Italija, država koja trenutno predsedava Berlinskim procesom, ugošćava najviše zvaničnike Albanije, Bosne i Hercegovine (BiH), Kosova, Makedonije, Crne Gore i Srbije, predstavnike punopravnih članica Evropske unije Hrvatske, Slovenije, Austrije, Francuske, Nemačke i Italije – kao i zastupnike, kako Evropske unije (EU), tako i međunarodnih finansijskih institucija.
EU na skupu predstavljaju visoka predstavnica za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini, komesar za proširenje i susedsku politiku Johanes Han i komesarka za transport Violeta Bulc.
Potvrđen je i dolazak nemačke kancelarke Angele Merkel i francuskog predsednika Emanuela Makrona, koji će se sastati sa italijanskim premijerom Paolom Đentilonijem.
Uoči početka skupa, Federika Mogerni je u utorak u Briselu poručila, da će se u Trstu razgovarati o "konkretnim projektima" za pospešenje ekonomskog razvoja regiona i sprovođenja reformi. Istovremeno, zvanični protokol skupa predviđa da učesnici potpišu Ugovor o saobraćajnoj zajednici od koga se očekuje da pospeši integracijusaobraćajne mreže Zapadnog Balkana i EU.
Očekuje se da Evropska komisija najavi dodelu novih sredstava u okviru godišnjeg "paketa povezivanja", dok bi istovremeno, partneri zemalja Zapadnog Balkana trebalo da usaglase akcioni plan za razvoj regionalnog ekonomskog područja.
Četvrti samit po redu ovakvog tipa (posle Berlina 2014., Beča 2015. i Pariza 2016.) održava se u trenutku pojačanog evroskepticizma i to u godini u kojoj je Velika Britanija počela proces napuštanja EU, ali i u toku svojevrsnog petogodišnjeg veta stavljenog na pridruživanje – što je još 2014. obelodanio Žan Klod Junker, predsednik Evropske komisije.
O samitu koji počinje u Trstu je nedavno za Radio Slobodna Evropa govorio komesar Johanes Han. Naveo da se radi o konkretnoj pripremi Zapadnog Balkana za pridruživanje EU. Istakao je i da očekuje potvrđivanje ideja o formiranju zajedničkog tržišta država Zapadnog Balkana od ukupno dvadeset miliona ljudi što, kako je rekao, vidi kao početak integracije u jedinstveno evropsko tržište.
“Ideja koja je na stolu podrazumeva regionalno ekonomsko područje. Ne govorim i ne govorimo o carinskoj uniji – već o prvom koraku ka budućoj integraciji u jedinstveno evropsko tržište. Dakle to je priprema za budući pristup Evropskoj uniji”, rekao je Han u intervjuu za RSE krajem juna.
Težnje koje faktički stižu sa značajnih pozicija unutar EU izazvale su dosta kontroverzi na području Zapadnog Balkana.
S početka čelnicima država Zapadnog Balkana nije bilo jasno o čemu se tačno radi, pogotovo što je deo javnog mnenja Srbije potencirao da je Brisel skoro pa usvojio ideju novopečenog predsednika Srbije Aleksandra Vučića predstavljenoj u javnosti Srbije kao projekat carinske unije država Zapadnog Balkana.
Međutim, Brisel – a i sam Han naglašavaju da je predloženo osnivanje jedinstvenog ili zajedničkog tržišta i da ne može biti reči ni o kakvoj carinskoj uniji.
Vladimir Gligorov, stručnjak bečkog Instituta za međunarodne ekonomske odnose, kaže za RSE da treba prvo videti koje konkretne novitete sadrži inicijativa za uspostavljanje jedinstvenog tržišta na prostoru Zapadnog Balkana – pogotovo što, kako precizira, većina tih država između sebe i sa EU već trguju na sličan način u okviru Sporazuma o slobodnoj trgovini - CEFTA.
“Ovo što sam razumeo jeste da se pominju problemi na granicama, sa sertifikatima i trošenjem vremena. To najvećim delom proističe iz činjenice da zemlje članice CEFTA-e imaju različite carinske režime sa trećim zemljama. Onda se javlja problem takozvanog porekla: ako roba stigne iz zemlje X u Makedoniju kada se izvozi u Srbiju prolazi kroz carine – budući da nije proizvedena u Makedoniji”, kaže Gligorov koji priznaje da ne može da nasluti kakvo bi rešenje moglo biti ponuđeno za ovaj problem.
Do sada su se protiv ove ideje izjasnili Kosovo, Crna Gora i Albanija, dok je BiH prihvata – ali ne kao potencijalnu zamenu za članstvo u EU.
Crna Gora se protivi jer strahuje da bi to moglo stvoriti alternative članstvu u EU, putu na kome je najdalje dogurala. Slične razloge izneo je i albanski premijer Edi Rama.
“Ne, to nije zamena. Nezavisno od toga koliko je taj put dug i nejednak za zemlje kandidate ili potencijalne kandidate. Takva bojazan je postojala i kod stvaranja CEFTA-e. Tada Hrvatska nije bila naročito sretna da bude članica bojeći da će se usporiti njeno pristupanje EU. Do toga nije došlo, Hrvatska je postala članica EU. To je više, da tako kažem, pitanje nedostatka poverenja u uzajamnim intencijama – nego što je opravdano”, smatra Vladimir Gligorov.
Zvaničnici Kosova su, podsećamo, izneli argument da Srbija i BiH nisu priznali državnost, da građanima Kosova nisu dozvoljene posete tim državama, te je u tim okolnostima, kako navode, nelogično razmatrati zajedničko tržište. Gligorov smatra da je to samo po sebi političko pitanje koje međutim ne mora nužno biti glavni otežavajući faktor.
“To nije samo po sebi prepreka. Kosovo je tek na početku sprovođenja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Tako da još uvek ima da pređe jedan put da bi uspostavilo slobodnu trgovinu i bescarinski promet sa Evropskom unijom, što utiče i na promet robe sa susedima”, zaključuje Gligorov.
Formiranjem jedinstvenog tržišta transportne infrastrukture, kopnenog, rečnog i pomorskog saobraćaja između Evropske unije i zemalja Zapadnog Balkana – šest činilaca sa tog podneblja usvojilo bi pravne tekovine EU na ovom polju, što im je ujedno i obaveza u pristupnim pregovorima.
