Popularnost su stekli devedesetih godina, a njihov spot za pjesmu Kočnice je prvi veći hit s ovih prostora koji se prikazivao na popularnom MTV-u. Obojeni program će ovog ljeta gostovati na OK festu na Tjentištu, a povodom ovog koncerta razgovarali smo s frontmenom benda Kebrom.
Ovog ljeta svirate na OK festu, koji se održava na Tjentištu. Da li ste se čuli prije za ovaj festival i vaše mišljenje o takvim festivalima?
Čuli smo za OK fest, od drugih bendova,
prijatelja, i uglavnom je pohvalna priča. Verujem da je tako.A naše mišljenje o
takvim festivalima je, naravno, pozitivno. Puna podrška.
Mislite li da su rok festivali zaslužni
za očuvanje rok kulture i muzike?
U nekom smislu da, a u nekom drugom
smislu i ne baš.
Šta za vas znači Tjentište i Sutjeska? Da li vas na nešto asocira sve to: bratstvo i jedinstvo, Juga, ekskurzije, neka nostalgija i slično?
Ima i toga sigurno. Ne previše, ali ima.
Vaš bend je bio najpopularniji u vrijeme
kada je rokenrol scena bila prepuna kvalitetnih rok grupa. Gdje su danas ta
vremena?
Popularnost i vreme su veoma relativna
stvar. Mislim da i danas ima vrlo kvalitetnih rok grupa. Možda im se pridaje
manja pažnja, ali evidentno da dobre grupe i dalje postoje i to je dobro.
Nastali ste osamdesetih, ali popularnost
ste stekli u devedesetim. Kako tumačite činjenicu da je u tim, kako kažu,
najtežim vremenima u Srbiji zapravo cvjetao rokenrol, jer u to vrijeme se
pojavilo novih bendova više nego ikada?
Da, to je interesantno, ali zašto je to bilo baš tako, to stvarno ne znam. Splet
raznih okolnosti.
Pogotovo se iz Vojvodine širio taj ogromni rok talas, da ne nabrajamo bendove koji su svirali ne samo iz Novoga Sada. Tu su Džukele, Oružjem protivu otmičara, Goblini, Ritam nereda i da ne nabrajam. Odakle sva ta energija iz područja za koje se misli da je sve nekako mirno i da je svima ravno do mora?
Spolja Vojvodina izgleda prilično
letargično, iznutra onako, ima svetlih trenutaka.
Šta se promijenilo na rok sceni u ovih
posljednjih dvadeset i pet godina? Zašto nema novih bendova ravnih onima iz
devedesetih?
Mislim da ima novih bendova, a promena je to što se pojavio internet i cela
priča oko muzike se promenila.
Vi ste radili intenzivno, pa malo
pauzirali. Da li je vremenom dolazilo do zasićenja? Da li ste ikada htjeli da se
manete muzičke karijere?
Mi kao bend nismo pauzirali, možda jedno
vreme koncertno, ali smo stalno radili. Prosto bend nisu samo koncerti. A pošto
postojimo dosta dugo, naravno da je bilo i trenutaka kada smo mislili da je
dosta, pa bi opet nastavili.
Koliko je zapravo rokenrol život naporan
i da li je uopšte naporan?
Kako se uzme.U suštini, ako se baviš nečim
što voliš, onda je sve nekako lakše. Razne stvari prate taj naš život, ali tako
je to svakome i u svemu čime se ljudi bave. Ne vidim da je u rokenrolu nešto
drugačije od bilo čega drugog.
Da li za vas rokenrol predstavlja
profesiju, posao ili život?
Jedan vrlo bitan deo života.
Vaš veliki hit iz devedesetih jeste
pjesma "Kočnice". Koliko je bitno u životu imati taj neki osjećaj da
nekada treba i zakočiti?
Zavisi od situacije, pa i samih ljudi, ali nije loše imati to negde u glavi.
Da li je umjerenost tvoja vrlina ili si
od onih koji su neumjereni, koji žive "odmah i sad"?
Umerenost, ali nisam siguran da li je to vrlina ili mana.
Obojeni program je među prvim bendovima s ovih prostora koji se "probio" na respektabilni MTV. Da li ste imali šanse da započnete inostranu karijeru i zašto Obojeni program nije iskoristio priliku da postane svjetska atrakcija?
Ne verujem da je to bila neka prevelika šansa, a čak da je i bila,nas kao bend ne bi interesovalo da budemo
neka svetska atrakcija, prosto ne razmišljamo u tom smeru.
Vaš bend je po mnogo čemu originalan, a
jedan od segmenata jeste i vaše pjevanje, glas i tekstovi koji gotovo nikada
nisu u rimi. Da li je to spontani ili namjerni izričaj, ko vam je pjesnički
uzor?
Ne bih ja taj pesnički deo izdvajao iz
muzičkog. Prosto je to sve zajedno neka celina, u tom kontekstu nemam nekih
pesničkih uzora.
Vi nikada niste trčali za
komercijalom. Da li vas je to koštalo veće popularnosti i kajete li se što niste
postali bend poput Brejkersa, Orgazma i sličnih bendova?
Ne verujem da je bilo koji rok bend nešto
trčao za komercijalom. Zna se šta je na ovim prostorima komercijalno.
Koji bend je najviše uticao na zvuk
Obojenog programa?
Teško je izdvojiti jedan bend, postoje tu
razni uticaji, svako od nas u bendu sluša sličnu, ali ipak različitu muziku.
Možda je nekome promaklo, ali mene
nekada na stejdžu podsjećate na Morisona. Koliko je ta muzika i takvi muzičari
uticali na vaš muzički izričaj i način življenja?
Ok je Morison. Mi smo bend koji je rastao na panku i novom talasu, ali dobro
smo naslušani starije rok i bluz muzike, tako da je i ta starija muzika bitno
uticala na nas.
Čime bi se bavili da niste muzičar?
Kada se ne bavim muzikom, uglavnom crtam, a ponekad nešto i pišem.
Da li se danas može živjeti or rok muzike ili je uvijek potreban i neki dodatni posao, pa makar bili i član popularnog benda kao što je vaš?
Može se živeti od muzike, ali dosta
skromno. Za svaki slučaj, još neki posao nije na odmet, toliko o toj komercijali
u rok muzici.
Da li bi preporučili mladima da se bave
rokenrolom?
Naravno, ako imaju svoj stav.
Planovi Obojenog programa?
Nove pesme, koncerti.
Imate li nešto za poručiti našim
čitaocima?
Neka slušaju dobru muziku, šta god to značilo.
Razgovarao Ernest Bučinski
