Hladna zima '44: Glad koja je ostavila ožiljke na holandskom DNK

Holandija

Hladna zima '44: Glad koja je ostavila ožiljke na holandskom DNK

Piše: Karl Zimer, The New York Times

Glad u Holandiji "utišala" je određene gene nerođene dece i da su oni ostali tihi zauvek. The New York Times

U septembru 1944. vozovi u Holandiji su stali. Radnici holandske železnice nadali su se da će štrajk zaistaviti prevoz nacističkih trupa i tako pomoći saveznicima.

Kampanja saveznika je propala i nacisti su kaznili Holandiju blokiranjem dostave hrane gurnuvši tako veći deo zemlje u glad. Kada je Holandija oslobođena u maju 1945. više od 20.000 ljudi umrlo je od gladi.

Holandska gladna zima je, kako se ispostavilo, jedinstvena na neočekivan način. Zbog toga što je iznenada počela i završila se, poslužila je kao neplaniran eksperiment nad ljudskim zdravljem. Trudnice su, kako se pokazalo, bile naročito ranjive i deca koju su rodile ceo život su trpela posledice gladi.

Kada su ta deca odrasla, imala su nekoliko kilograma više od proseka. U srednjim godinama, imala su više nivoe triglicerida i holesterola. Takođe su češće bila gojazna i pazila od dijabetesa i šizofrenije.

 

Kada su ostarila, ti rizici su uzeli svoj danak, pokazalo je istraživanje L.H. Lumija, epidemiologa sa Univerziteta Kolumbija u Njujorku. On i njegove kolege su 2013. proučavale umrlice stotina hiljada Holanđana rođenih sredinom 1940ih.

 

Otkrili su da je stopa smrtnosti onih koji su bili u materici u vreme gladi - poznate kao Holandska gladna zima - bila viša od onih rođenih pre ili kasnije. "Pronašli smo porast stope smrtnosti od 10 posto kod ljudi starijih od 68 godina“, rekao je Lumi.

Naučnici i dalje ne umeju to da objasne.

"Kako, pobogu, telo može da se seća okruženja kome je bilo izloženo u materici - i da se toga seća decenijama kasnije“, pita se Bas Heijmans, genetičar Univerzitetskog medicinskog centra u Holandiji.

Heijmans, Lumi i njihove kolege nedavno su objavile moguć odgovor u žurnalu Science Advances. Njihova studija pokazuje da je glad u Holandiji "utišala“ određene gene nerođene dece i da su oni ostali tihi zauvek.

Sve ćelije u telu dele iste gene ali su oni aktivni ili tihi u različitim ćelijama. Taj program je utvrđen pre rođenja. Ali su naučnici saznali da kasnija iskustva - poput na primer virusa - mogu da podstaknu ćelije da utihnu ili da budu još aktivnije, ponekad stalno.

Studija ove dugoročne kontrole gena naziva se epigenetika. Stručnjaci su identifikovali molekule koje ćelije koriste da bi programirale DNK ali kako to oruđe radi još uvek nije potpuno jasno. Jedna od najbolje proučenih je molekularna kapa nazvana metil grupa. Sa milionima tačaka širom DNK, geni mogu da nose metil grupu.

Lumi i njegove kolege misle da su te metil grupe prekinule način na koji ćelije obično koriste gene. Jedna metil grupa koja je povezana sa večim indeksom mase možda može da utiša gen PIM3 koji utiče na sposobnost tela da sagoreva masti. Možda je Holandska gladna zima dodala metil grupu fetusima izgladnelih majki i učinila da PIM3 gen bude manje aktivan i da je to radila do kraja njihovog života.

Rezultat? "Možda vam organizam sporije radi“, kaže Heijmans.

Heijmans i njegove kolege proučavali su i metil grupe u ćelijama mišića, masti i drugih tkiva koja su uzimali sa leševa. Kod svih je taj šablon bio relativno sličan.

Heijmans misli da novu studiju treba još ispratiti - na primer pažljivo kontrolisanim eksperimentima nad životinjama koji bi pokazali kako pristup hrani trudnice utiče na epigenetiku njenih potomaka.

Ako naučnici reše misterije Holandske gladne zime mogli bi da ponude i naznake kako druge vrste stresa mogu da utiču na zdravlje deteta pre nego što se ono rodi.

Lumi spekuliše da će epigenetski profili jednog dana omogućiti lekarima da otkriju promene koje dovode do problema kasnije u životu. "Nećete morati da čekate 60 godina“, rekao je on.

© 2018 The New York Times

Izvor nedeljnik.rs

Komentari na tekst (0)
 

Napomena:
Svi komentari se prethodno moraju odobriti od strane administratora prije nego budu vidljivi na portalu. BUKA se ograđuje od stavova i mišljenja iznesenih u komentarima postavljenih na našim stranicama. Svi stavovi i mišljenja komentatora odražavaju stavove i mišljenja isključivo onih koji ih postavljaju. Redakcija BUKE je u slučaju komentara koji izazivaju rasnu, nacionalnu ili vjersku mržnju, te potiču na nasilje dužna obavijestiti nadležne organe o takvom pristiglom komentaru.