U Limasolu, na južnoj obali Kipra, radnje sa imenima na ćirilici brojnije su od onih čiji su nazivi na lokalnom, grčkom jeziku. Luksuzne ruske jahte usidrene su duž obale, a u restoranima se uz boršč obavezno služi i votka. Ovaj region je finansijski procvjetao i postao stecište velikog broja prebogatih Rusa koji su dobili pasoše EU.
Kipar je dugo godina bio sigurna luka za ruske, a i srpske ofšor milijarde. Kipar, članica EU, uspio je da pronađe mnogo sofisticiraniji način da zamaskira ogroman novac koji se sliva: “Ako ne možeš da opereš ruski novac, operi Rusa”, piše “Blumberg”.
Program je počeo 2013. godine, nakon kolapsa bankarskog sistema i duboke recesije. Od tada, strancima je omogućeno da za šesti mjeseci dobiju pasoš Kipra, u zamjenu za najmanje dva miliona evra koji se investiraju u nekretnine na Kipru, ili 2.5 miliona evra uloženih u državne obveznice ili kompanije.
Od tada, Kipar je izdao oko 2.000 pasoša stranim državljanima, od čega je polovina otišla u ruke Rusa. Ministar finansija Kipra Haris Georgides potvrdio je ovu informaciju “Blumbergu”. Ekonomija Kipra doživjela je pravi bum: oko 4 milijarde evra stranih investicija slilo se u budžet zemlje samo prošle godine!
Pasoš EU zemlje poput Kipra je zlata vrijedan, jer omogućava putovanje bez viza u čak 147 zemalja, uključujući Veliku Britaniju i Japan.
Zabrinutost u EU
Prodaja državljanstva EU izazvala je veliku zabrinutost u Briselu, ali i među borcima za borbu protiv korupcije, koji ističu da se na ovaj način “na mala vrata ulazi u EU”.
“Rusi i svi koji imaju kiparske pasoše, a ne žive na Kipru zapravo na nefer način kupuju pristup EU. Davanje državljanstva bogatim ljudima samo zato što su bogati je protiv svih evropskih principa jednakosti”, kaže za “Blumberg” Mikloš Ligeti, direktor u mađarskoj podružnici “Transparensi internešnala”.
Evropski parlament 2014. godine izglasao je neobavezujuću rezoluciju po kojoj “pasoš EU nikada ne bi smio da postane roba kojom se trguje”.
Jedan od razloga zbog kojih Rusi kupuju kiparske pasoše je i taj što će na taj način plaćati manji porez, a istovremeno im je lakše da pomeraju novac po želji, jer banke to vide prije kao benigne lokalne transakcije nego kao potencijalno sumnjivo baratanje stranim kapitalom, ističe “Blumberg”.
Veza sa Trampom i Rusima
Ruski novac na Kipru bio je i predmet istrage o navodnim vezama administracije Donalda Trampa i Rusije. Naime, bivši šef Trampove kampanje Pol Manafort koristio je kiparske bankovne račune za primanje novca od ruskog tajkuna Olega Deripske i ostalih ukrajinskih klijenata.
Sadašnji državni sekretar za trgovinu SAD, milijarder Vilbur Ros investirao je u Banku Kipra, čime je postao potpredsjednik tada najvećeg zajmodavca u toj zemlji.
Kipar nije jedini
Malta za svoje državljanstvo traži 650.000 evra, plus ulaganje u nekretnine od najmanje 350.000 evra, kao i dodatnih 150.000 ulaganja u državne obveznice, ne zahtijevajući znanje jezika i boravak u toj zemlji.
U prvih šest mjeseci 2015. godine Malta je dobila 200 novih državljana i tako inkasirala više od 430 miliona evra, navode podaci koje su sakupili istražioci iz UN.
U Portugalu je proces kupovine državljanstva znatno komplikovaniji. Uz pola miliona evra ulaganja u nekretnine, potrebno je šest godina boravka u zemlji i tečno znanje portugalskog.
Britanci ne daju državljanstvo, već „neograničenu dozvolu boravka“. Naravno, ukoliko uplatite dva miliona funti.
Ovi programi nazivaju se „zelene investicije“ i znatno pomažu građevinsku, ugostiteljsku i još poneku industriju u pojedinim zemljama Unije.
