, od kojih je jedna bila od izuzetnog bogatog muškarca.
Prvo radno mesto bilo joj je na brodu Orinoko 1908. za kompaniju Royal Mail Line. Ubrzo je promenila kompaniju i 1910. počela da radi za White Star flotu, na brodu RMS Olimpik. To je bio luksuzan i najveći putnički brod tog vremena, a uprkos dugom radnom vremenu i minimalnoj plati, Vajolet je uživala u poslu.
Bila je pomalo zabrinuta zbog vremenskih uslova na Atlantiku, ali sviđalo joj se kako se Amerikanci prema njoj odnose kao prema čoveku, a ne samo osoblju.
Vajolet je bila na brodu 20. septembra 1911., kad je Olimpik isplovio iz Sauthemptona i sudario se sa britanskim vojnim brodom HMS Hawkeom. Uprkos velikoj šteti, brod je nekako uspeo da se vrati u luku bez potonuća.
Nakon toga, Vajolet se ukrcala na čuveni Titanik 10. aprila 1912. Tada je imala 25 godina. Četiri dana kasnije, 14. aprila, Titanik je udario u ledenu santu na severu Atlantskog okeana, gde je i tonuo dva sata nakon udara.
Nakon ogromnog prvobitnog šoka, Vajolet je pomogla ženama i deci da uđu u čamce za spasavanje kojih je bilo premalo. Naposletku su je njene kolege ukrcali na spasilački brod 16, gde su joj u ruke dali malo dete o kojem je trebalo da brine.
Tokom Prvog svetskog rata, Vajolet je radila kao stjuardesa za britanski Crveni krst, a u jutro 21. novembra 1916. radila je na brodu HMNS Britanik koji je iz putničkog pretvoren u bolnički brod. Ali, i na njemu je doživela nesreću - neobjašnjiva eksplozija uzrokovala je njegovo potonuće na Egejskom moru.
Britanika je tonula 57 minuta i u morske dubine sa sobom povukla 30 žrtava. Britanske vlasti su kasnije izjavile da je brod ili pogođen torpedom ili minom koje su mu podmetnule nemačke snage.
Vajolet je skočila preko palube i gotovo su je usisali brodski propeleri kojima je nedostajalo vode, ali još uvek su radili. Iskusna Vajolet herojski je to izvela, smireno i promišljeno. U danima nakon potonuća Titanika, očajnički joj je nedostajala njena četka za kosu, pa se ovaj put setila da pojuri u sobu i uzme je, pa se tek tada bacila u more.
Kasnije se šalila kako je bila jedina od preživelih sa lepom frizurom.
Čak ni ta poslednja katastrofa nije bila dovoljna za neuništivu Vajolet. Nakon rata, brodovi su postali sve popularnija prevozna sredstva, a pojavili su se i prvi kruzeri. Tada je napustila White Star Line i prešla u Red Star Line, s kojima je plovila još godinama po svetskim morima.
Na sreću po nju i sve njene suputnike, nije više iskusila nijednu drugu brodsku nesreću sve do penzije, u koju je otišla u 61. godini.
Ostatak života provela je gajeći baštu i kokoške, a umrla je od srčanog zastoja u 84. godini.
