Džejn Gudal, najpoznatiji britanski primatolog rekla je da njen lik u filmu koji bi snimio Leonardo Dikaprio ne može da tumači Anđelina Džoli, čak ni posle milion operacija.
"To mora da bude mlada Džejn. Možete da imate milion operacija, ali od nje ne možete napraviti dvadesettrogodišnjakinju“, rekla je ona.
Anđelina Džoli bila je među mnoštvom slavnih ličnosti, koje su prisustvovale premijeri filma "Džejn" prošlog meseca o životu Džejn Gudal koja putuje svetom i nigde se ne zadržava duže od nekoliko nedelja. Njena predavanja o tome što je naučila tokom pet decenija proučavanja šimpanzi u Tanzaniji rasprodata su mesecima unapred, prenosi Gardijan.
"Čitala sam 'Tarzana' i zaljubila se iako se oženio pogrešnom Džejn", šali se ona.
"Želela sam da živim sa divljim životinjama i pišem knjige o njima, ali ljudi su mi govorili: 'Kako ti to možeš? Afrika je daleko, ne znamo mnogo o njoj. Nemaš novca. Ti si samo devojčica'", rekla je Džejn Gudal. Morala je da napravi pauzu u svom aktivizmu kako bi prisustvovala premijeri filma o njenom životu.
"Uradili su odličan posao. Osećam obavezu da podržim ljude kojima je toliko stalo", rekla je Gudal i objasnila kako je počelo njeno prijateljstvo sa doktorom Luisom Likijem, poznatim paleontologom tog vremena
"Bilo je zastrašujuće, jer je bio naprasita osoba. Rekla sam: 'Volela bih da dođem i da vas slušam dok govorite o životinjama'. Bilo je to pomalo patetično, ali je ipak pristao da se vidimo", kaže ona.
Liki je poveo na putovanje u Keniju, gde je bežala od lava i srela se s besnim nosorogom, a do 26. godine, bez ikakvog formalnog naučnog obrazovanja, poslao ju je u Tanzaniju da prati i beleži ponašanje šimpanzi.
"Liki mi tada nije rekao, na čemu sam mu zahvalna, da je želeo nekoga čiji um nije 'ograničen redukcionističkom naučnom teorijom tog vremena', kako je to kasnije objasnio", kaže Gudal.
“Ona dodaje da je najvažnija osobina koju čovek može da ima u džungli strpljenje. Nekad majmuni postanu nasilni i napadaju kamp. Nekad besne oluje, nekad je nepodnošljivo vruće. Nekad škorpije ugmižu u šator, a nekad samoća“, objasnila je Gudal kako izgleda život u džungli. Rekla je da je najstrašnije kad šimpanze pobegnu od nje.
“Znala sam da ako sebi dam vremena, da će navići na mene, ali je Kraljevsko geografsko društvo finansiralo samo šest meseci istraživanja", kaže ona. Uskoro je došla do otkrića koje joj je omogućilo produžetak angažmana, otkrila je da šimpanze prave oruđe, baš kao i ljudi; da imaju ličnost i misli, baš kao i ljudi, pa čak imaju i građanske ratove.
Ona kaže da joj je veza sa šimpanzama pomogla na ličnom planu.
"Mislim da je nešto najvažnije što sam naučila od šimpanzi bilo to da je za dete uzrasta između dve i tri godine života, najbitnije da ima između jedne i tri odrasle osobe, kojima u potpunosti može da veruje, ali i da treba da se zabavljate sa svojom decom. Znate, prvi ljudi koji su bili zainteresovani za moja istraživanja, nisu bili biolozi i zoolozi, nego psiholozi specijalizovani za razvoj dece". Ipak, njen put nije bio bez prepreka. Kada se prvi put pojavila u britanskoj štampi, komentarisali su da se na naslovnoj strani Nacionalne geografije našla zato "što ima dobre noge".
"Slika lepotice i zveri je bilo ono što im se svidelo. Nije mi to smetalo. Moram da priznam da je bilo čak i korisno. A sad kad gledam film, vidim zašto su komentarisali moje noge. Nisu bile loše, zar ne?" Gudal kaže da je to što je žena imalo svoje prednosti u Gombeu.
"U to vreme su se oporavljali od užasnog kolonijalizma i beli muškarci smatrali su se pretnjom. Ali ja sam bila žena, bila sam 'slaba' i zato su želeli da mi pomognu", kaže ona. Bez obzira na to što je napravila takav prodor na 'tipično muškom' polju, ne pronalazi se u današnjem 'feminizmu'. Sedamdesetih je morala da pošalje sina u internat, kako bi nastavila sa radom, a to je u to vreme "bilo sasvim normalno", kaže ona i dodaje da je odlučila da se razvede, kada je on shvatio da je njegov poziv snimanje filmova o prirodi širom Afrike.
"Nisam mogla da spadnem na to da budem samo njegov asistent“.
Vremenom je njen život postao gotovo legendaran. Osnovala je "Džejn Gudal" institut koji se bavi očuvanjem divljih životinja i njihovih staništa, kao i "Roots and Shoots" program koji uči najmlađe o važnosti životne sredine u više od sto zemalja.
