Nažalost, veoma je mali broj medija u zemlji koji profesionalno izveštavaju, u interesu građana a ne vlasti, i upravo su ti mediji izloženi dramatičnim pritiscima i kampanjama gušenja, pri čemu se vlast ne libi da otvoreno instrumentalizuje državne institucije u tu svrhu – od raznih inspekcijskih službi do pravosuđa.
Dok su mediji koji nisu pod kontrolom vlasti izloženi konstantnim pritiscima, pretnjama, kampanjama, ucenama, iscrpljujućim posetama raznih inspekcija, začuđujućim sudskim odlukama koje su u suprotnosti sa konceptom medijskih sloboda i praksom Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, i dok im je skoro u potpunosti onemogućen pristup novcu građana namenjenom javnom interesu u sferi javnog informisanja – dotle režimski mediji troše enormne količine novaca poreskih obveznika, opraštaju im se poreski dugovi i omogućavaju brojne druge olakšice i stimulacije.
Dok napade i pretnje novinarima i medijima koji nisu po volji vlasti niko ne odgovara godinama, dotle tužilaštvo i policija pokazuju nevereovatnu efikasnost kada su u pitanju pretnje i napadi na predstavnike vlasti i medija njima bliskih – što govori o još jednom veoma zabrinavajućem obliku diskriminacije.
Posebno su na udaru lokalni mediji koji su izloženi samovolji lokalnih političkih kabadahija i koji imaju veoma ograničeno i siromašno tržište, a i ono je u velikoj meri zavisno od vlasti.
