Još jedan "bravurozni" glumac postao je deo Zoranovog jata: Nikola Đuričko ovogodišnji je dobitnik nagrade Kompanije "Novosti" za glumačku bravuru "Zoran Radmilović", koja se dodeljuje na svakom Sterijinom pozorju, još od 1988. godine. Karijere svih laureata potvrdile su vremenom njen ugled i prestiž, a žiri je obrazložio da je Đuričko u predstavi "Metamorfoze" JDP (režija Aleksandar Popovski) "igrajući pet likova ostvario visoke glumačke domete menjajući stilove igre u skladu s rediteljskim zamislima, ali i uklapajući se u grupni pristup ansambla".
Jedan od najvećih šarmera današnje scene, prvi put se pojavio u filmu "Poslednji krug u Monci" (1989), da bi potom usledio niz od pedesetak filmova i TV serija. U pozorištu smo ga gledali u predstavama "Galeb", "Šuma", "Brod za lutke", "Ljubav itd", "Barbelo, o psima i deci" i drugo. Ipak, stiče se utisak da je tokom proteklih godina bio mnogo prisutniji na velikom platnu, pa i da se ovenčao većim brojem filmskih priznanja.
- To vam se samo čini, mislim da sam igrao u podjednakom broju predstava i filmova. Nisam dobijao mnogo više ni filmskih nagrada. Ipak, smatram da je bitnije kakvog su uspeha imali filmovi i predstave u kojima sam učestvovao nego da li sam se posebno istakao. Oboje ih volim s podjednakim žarom. To su samo različiti mediji - tehnika, proces, način rada - ali je suština ista.
* Nagrada nosi ime Zorana Radmilovića koji je, kao i vi, bio prepoznatljiv po osobenom stilu i šarmu. Šta je u njegovoj glumi tako posebno i neponovljivo da se pamti i "prepričava" svih ovih godina?
- Mislim da je lakoća igre to što ga je, pre svega, izdvajalo. Publika ga je doživljavala kao nekog svog, gotovo familijarno. Sad već legendarna veština improvizacije, apsolutna vlast nad likom, scenom i publikom, nesvakidašnja vratolomija govornog i fizičkog žongleraja sa britkim razumevanjem lika i celine... Maestralno. Ništa manje dirljivi i topli nisu njegovi televizijski i filmski likovi. Nadam se da imam komadić toga.
* Priznanje ste dobili za tumačenje pet likova u predstavi. Zahteva li to koncentraciju veću od uobičajene, pa i transformaciju drugačiju od one u jednom liku i karakteru?
- Koncentracija je ista. Ne bi bilo pristojno da kažem da je pet puta teže igrati pet likova. Nisu to u pravom smislu ni likovi, pre su tipovi. Ali ne samo tipovi. "Metamorfoze" su specifična predstava i u njoj je neophodno da se menjaju likovi,stilovi, žanrovi. Imali smo punu slobodu igre, od naivnog dečjeg izigravanja do zastrašujuće hladnog realizma. Lepo kreativno istraživanje u kom sva dosadašnja pravila padaju u vodu.
* Da li je vaša baka Tomanija koja je takođe bila glumica, uticala na izbor profesije?
- Baka je mog starijeg brata odvela u dečji i omladinski dramski studio RTV Beograd. Iduće godine sam i ja poželeo da se tamo nađem: prošao sam audiciju Mike Antića i bio u njegovoj grupi punih jedanaest godina. To je bilo i presudno da nastavim da se bavim glumom. Inače, Tonka je više neposredno nego posredno uticala na mene u izboru poziva. Nažalost, nismo imali prilike da zajedno radimo, ali njeno ime mi je pomoglo da dobijem prvi posao u JDP, kod profesora Mijača. Njih dvoje su nekada zajedno radili u Tuzli. "Nabacila" mi je i prvi nastup na televiziji 1978. godine, pa i moje prvo pojavljivanje na filmu 1980. Kad se stvari ovako poređaju, ja sam, u stvari, preko veze i postao glumac!
NOVI FILMOVI
* KAKVI su vam filmski i pozorišni planovi?
- Trenutno snimam "Montevideo 2", nastavak sage o našoj prvoj fudbalskoj reprezentaciji. Počela je i nova pozorišna sezona, u decembru imam dogovor za jedan film u Sarajevu, a na proleće bi trebalo da radim i jedan u Beogradu - o dva brata i brzim kolima...
