Kanda, Kodža i Nebojša aktivan je od početka devedesetih i uvijek je
kotirao među najboljim srbijanskim bendovima. Žanrovski i stilski
njegov zvuk se mijenjao ali prepoznatljivost ovog rok sastava se uvijek
ogledao u specifičnom pjevanju Olivera Nektarijevića. Bend je objavio
sedam albuma i imao brojne nastupe, a 1. jula KKN će nastupiti i na
ovogodinšnjem Nektar OK festu u NP Sutjeska na Tjentištu.
Povodom ovog nastupa frontmen benda Oliver Nektarijević dao je intervju za Buka magazin.
Ovog ljeta ćete svirati na Nektar Ok festu. Da li ste prije
čuli za ovaj festival i kakvo je, generalno, vaše mišljenje o
festivalskim nastupima?
Čuli smo, prošle godine smo posle gostovanja u Trebinju videli u prolazu
ambijent u kome se održava festival i jedva čekamo da ga ponovo
posetimo. Ok su festivali i volimo da sviramo na njima, priroda,
druženje, raspoloženje i muzika su kao vazduh.
OK fest se organizuje na Tjentištu u NP Sutjeska gdje se
odigrala jedna od važnijih bitaka u 2 svjetskom ratu. Da li ste prije
bila u tom Nacionalnom parku i kakve vam osjećaje bude takva mjesta?
Nismo se duže zadržavali, što ćemo sad nadoknaditi. Takva mesta bude i
osećaje i misli i nekako mi se čini da umirujuća lepota prirode
nepogrešivo odgovara na sva naša lutanja i zbunjenost kad se osvrnemo
unazad i pokušamo da nađemo smisao tim vatrama kroz koje su naši stari
prolazili.
Šta publika OK festa može očekivati od vas? Da li ćete
bazirati svirku na novijim stvarima sa vašeg zadnjeg albuma "Volja za
noć"?
Sa "Volje za noć" sviramo nekoliko pesama, ali nastojimo da ukačimo bar
po jednu pesmu za svakog dosadašnjeg albuma, a tu je i za sada poslednji
singl Prekidi ponovo koji se u zadnjih nekoliko meseci bez problema
uglavio u regularan repertoar.
Prošle godine KKN je navršio 25. godina postojanja. Da li je
bilo teško održati se na sceni i koji je vaš recept za uspješan rad
benda?
Nema recepta, pravila službe, uputstva za preživljavanje, mislim da se
to ne može planirati, posebno kroz vremena kroz koja smo prolazili i
koja su snažno uticala na naše živote. Recimo da je neophodna jedna
rešenost i spremnost, ako to imaš ništa nije toliko teško.
Da li ste zadovoljni svojom dosadašnjom karijerom?
Da. Mada, nije da smo mnogo razmišljali da će se naše druženje sa
muzikom i uz muziku zvati karijera, ali kad pogledam na sve te albume
koje smo uradili, mislim da je ispalo sve baš kako je i trebalo.
U procesu sazrijevanja benda i vaš zvuk se mijenjao. Šta je najviše uticalo na to?
Bend je živ organizam, menjali su se i ljudi u postavi, stalno su se
proširivala interesovanja, svi i sve se menja stalno, ali mislim da
postoji jasna linija prepoznatljivosti u zvuku benda i tako će i ostati.
Bend je doživio i neke prekretnice, a jedna od njih je kada
je iz KKN izašao vaš tadašnji gitarista Rastko, koji se bavio i glumom, a
sada je monah. Možete li da se prisjetite tih vremena i u kakvim ste
odnosima sa Rastkom, da li ste u kontaktu sa njim?
Jesmo, pre nekog vremena smo ga posle koncerta u Gračanici posetili u
manastiru Draganac gde je postavljen za igumana. Taj susret sa ocem
Ilarionom je bio takav kao da smo se juče videli i na jedan intiman
način taj dan u Dragancu je bio rokenrol.
U vašoj dugogodišnjoj karijeri imate 7 studijskih izdanja. Mislite li da ste dovoljno objavili pjesama?
Ni dovoljno, ni previše, ne znam, mislim da je važnije to što su sve
pesme koje smo objavili našle put do ljudi, ne svaka na isti način, ali
vidimo na svirkama da publika našu muziku doživljava kao deo svog života
i naravno da nam je drago zbog toga, život je važniji kriterijum od
broja.
Da li mislite da su pojavom interneta muzičari više dobili i izgubili?
Ne znam, toliko su se mediji izmenili pojavom interneta da mi je teško
da razmišljam samo u okvirima muzike, a stvari su se i tu i te kako
promenile, mi smo počinjali u vreme ploča, kaseta i muzičke štampe, i
danas ima toga uglavnom u manjim tragovima, ali je postalo nekako
egzotično. Mislim da je važnije to što muzika nije izgubila na svojoj
neposrednosti i brzini kojom ulazi u srca i glave ljudi, a sve ostalo
što se događa sa internetom je biznis gde se i gubi i dobija.
Da li vam je ikada došlo da se prestanete baviti muzikom i da li
postoji posao koji bi možda obavljali bolje od muziciranja? Čime bi se
bavili kada ne bi bili muzičar?
Ja bih svakako bio na neki način u kontaktu sa muzikom, sa njom bi se
družio i da mi je posao i da nije, a mislim da to važi i za ostale ljude
u bendu i u stvari ne znam da li je moguće imati striktno poslovan
odnos kad je stvaranje u pitanju, radno vreme je sve vreme, nikad ne
znaš. Mogao bih da zamislim sebe i u nekoj drugoj priči, i bio sam u
drugim pričama, nije to neka frka, ali bend što se mene tiče treba da
traje 100 godina.
Koji su planovi KKN, da li publika može očekivati neki novi singl ili eventualno novi album?
Krajem leta ćemo objaviti novi singl, drugi nakon pesme Prekidi
ponovo, koja je i dalje aktuelna i predstavlja svojevrstan uvod u novi
album. Album planiramo za sledeću godinu, imamo dosta urađenih pesama, a
do tada su aktuelni koncert i ovogodišnji živi album, zove se Uživo! i
na njemu je oko pola pesama snimljeno u aranžmanu sa akustičnim
gitarama, što smo radili tokom zimske akustične turneje prošle i
pretprošle godine, a drugi deo albuma je sa nekoliko standardnih,
„električnih“ svirki.
Razgovarao Ernest Bučinski
