– Mnogo samuješ i dugo ćutiš sine moj, zatravljen si sa snovima, izmoren putevima duha. Lik ti je pognut i lice bledo, spuštene veđe i glas kao škripa tamničkih vrata. Iziđi u letnji dan, sine moj!
– Šta si video u letnji dan, sine moj?
– Video sam da je zemlja jaka i nebo večno, a čovek slab i kratkovek.
– Šta si video u letnji dan, sine moj?
– Video sam da je ljubav kratka, a glad večna.
– Šta si video, sine moj, u letnji dan?
– Video sam da je ovaj život stvar mučna koja se sastoji u nepravilnoj smeni greha i nesreće, da živeti znači slagati varku na varku.
– Hoćeš da usneš, sine moj?
– Ne, oče, idem da živim!
(Epilog, Ex Ponto)
