"Odlazim u Australiju i ne vraćam se više. Ako mi porodica i samo nekoliko prijatelja bude previše nedostajalo, potrudiću se da dođu kod mene i posete jedan od najlepših kontinenata na svetu." To je ovonedeljna izjava folk pevačice Dušice Grabović, tačnije isečak iz njenog oproštajnog pisma fanovima koje obaveštava da napušta Srbiju i odlazi u Australiju.
Mislili smo da iz Srbije odlaze uglavnom IT stručnjaci i medicinske sestre, a da folk pevačice, kao nekadašnji gastarbajteri, kupe pare u inostranstvu tokom svojih radnih vikenda za mikrofonima od Montreala, preko Oberstdorfa, pa sve do Johanezburga. Njima je profesija omogućila da subotom večeraju u Beču, a ponedeljkom doručkuju u Beogradu ili gde već u domovini.
S druge strane, ako mladi IT stručnjaci i medicinske sestre odlaze odavde, pa zašto ne bi i "stručnjak i medicinska sestra za iseljeničku dušu".
Te naše migracije imaju dug vek. Ona čuvena majstorica, fudbalska utakmica između Jugoslavije i Španije za Mundijal 1974. u Nemačkoj, igrana je u Frankfurtu što je tada bio domaći teren. Bili su to ljudi koji su verovali da će se vratiti samo da naslažu lovu i sazidaju kuće, ali se mnogi od njih nikada nisu vratili, pa njihovi unuci i unuke vikendima troše đonove uz muziku naših folkera u iznajmljenim halama Skandinavije, Nemačke, Austrije, Švajcarske...
Devedesetih je došlo do sledećeg talasa iseljavanja uglavnom urbane omladine koja nije želela da okonča u oranicama Slavonije, Like, Bosne ili u bedi Slobodana Miloševića. I tadašnje beogradske demonstracije spominjale su da je Beograd svet, ali oni skeptični su i dalje odlazili. Posle 5. oktobra poenta je bila da se stvore uslovi da bi mladi ostali u Srbiji. Čak je i večno zabrinuti Dobrica Ćosić uputio pismo mladosti Srbije da ne odlazi, ali to se nije desilo i mladi su nastavili sa iseljavanjem. Pamtimo bilborde privatnog univerziteta Megatrend na kome je preko velike fotografije Londona pisalo "Završi Megatrend i pali".
Istog dana kada je objavljeno pismo oproštaja folk pevačice, u medijima se našla vest da su se članice EU saglasile da je zasad, u očekivanju napretka u reformama u Srbiji, "dovoljno da se otvore dva poglavlja" u pregovorima o članstvu s Beogradom. I zvaničnici Srbije nisu krili razočaranje otvaranjem samo dva poglavlja jer smo bili spremni za najmanje tri. Kada će se Srbi kolektivno useliti u Evropu i dalje je nepoznato, ali demografski podaci sve više ukazuju da će to možda biti nebitno kada nas zapravo bude ostalo sasvim malo, a do tada će i dalje važiti ono -- da ko zadnji izađe (iz Srbije) ugasi svetlo.
