Srđa Popović, novi rektor jednog od najstarijih univerziteta na svijetu: "Danas je važnije nego ikad voditi bitke na pravoj strani"

Intervju

Srđa Popović, novi rektor jednog od najstarijih univerziteta na svijetu: "Danas je važnije nego ikad voditi bitke na pravoj strani"

Piše: Nedeljnik.rs

Srđa Popović je mnogo rizikovao u životu. I kada je odlučio da ostavi muziku - bio je, u tinejdžerskim godinama basista kultnih bendova Baal i EKV - i posveti se borbi za menjanje sveta, počev od Srbije, kada je sa svojim vršnjacima ušao u pokret "Otpor" i pomogao svrgavanju Miloševića. Posle petooktobarskih promena bio je narodni poslanik i savetnik premijera Zorana Đinđića.

U ekskluzivnom intervjuu za Original, Srđa Popović je Branku Rosiću pričao o tome kako je izabran za rektora prestižnog Univerziteta Sent Endruz i to iako ranije nije tamo predavao... i o tome kako je biti u društvu Kiplinga, Fleminga ili Ajris Merdok

Arhiva Originala, piše: Branko RosićDatum: 15/04/2018

I novinari Originala će ovom prilikom, u duhu našeg sagovornika, rizikovati, a taj rizik je da ćemo napisati da je Srđa Popović u 44. godini postigao svoj najveći uspeh. Znamo, zvuči čudno, posebno ako pogledate njegovu biografiju: prestižni politički magazin Foreign Policy uvrstio ga je u "100 najvažnijih globalnih mislilaca", časopis Wired ga je 2012. proglasio za jednog od "50 ljudi koji će promeniti svet", svetski ekonomski forum u Davosu ga je 2013. godine uvrstio među "199 mladih globalnih lidera"; svoje znanje i iskustva o nenasilnom protestu prenosi na druge širom sveta; gostujući je predavač na Univerzitetu Harvard, drži predavanja i na univerzitetima Kolorado i Kolumbija, izvršni je direktor Canvasa, a objavio je i u svetskim okvirima zapaženu knjigu "Mustra za revoluciju" (ona je i posredni povod ove priče).

 

Pa ipak, sa svim tim može da se meri vest koja je pre nedelju-dve odjeknula u Srbiji - mada mislimo da nije dovoljno odjeknula - da je Srđa Popović postao rektor jednog od najstarijih univerziteta u Škotskoj i čitavom Ujedinjenom Kraljevstvu, St. Andrews. I to iako nikada dosad nije tamo predavao. I to, pazimo sada, iako, ili baš zato, što na Sent Endrjuzu rektora biraju - studenti.

 

Sent Endrjuz je osnovan između 1410. i 1413. godine - tek da budu sigurni, 600. rođendan proslavili su 2009. - i treći je najstariji univerzitet na engleskom jeziku na svetu. Studenti biraju rektora od 1858. godine, a na spisku Popovićevih "kolega" nalaze se mnoge ličnosti koje su se borile za ljudska prava, veliki broj novinara, kao i jedno svima nama poznato ime: Džon Kliz, glumac, producent i tekstopisac, dobro, i pripadnik one lude družine pod imenom "Leteći cirkus Montija Pajtona"...

Počasne doktorate na ovom univerzitetu imaju Bendžamin Frenklin, jedan od "Očeva osnivača" SAD, nobelovac Radjard Kipling, pronalazač penicilina Aleksandar Fleming, književnica (takođe ovenčana nobelom) Ajris Murdok, a u "alumni klubu" se nalaze i princ Vilijam i njegova supruga Ketrin - tu su se i upoznali - kao i Majkl Falon, sadašnji ministar odbrane Ujedinjenog Kraljevstva...

Kakvo društvo? A onda se u to društvo umuva jedan - Srbin. I to na inicijativu studenata, jednog mladog čoveka koji je pročitao "Mustru za revoluciju" i organizovao modernu kampanju za rektora. Sa sve Facebook stranom, meme-ima na kojima su bile Srđine fotografije iz "revolucionarnih" dana...

To je bio samo prvi potez: kao potencijalni protivnik Srđi za mesto rektora pominjala se Sara Braun (supruga nekadašnjeg premijera Gordona Brauna) ali na kraju nije ušla u trku. Izbori imaju isti princip kao naši predsednički, postoje dva kruga, pod uslovom da nijedan od kandidata u prvom krugu ne osvoji 50% glasova. Ali Popović je pobedio, i to sa 63 odsto glasova, i to ispred Vilija Renija, predsednika Liberalno-demokratske stranke u Škotskoj...

Jeste li uspeli da shvatite zašto su baš vas studenti sa St. Andrewsa zvali da budete rektor? Kako je moguće da je knjiga "Mustra za revoluciju" toliko odjeknula čak i u Škotskoj, da jedan student uspe da ubedi druge da pročitaju knjigu i da ste baš vi pravi kandidat za njih? (Eto, ispalo je da ste vi pobednik makar jednog referenduma u Škotskoj... I to u prvom krugu!)

Kada sam usred beskrajnog čekanja na promašeni let u Cirihu ovog maja dobio njihov mejl u kojem su mi naveli da žele da me kandiduju za rektora univerziteta, prvo što mi je palo na pamet je da se radi o dobroj fori koju je smislio neko neviđeno kreativan. Ni sam nisam mogao sebi da racionalno objasnim zbog čega bi neki student u Škotskoj želeo baš bivšeg rokera iz Srbije za rektora univerziteta.

Počeo sam da kapiram kada sam shvatio kako dobro znaju anegdote iz "Mustre za revoluciju" i da su iz nje pokupili ne samo mnogo detalja nego i suštinu zbog koje je knjiga i napisana. Ti klinci su u "Mustri" pronašli nešto što smatraju ispravnim i korisnim, a to je želja da se mobiliše sopstveno okruženje -- u njihovom slučaju studentska populacija na St. Andrewsu i stvari promene kroz buđenje sopstvenih kolega i komšija.

 

 Kako je izgledao ceo proces biranja? Videli smo kampanju, ali možete li da nam otkrijete kako funkcioniše sve to iznutra? Ko ima pravo glasa, postoje li debate kandidata, sučeljavanja sa programima?

Pravila su striktna, kampanja traje sedam dana, i ja sam svih sedam proveo seleći se od jednog studenta do drugog, pošto je dogovor bio da živim kod članova mog izbornog štaba.

Njihova teza je bila: ako se već borim za bolji smeštaj studenata, a to je bio prvi zahtev mojih birača, onda je valjda normalno i da znam kako izgleda. I tako sam u 44. ušao u vremeplov i vratio se u studentske dane. Kod Džejmija mi je crkao tuš, a morali smo i da pozajmljujemo fen od jedne aktivistkinje, kod Arčija sam našao električnu gitaru pa smo svirali zajedno "Zombie" od Crannberiesa -- što je bio i najpopularniji video na Fejsbuk strani "Srdja For Rector" koja je bila jedan od glavnih elemenata kampanje.

Izbori za rektora imaju striktna pravila: ne smete potrošiti više od 300 funti, definisano je šta se sme i šta se ne sme, tako da je malo toga prepušteno improvizaciji, ipak je to izborni proces star nekoliko vekova. Kandidati se sreću u dve debate, od kojih se jedna dešava u prostoriji iz 17. veka gde je nekad zasedao Škotski parlament -- na stolu stoji viteški mač, na zidovima su portreti od kojih vam se ježi koža na vratu, a nekoliko stotina studenata daje podršku iz publike, i na kraju glasa o tome ko je u debati pobedio. Neverovatno iskustvo.

Bilo je tu i modernih elemenata, od deljenja letaka i selfija sa biračima (jedna članica štaba celu noć je plela kape u bojama Sent Endruza koje smo koristili u kampanji za selfije koji su postali viralni), bile su tu posete "studentskim klubovima", od kojih neki liče na naše saveze studenata i stranačke podmlatke, ali najveći broj podseća na neki film. Ali probajte da zamislite kako izgleda klub ljubitelja fantastične literature i "Doktora Hua", raspevavanje sa "Akapela Student Society" ili kampanja sa "Kvidič timom" -- to je onaj sport iz Harija Potera samo što učesnici ne lete na metlama). Sve u svemu -- neverovatno iskustvo.

 

Koji su prvi utisci po imenovanju? Šta očekuju studenti od vas, a šta vi od njih? Koliko će biti teško ispuniti sve iz "Manifesta" i da li prvi put osećate veliki pritisak?

Na meni i nama je da sada sprovedemo ono što smo se dogovorili u kampanji, a to je da nakon što zajedno pobedimo, nastavimo rad na formiranju studentskog pokreta koji će sprovesti ciljeve iz našeg manifesta. Rektor je u St. Andrewsu član univerzitetskog suda, ali pre svega glas studenata. Moja je namera da zajedno i vodimo ovu instituciju, i već radimo na okupljanju "rektorskog veća", grupe mladih ljudi koji će biti uključeni u svaki naredni potez. Jedna od najvažnijih lekcija koje sam naučio od Zorana Đinđića je da nikada ne smeš da zaboraviš one koji su te izabrali.

 

Kako je biti u društvu počasnih doktora sa St. Andrewsa kao što su Ben Frenklin, Radjard Kipling, Ajris Merdok ili Aleksandar Fleming?

Čovek koji je pronašao penicilin, jedan od očeva osnivača američke državnosti ili pisac "Knjige o džungli", svi oni su bili i biće inspiracija za mnoge generacije i bio bih skroz neiskren kada bih rekao da na tako nešto nisam obraćao pažnju. Veoma mi znači što ću biti rektor univerziteta sa takvom tradicijom, a posebno mi je drago jer je Kiplingova "Knjiga o džungli" jedna od omiljenih knjiga mog sina Mome za čitanje pred spavanje.

 

A kako se osećate kada znate da je rektor bio i Džon Kliz?

Čovek je institucija i ne mogu da vam opišem koliko puta su mi Pajtonovci bili inspiracija za neku od nenasilnih taktika srpskih studenata ili Otpora. Taj nivo humora koji stvari dovodi do apsurda je veoma koristan, jer lako ogoli stvarnost da ona postane svima vidljiva.

 

Čini li vam se da su studenti u inostranstvu nešto angažovaniji nego kod nas? Da li imaju veće zahteve ili samo veći prostor u društvu i medijima?

 

Studenti su svuda u svetu ti koji se bore za svoj prostor, i ne mire se sa statusom kvo. Dobra analiza svakog društva može se napraviti upravo na osnovu toga koliko prostora ima za studente jer oni su budućnost, ili kako se to popularno kaže "human capital" svakog društva. Ne bih rekao da su studenti u inostranstvu više angažovani ili da imaju veće zahteve, jer broj naše dece koja odlaze na najbolje svetske škole pokazuje da su jednako sposobna da uspeju u tako jakoj konkurenciji.

Naravno da na St. Andrewsu postoji "klub studenata iz ex-Yu" koji me je podržao. Naravno da su to slatka, pametna i uspešna deca. I naravno da se među sobom slažu mnogo bolje nego moji vršnjaci ovde na Balkanu. Kada dođemo na teren šansi, onda stvari drugačije izgledaju.

 

 

 

Često ste u Americi, ovaj naš razgovor vodimo dok putujete u Kolorado. Kako vam izgleda Amerika u ovoj poslednjoj poseti?

Sami ste rekli da sam često u Americi i verovatno mi je zato teško da uočim neke radikalne promene u društvu. Situaciju posmatram kroz studente kojima predajem i kroz dijalog sa njima dolazim do određenih zaključaka. Vidim je da tema "hate speecha" trenutno predmet debate. Gde su granice onoga što je dozvoljeno i da li je pitanje slobode mišljenja toliko da možete da imate stav koji relativizuje neke istorijske činjenice i kako se odnositi prema tome.

Mladi ljudi u Americi zabrinuti su i frustrirani postojećom jalovom političkom polarizacijom. Dobra vest je da oni na to odgovaraju delanjem. Nikada od 1968. Sjedinjene Države nisu videle ovaj stepen omladinskog aktivizma. To bi moglo prodrmati i društvo i obe, prilično okoštale, političke partije u SAD.

 

Prošle godine navršilo se pet decenija od smrti Če Gevare, a u "Mustri za revoluciju" ima dosta priče o simbolici i brendingu. Koji je danas najjači brend pobune? A koja je najjača pobuna? Da li je to, nažalost, ona protiv izbeglica u evropskim zemljama?

Simboli poput Otporove pesnice ili Hendriksove himne na Vudstoku uvek su bili kičma uspešnih pokreta. Ali od Čea do danas svet je podeljen na one koji veruju u vrednosti integracije, jednakosti, tolerancije i pravde, i one koji bi da broje razlike, da gledaju na sve što je drugačije od njih sa strahom i podozrenjem, da mrze i dele. Možda je danas više nego ikad važno da se u tu bitku uključimo na pravoj strani.

Izvor Nedeljnik.rs

Komentari na tekst (2)
Objavljeno:
Svaka cast ovom covjeku za uspjeh koji je postigao, ali sam sit ulizivanja i zutog novinarstva. Srdja je 73e godiste, jedino ako nije poceo da svira sa EKV nakon smrti Milana. Ili kao maloljetan mozda. A mozda je Srdja i Supermen. Zuta stampa prlja EKV. Ne dozvolimo to Basisti EKV su bili: Зоран „Шваба“ Радомировић - (фебруар 1982 - крај 1982) Бојан Печар - (поч. 1983 - поч. 1990) Мишко Плави - (поч. 1990 - пролеће 1991) Душан Петровић / Бата Божанић - (пролеће 1991 - јесен 1991) Драгиша „Ћима“ Ускоковић - (јесен 1991 - крај 1993) Боле Станојевић -(лето 1994)
Objavljeno:
U svetu mozes postici vise nego kod nas.Kod nas to postizu samo poslusni, a ne oni, koji bi trebali.
 

Napomena:
Svi komentari se prethodno moraju odobriti od strane administratora prije nego budu vidljivi na portalu. BUKA se ograđuje od stavova i mišljenja iznesenih u komentarima postavljenih na našim stranicama. Svi stavovi i mišljenja komentatora odražavaju stavove i mišljenja isključivo onih koji ih postavljaju. Redakcija BUKE je u slučaju komentara koji izazivaju rasnu, nacionalnu ili vjersku mržnju, te potiču na nasilje dužna obavijestiti nadležne organe o takvom pristiglom komentaru.