Buka intervju sa Brankicom Janković: Kada nam ne bi dozvolili da koristimo Kastel, digli bismo revoluciju
foto ElvirPadalović

Demofest 2017

Buka intervju sa Brankicom Janković: Kada nam ne bi dozvolili da koristimo Kastel, digli bismo revoluciju

Piše: Buka intervju

Naravno da se možemo zapitati zašto se toliko malo izdvaja za kulturu i da li nam je kultura uopšte i potrebna? Ako je to važno drugim narodima svijeta i ako je kultura put u nešto prosperitetnije, kako to da mi nemamo ideju o tome? Ipak, uvaženi smo od grada u nekoj srazmjeri projekata koje on podržava. Prošle godine smo imali problema i oko dozvole korištenja prostora tvrđave Kastel.

Demofest, jedan od najprepoznatljivijih brendova grada na Vrbasu, ove godine puni svoj deseti rođendan i po riječima najzaslužnije osobe zbog koje ova manifestacija i postoji, direktorice festivala Brankice Janković, on će ovaj put zvučati i izgledati moćnije i jače nego ikada. Demofest je postao jedan od najuspješnijih festivala u ovom dijelu Evrope i uvršten je na UNESCO listu projekata od posebnog značaja za povezivanje i razvoj kultura u zemljama Evrope. Takođe, Demofest je 2016. godine nominovan za prestižnu nagradu UK Festival Awards, i to u kategoriji "Best Overseas Festival", odnosno najbolji festival van Velike Britanije, a ove godine je od strane Flight Networka, najveće turističke agencije iz Kanade, proglašen za jedan od evropskih festivala koji ima naprisniji odnos sa publikom.

Međutim, iako se radi o jako uspješnoj manifestaciji za kvalitetu i pozitivne stvari koje dolaze od strane Demofesta država baš i nema mnogo sluha i kada bi od čelnika bitnih državnih institucija zavisio, ovaj festival zasigurno ne bi dugo potrajao.

O počecima i nesebičnoj borbi za opstanak Demofesta razgovarali smo sa direktoricom festivala Brankicom Janković koja je ekskluzivno za BUKA magazin otkrila i neke pojedinosti o festivalu koje su mnogima do sada bile nepoznanica.
 


Kada ste počinjali da li ste vjerovali da će DF da preraste u ovako ozbiljan festival i brend, koji je Banjaluci dao jednu dimenziju više?

Kad smo počinjali vjerovali smo, ali poslije dvije godine, kada smo se susreli sa problemima oko finansiranja postajalo je rizično da li ćemo izdržati. Bilo je momenata kada su se postavljala pitanja da li možemo nastaviti dalje. Ali evo u posljenje tri godine nismo imali nikakvu dilemu da li će Demofesta biti, jer preživjeli smo najteže trenutke.

Koji su na početku bili najveći problemi?

Prvo, mi smo tada bili poprilično neiskusni. Nismo znali kako funkcionišu resori ministarstva i sve te institucije nadležne za kulturu i mislili smo da je dovoljno kada ispunjavate uslove da se kod njih samo aplicira zahtjev. U usmenim razgovorima smo uvijek dobijali podršku za projekat, ali kada je praktično trebalo da dobijemo podršku nas nikada nije bilo na listama projekata koji su prošli. Meni je neshvatljivo da su nas kao bitan projekat prepoznale razne svjetske organizacije, poput UNESCO-a, i uvrstile nas u bitne manifestacije koje doprinose razvijanju kulture, a da u nadležnom resornom ministarstvu ne dobijemo priliku ni da kažu da smo zaslužili i neki najmanji simboličan iznos kao podršku za rad. Mi apsolutno razumijemo kakva je situacija i da novca nema, ali to je više stvar nekog poštovanja.

Ako ne mogu izdvojiti novac da li ste, od nekih državnih institucija, dobili barem zahvalnicu?

Od onih na nivou države nismo. Jedino možemo izdvojiti grad Banja Luku. U toku trajanja Demofesta mi smo promijenili tri gradonačelnika i grad je uvijek imao pozitivnu reakciju. Mi smo tu tretirani kao događaj od značaja i dobijali smo i novčane podrške, prošle godine 5.000 KM, a ove 11.000 KM. To je u okviru donacije onolike koliko je grad u mogućnosti da izdvoji. Naravno da se možemo zapitati zašto se toliko malo izdvaja za kulturu i da li nam je kultura uopšte i potrebna?  Ako je to važno drugim narodima svijeta i ako je kultura put u nešto prosperitetnije, kako to da mi nemamo ideju o tome? Ipak, uvaženi smo od grada u nekoj srazmjeri projekata koje on podržava. Prošle godine smo imali problema i oko dozvole korištenja prostora tvrđave Kastel. Iako smo aplicirali zahtjev godinu dana ranije, jer uvijek znamo kada će nam biti sljedeći festival koji je tempiran na zadnju sedmicu jula, mi smo prošle godine dozvolu dobili tek pred sam početak. Za nas je to bilo veoma stresno, a čak smo se zapitali i da li ćemo uopšte i dobiti dozvolu. Situacija je bila jako čudna jer zaista razne manifestacije dobijaju prostor Kastela na korištenje bez ikakve komplikovane procedure. Nije mi jasno zbog čega su nama to tada iskomplikovali, jer ipak je Demofest za grad jedan od bitnijih događaja.

Šta bi se desilo da niste dobili dozvolu za korištenje Kastela?

Pa ništa, digli bi revoluciju (smijeh). Više nikada i ne bismo dozvolili da se to dovodi u pitanje, jer DF sada ima već ogroman broj pristalica i ne bismo dozvolili da se neko sa nama na takav način šali. Ove godine je bolje i stvarno bih pohvalila gradonačelnika koji je pokazao dobru volju i želju da da doprinos. Sada nas po prvi put neka gradska služba zove i pita da li nam može pomoći. Dozvoljeno nam je i da uđemo par dana ranije na Kastel, a to nam se nikad ranije nije desilo. Ove godine smo već od 12. jula imali na raspolaganju prostor tako da imamo priliku za mnogo kvalitetniju pripremu. Na taj način su nam olakšali rad i beskrajno smo im zahvalni na tome.

Za vrijeme DF mnogo ljudi dolazi u Banjaluku.

Veliki je problem je što Banjaluka nema smještajnog kapaciteta, premalo je hotela i hostela i na tome bi se trebalo poraditi jer praktično ljudi i koji bi došli na neki veći događaj nemaju gdje da prespavaju. To je generalni poblem kada organizujete neku veću i ozbiljniju manifestaciju gdje treba da dođu hiljade posjetilaca.

Da li je grad u mogućnosti da obezbijedi prostor za organizovanje kampa?

Ove godine će "Fresh wave fest" napraviti nekakav kamp pa ćemo vidjeti kako će to proći. Kamp prostor će biti kod Zelenog mosta i ja bih voljela vidjeti kako će to izgledati, pa ćemo razmijeniti iskustva sa njima. Ako prođe dobro napravićemo zajedničku investiciju, a grad zapravo nema ništa protiv toga i stoji na raspolaganju da organizujemo i jedan takav projekat vezan za kamp.

Kako ste došli na ideju da organizujete festival koji se bavi demo bendovima i afirmacijom mladih muzičara?

Nismo mi odmah imali ideju da organizujemo takav festival. Mi smo marketinška agencija i nama je bila ideja kako da napravimo projekat čija je tema kultura, s ciljem da u region pošaljemo jednu lijepu sliku Banjaluke. Onda smo istraživali šta to u čemu region oskudjeva. Film smo odmah isključili jer je već postojao Sarajevo film festival. Razmišljajući šta bi bilo najefikasnije zadržali smo se na muzici i zaključili da u kategoriji demo bendova apsolutno niko nije ništa kvalitetno radio. Tako da smo mi odlučili da pristupimo profesionalno tom poslu i da od jednog takvog projekta stvorimo brend vrijedan respekta. Srž je, naravno, bio na demo bendovima ali se kasnije projekat razvio i na taj revijalni dio programa koji itekako privlači pažnju publike.

Kako riješiti problem što Banjaluka nema značajnu izdavačku kuću?

Mi se trudimo da pobjednike Demofesta povežemo sa izdavačkim kućama iz država odakle dolazi i bend. Tako da nam i ove godine dolaze i PGP i Croatia records i razne druge kuće, i mi pokušavamo sa njima da imamo dobru saradnju. Mi nismo htjeli da ulazimo u zonu izdavaštva jer poslovanje izdavačkih kuća je specfična i ono što koristi izdavaču ne mora da znači da koristi i bendu koji sa njima potpiše ugovor. Mi imamo poprilično emotivnu vezu sa našim takmičarskim bendovima i ne želimo da ih uskraćujemo ni za šta pa ni za autorska prava. Mi za sada nismo dovoljno sazreli za taj posao, mada ne znači da se u budućnosti nećemo baviti i izdavaštvom.

Ima i onih koji tvrde da je banjalučka publika razmažena i da nije primjereno da ulaznica DF-a bude besplatna?

Karta je besplatna do 21 čas, a onda se plaća osam maraka. Mi previše volimo svoju publiku i uvijek ćemo im pružiti priliku da besplatno uđu na festival. Imamo grupu ljudi sa kojom smo stalno u komunikaciji i među njima ima klinaca koji nemaju para čak ni da odu na more. Oni s nestrpljenjem svake godine čekaju Demofest i on im znači puno. Zbog podrške koju nam pružaju mi smo dužni da im damo adekvatan odgovor, a on glasi: "Dođite do 21 časa, uđite - karta je za vas besplatna". Uostalom, mi živimo u jako siromašnom društvu i tu se više radi o našem respektu prema publici koja sebe nije štedila kada se borila da nam da podršku u najtežim trenucima i da se zajedno sa nama izbori za opstanak ovog festivala.

Koliko se, uopšte, isplati organizovati manifestaciju poput DF-a?

Mi ovom projektu nismo pristupili komercijalno i koliko god dobili novaca od sponzora mi ćemo ga uložiti u poboljšavanje i kvalitet festivala. Ja sam čak mišljenja da su razmaženi organizatori koji žele sa minimalno ulaganja da izvuku što veću publiku, uz sve to i sa visokom cijenom karata. Ne može cijena karte biti ista u Banjaluci i Beogradu. Tu smo lekciju naučili kad smo otvorili DFK misleći da Banjaluka ima publiku za jedan takav klub. Mi smo u jednom trenutku sve živo doveli u taj klub ali zbog manjka publike bili smo osuđeni da projekat ne uspije. Banjaluka po broju stanovnika nije mogla da odgovori na taj projekat, jer broj konzumenata je premali a ulaganja su ogromna.

Da li mislite da ste uspjeli da afirmišete dovljno bendova za ovih deset godina postojanja?

To je konstantna borba. Zbog bendova smo povećali i broj bendova koji nastupaju i sada postoje dvije bine na kojima nastupaju. Sada je aktuelna ta saradnja sa grupama M.O.R.T. i ZAA i sa njima je zadovoljstvo raditi. Ova dva benda umrežavamo i pokušavamo da ih pretstavimo na najbolji način. Od njih imamo i povratni odgovor, otvoreni su i spremni na saradnju. Postoje i bendovi koji nisu spremni da sarađuju i čija se komunikacija sa nama završava odmah nakon što preuzmu nagradu, tako da sa nekim manje rangiranim bendovima nekada imamo bolju saradnju. Mnogo je važan i taj ljudski faktor. Mi se ne štedimo i stalo nam je da pomognemo bendovima, ali opet ne možemo da damo doprinos ako bendovi nisu spremni da odgovore.


Koliko je DF pomogao banjalučkoj muzičkoj sceni?

Treba biti pravedan i objektivan i priznati mnogo stvari koje je DF pokrenuo, a mi scenu pomožemo i unapređujemo na mnogo načina. I ne samo muzičare i bendove nego i ljude koji se bave binskom opremom, zvukom i rasvjetom kao što je firma AP sa kojom imamo odličnu saradnju i koja uz pomoć našeg festivala unapređuje svoju tehniku. Isto tako tu su i producenti poput Tikija koji je kroz saradnju sa nama uspio da dođe do kontakata i da razvije svoj posao i talenat. Mnogo je više bendova i u gradu Banja Luci nego što ih je bilo prije deset godina tako da smo i po tom pitanju učinili, ako ništa, da barem budemo bogatiji muzičkim grupama.


Razgovarao Ernest Bučinski



Komentari na tekst (1)
Objavljeno:
Ахахаах, да како да не? У једној реченици двије глупости (1) ово заслужује револуцију, али ситуација у земљи не, (2) заборављаш да се ради о нама а не о Французима. Дакле, шутиш и трпиш
 

Napomena:
Svi komentari se prethodno moraju odobriti od strane administratora prije nego budu vidljivi na portalu. BUKA se ograđuje od stavova i mišljenja iznesenih u komentarima postavljenih na našim stranicama. Svi stavovi i mišljenja komentatora odražavaju stavove i mišljenja isključivo onih koji ih postavljaju. Redakcija BUKE je u slučaju komentara koji izazivaju rasnu, nacionalnu ili vjersku mržnju, te potiču na nasilje dužna obavijestiti nadležne organe o takvom pristiglom komentaru.