Prema rečima profesionalnog vozača kamiona Radana Obradovića, prva stvar koju treba obaviti pre polaska na put svakako je provera stanja na svim graničnim prelazima koji vode do željene destinacije. Zato se on često odlučuje za sporedne granične prelaze, gde se obično gubi manje vremena, ali i benzina.
- Čekanje na granici mi je skoro svakodnevica, jer vozim kamion već 10 godina. Iskustvo me je naučilo da su najveće gužve naravno petkom i vikedom, te se trudim da izbegnem te dane. Tu sad postoje i određeni periodi u mesecu kada se ljudi odlučuju za odlazak na odmor, obično početkom i sredinom meseca. Ono što je takođe bitno – nikada na put ne polazim bez zaliha vode, hrane i punog rezervoara, posebno zbog visokih temperatura, kada je klima u vozilu neizbežna, a to donosi i veću potrošnju goriva – kaže Radan Obradović, inače prevoznik jedne privatne firme.
Njegov savet je i da putnici ne budu lenji, te da porane kada se upute na dalje destinacije, jer je tada manja gužva. Alternativa tome bi bila noćna vožnja, ali je prema njegovom mišljenju tu upitno koliko su vozači spremni da provedu besanu noć za volanom.
U kilometarskim kolonama najgore je ljudima koji nisu često na putu, pa nisu predvideli velika zadržavanja. Zaglavljeni ne mogu ni napred ni nazad, pa im preostaje samo da čekaju.
- Gužve na granici su veliki problem za ljude koji gužve ne očekuju. Obično su to mladi bračni parovi sa decom koji kreću na more, onda se zarobe na granici, pa se deca uznemire, pa su žedni i gladni, i tu kreće haos. Takođe za devojke i žene koje moraju do toaleta, za njih je mnogo veći problem nego muškarcima, pa obično po prelasku granice prva pumpa bude krcata – dodaje on.
Ipak, priznaje da se i sam u više navrata našao u sličnim neprilikama, te navodi da je tada najpametnije što više pomoći vozaču da ostane odmoran.
- Najveći problem mi je neispavanost, jer iako zakunjam dok čekam to bude na minut dva, pa se trgnem jer ne mogu da se opustim. Često vozim sam, te mi čekanje još teže pada. Ukoliko u vozilu ima više ljudi najbolje bi bilo da povedu računa o tome u kakvom stanju je vozač i da razgovaraju s njim, puste nešto bržu muziku na radiju ili ga puste da odrema dok oni prate situaciju. Takođe, ne bi bilo loše i da volan preuzme i neko od putnika koji je u tom trenutku sposobniji za vožnju. Stajanje u jednom mestu verovali ili ne, čak i mene više izmori, nego vožnja, pa obično posle dugog čekanja stanem i odspavam neko vreme – zakljućuje naš sagovornik.
