Brojni bendovi koji su započinjali karijere uporedo s Atheistima danas ne sviraju, međutim Atheist rap su, čini se, čak i aktivniji nego prije. Njihova energija i snaga koju prenose s bine na publiku ista je kao i prije dvadeset i kusur godina, a momci iz benda tvrde da se u njihovom pogledu na muziku ništa bitno nije promijenilo. Stare hitove kojima su nas uveseljavali devedesetih i početkom milenijuma, istom žestinom sviraju i danas, pa novija generacija rokera slušajući ovaj bend može da osjeti kako se to pržilo sa stejdža kada oni nisu bili ni u planu da se rode. Atheist rap svoje umijeće i pozitivnu energiju ovoga ljeta pokazaće na OK FESTU, koji se održava na Tjentištu, a nastupiće 7. jula na OK stage-u. Povodom ovog nastupa, novinar Buke razgovarao je s Aleksandrom Popovim i Zoranom Lekićem Lekijem, legendarnim članovima sada već kultnog sastava Atheist rap.
Ovog ljeta ste na Tjentištu. Šta vam prvo padne na pamet kad
čujete riječ Sutjeska?
dr POP: Prekovodedoslobode!
LEKI: Za nas starije prva asocijacija je, naravno, čuveni istoimeni film u kom je Ričard Barton glumio Tita. Pošto su obojica voleli da potegnu, verujem da su se odlično družili.
Da li ste prije čuli za OK fest i
mislite li da slični festivali doprinose održavanju rokenrola na našem
prostoru?
dr POP: Ih čuli,
svirali i sjajno se proveli. Družili se u potpuno prirodnom okruženju koje bi
svima preporučili.Ok fest, kao i srodni
festivali, puno doprinosi održanju rokenrola i samim tim održanju neophodne
budnosti kod mlade i malo starijih generacija i kao takav ima se negovati,
paziti, održavati i biti kvalitetno ispraćen od medija i publike.
Koliko danas ima rokenrola kod nas, mislim na bivšu Jugu?
dr POP: Manje no što bi bilo normalno. Znači treba da uložimo svi snagu da ga bude više.
LEKI: Proporcionalno gledano, ima ga sve manje, kao što ga sve manje ima i u
svetu. Samo što smo mi, region, bivša Juga, malo i siromašno tržište, pa se
čini da ga je još manje.
Šta se promijenilo od doba Varburg limuzine do danas, kada je
riječ o vašem shvatanju muzike? Da li ste ušli u profesionalizam i danas manje
uživate u koncertima, ili ste još uvijek ležerni i na svaki koncert gledate kao
na neki novi party?
dr POP: U našem shvatanju muzike nije se promenilo ništa. I dalje u njoj uživamo, i dalje sviramo Wartburga, i dalje, koliko je u našoj moći, partijamo za vreme i posle svirke.
Devedesetih,
Atheist rap je u neku ruku bio atrakcija. Žarili ste i palili ovim
prostorima.Da li nekada sa sjetom
gledate na ta vremena?
dr POP: Pošto je vreme, kao i ono pre njega bilo bolje, često se setimo tih dana, a posle se trudimo da neki od njih ponovimo u meri u kojoj je to danas moguće.
Da li je današnja domaća scena, a tu
mislim na rok scenu od Triglava do Đevđelije, osiromašila sa novim grupama?
dr POP: Kao mlađi, više sam pratio scenu. Sad ispratim tek onaj deo s kojim se srećemo i malo preko toga, ali nemam osećaj osiromašenja scene. Pre manjak prostora u medijima za većinu entuzijasta koji su deo scene.
Samo u Vojvodini bilo je desetak vrhunskih bendova, neki od
njih su uspjeli da se održ,e a neki nisu. Šta je potrebno da bi bend uspio
održati dugogodišnju karijeru?
dr POP: Neka sigurnost sa strane, dobra atmosfera, razumevanje, spremnost na poneki unutrašnji kompromis i velika želja za radom.
LEKI: Ja bih dodao da je potrebno i mnogo sreće. Mi i dalje plivamo na talasu koji smo uzjahali još davno, a kako bi to danas izgledalo, mislim uzjahati pravi talas i na pravi način, bolje je pitati mlađe snage. Ne zavidim im.
Da li ste zadovoljni učinjenim u svojoj
karijeri ili mislite da ste publici mogli pružiti i više?
dr POP: Prirodno je da čovek misli da bi mogao više. Lično, prezadovoljansam učinjenim.
Imate li dovoljno koncerata koji vam mogu pružiti lagodan
život rok zvijezda, ili ste primorani da se bavite i nekim drugim poslovima?
dr POP: Davno se na ovim prostorima prestalo živeti samo od rokenrola, ali pošto bavljenje istim neoduzima previše vremena, poradi se i nešto pored.
LEKI: Da nemam decu, možda bih, manje-više
skromno, mogao da živim samo od muzike. Ovako moram još razne neke stvari da
radim i da se trudim da budu kompatibilne sa obavezama prema bendu. Zajebano.
Vi ste prije svega pank bend. Šta po
vama znači biti panker i da li čovjek nakon navršene četrdeset i neke, uopšte
može da bude panker u pravom smislu te riječi?
dr POP: Na Rebelion festivalu u Blekpulu, UK, a bogami i na ovim prostorima,
videh i mnogo starije pankere, tako da se itekako može biti panker, bez obzira
na starosnu dob.
Da li mislite da je era interneta ubila kreativnosti ili je
naprotiv uradila na tome da ljudi budu kreativniji, ali opet manje
primjetni?
dr POP: Kao i ostale nove tehnologije i sam internet doneo je puno sjajnih
mogućnosti. Pošto je skoro beskonačan, u takvoj beskonačnosti, u moru ponude,
nešto se uočava teže, a nešto lakše.
Mislite li da je You Tube "ubio" ili oplemenio muziku?
dr POP: Lako se sve dobije na tacni. Iako mi je draža ploča, ne bih ni imao prostora, vremena i volje da sve što vidim i čujem s You Tube-a konzumiram na omiljeni način.
Vaš omiljeni pank bend i zašto?
dr POP: NoFX! Zato sto su sjajni, veseli i opičeni.
LEKI: The Clash. Zato što su daleko prevazišli okvire panka i postali jedan
od najbitnijih i najuticajnijih bendova u istoriji rok muzike.
Da li je postojao neki muzički uzor po kojem ste se vodili
koračajući svojom muzičkom karijerom?
dr POP: Uzora je bilo više od jednog. Prepoznaju se uzori u samoj muzici koju
izvodimo, pa nek svako nađe svog.
Koliko mislite da ćete se još baviti muzikom, i da li postoji
neki posao koji biste voljeli da profesionalno radite, a koji apsolutno nema
nikakve veze sa muzikom?
dr POP: Dokle mogu stajati. Više me stvari privlači, videćemo.
LEKI:Pošto bubnjar Acke ne stoji dok svira, ja bih rekao da ćemo svirati do god budemo mogli da držimo instrumente u rukama. A voleo bih da gajim povrće i da se bavim baštovanstvom.
Gdje su Atheisti nakon OK festa?
dr POP: Sofija, Petrovaradinska tvrđava, Aranđelovac, Knjaževac, Požega, Apatin i, ako se kockice slože, možda i Banja Luka.
I za kraj, poruka našim čitaocima.
Čitaocima hvala što nas prate, što subili na OK festu i neka opet dođu.
