Zašto se slučaj Davida Dragičevića pretvara u slučaj Davora Dragičevića?
Foto: BUKA

BRANKO PERIĆ

Zašto se slučaj Davida Dragičevića pretvara u slučaj Davora Dragičevića?

Piše: Branko Perić

Treba li Davor Dragičević da javno govori o svojoj patnji? Treba, sve dok će mu to olakšati muku i dok ima nadu da će ga neko čuti.

Izgleda da se slučaj nesrećnog Davida Dragičevića pretvara u slučaj Davora Dragičevića! Jedna tragedija i jedan krivičnopravni slučaj ulaze u novu fazu manipulacije, ovog puta političke. Kada je svako razuman, poslije svih institucionalnih inscenacija, očekivao da se Tužilaštvo oglasi o uzroku smrti nesrećnog Davida Dragičevića, ponovo se oglasio Predsjednik.

Ovaj put u ekskluzivnom obraćanju građanima preko javnog TV servisa sa sinopsisom scenarija za ometanja oktobarskih izbora u Banjaluci, u kome (scenariju) Davor Dragičević sa kompanijom negdje na putu za Banjaluku otima kamion s glasačkim listićima!?

Zašto je Predsjednik javno objavio pripremanje jednog ozbiljnog antidržavnog i terorističkog djela? Otkrivanje pripremanja takvih djela pravno se može smatrati ozbiljnom opstrukcijom obavještajno-istražnih aktivnosti. Ako je u svemu bilo indicija, makar i malog stepena vjerovatnoće, o tome je trebalo da brinu institucije u strogoj tajnosti. Krivci su trebali biti pohapšeni u pokušaju i završiti u zatvoru. Medijska upotreba takvih informacija diskredituje i naratora i institucije.

Sve dok državne institucije mjesecima ćute o uzrocima tragične smrti Davorovog sina Davida, neumjesno je i neprimjereno dovoditi slučaj u politički kontekst. Ćutanje o uzroku smrti Davida Dragičevića je kontekst sam po sebi i upotrijebiće ga svako ko od toga očekuje korist. Ključ rješenja je da državne institucije slučaj rasvijetle. Zašto se to ne čini!? Zašto je ključno pitanje postalo periferna stvar?

Davor Dragičević živi svoj život s neizmjernim teretom boli. Ko nije sahranjivao svoje dijete nema pravo da Davoru Dragičeviću bilo šta zamjeri. Tuga i ljudska muka s kojima živi Davor Dragičević daju mu za pravo da urla do neba, da sumnja i da optužuje, da proklinje i kune, da bude neodmjeren i da bude neprijatan svuda i prema svima. Taj nesrećni čovjek, mogli smo da se uvjerimo, misli i govori srcem, a ne razumom. Zamjeriti mu na riječima koje nisu birane i nisu sasvim jasne, nije pristojno. Ni Davoru Dragičeviću ponekad ne koriste vlastite izgovorene riječi. Treba li ga zbog toga javno optuživati i očekivati da ima mjeru?

Treba li Davor Dragičević da javno govori o svojoj patnji? Treba, sve dok će mu to olakšati muku i dok ima nadu da će ga neko čuti. Možda Davor ponekad pogrešno zaključuje, možda ga nedobronamjerni koriste, možda ga neki ljudi pogrešno savjetuju!? Možda ga i razne službe koriste za razne ciljeve, što je politički omiljena teza i tema? Da li on sve to može znati? Skrhan bolom, čovjek vjerovatno vjeruje da je to što čini dug prema mrtvom djetetu. Da li neko misli da Davor treba da ćuti i da čeka? Šta da čeka?

Država se teško ogriješila o Davora Dragičevića i nema pravo da bilo šta od njega traži. Davor Dragičević ima pravo da od države traži da mu kaže istinu o smrti njegovog djeteta. Ništa više od toga Davoru ne treba! Ako država nema odgovor, Davor ima pravo da sumnja i optužuje. Ima pravo da traži da mu u tome pomogne svako ko ima bilo kakvu moć, pa makar to bila i opozicija. (Da li Predsjednik zaista misli da opozicija nema legitimno pravo da bude na strani građana kojima država neće ili ne može da pomogne?)

Bilo je nepotrebno i nesmotreno reagovanje Predsjednika. Iznenadilo me, priznajem. Poznajem Predsjednika po spremnosti da razumije i da pomaže. I da održi datu riječ! Šta ga sada lišava empatije i odvodi na put osionosti? Da li je zaista tačno da svaka vlast kvari, a apsolutna kvari apsolutno?

Očekivao sam od Predsjednika da nakon traljave policijske istrage zatraži ostavke ministra i direktora policije. Ne zbog njihove krivice (a i ona, izgleda, postoji!), nego zbog moralne odgovornosti. Ugled i dostojanstvo vlasti zasnivaju se na moralnoj odgovornosti. Nema odgovorne države ako nema odgovornih pojedinaca. Da je Predsjednik to učinio, ne bi mu trebala izborna kampanja. Bila bi to snažna poruka da je Predsjedniku, kao i posljednjem građaninu ove zemlje, stalo do pravde i odgovornosti. Predsjednik mora da zna da više nije bitan Davor. Nije slučaj Davora Dragičevića važniji od slučaja Davida Dragičevića. Svaki građanin ove zemlje želi da zna kako je stradao Davorov sin David. Ako je ubijen, svaki građanin ove zemlje želi da ubica bude otkriven i kažnjen. Zašto Predsjednik ne upire prstom u istražni predmet Davida Dragičevića i traži odgovornost pravosuđa?

Pokušavam da se sjetim da li je Predsjednik nekada sankcionisao nekoga iz javne vlasti. Izgleda da nije! Kao da su mu svi s oreolom bezgrešnosti. Prosto ne znam kako da to razumijem!? Ali znam da će krivica za grijehe mnogih ministara, direktora i svojih partijskih činovnika na kraju pasti na njegova pleća i da taj teret neće izdržati.

Da budem iskren, nadao sam se da će zatražiti od glavnog tužioca Republike Srpske da preuzme istragu i obavijesti javnost o uzroku smrti Davida Dragičevića. To je adresa na koju je trebalo da se obraća Predsjednik. Nadao sam se i da će zatražiti i od Visokog sudskog i tužilačkog savjeta da formira nezavisno stručno tijelo koje će istražiti na koji način je Okružno tužilaštvo u Banjaluci vodilo istragu u slučaju "Dragičević". Bilo je mnogo razloga da se istraži da li su učinjeni propusti koji ukazuju na nekompetentnost i disciplinsku odgovornost postupajućih tužilaca. Takvi potezi Predsjednika bi bili institucionalni put koji bi zaustavio spekulacije i političke manipulacije slučajem. I koji bi dali značaj institucijama i učinili sistem vlasti odgovornijim. Predsjednik je propustio šansu da predsjednički reaguje.

Ne pišem ovo da bih savjetovao Predsjednika. Ponekad mi se čini da pretjerujem i ne osjećam se dobro. Pišem zbog toga što je i meni stalo do odgovornog pravosuđa i odgovornog društva. Pravosuđe, kojem pripadam, teško se obrukalo na slučaju "Dragičević". Stvari poprimaju neočekivane obrte. Institucije se ruše, društvo se rastače, moral je u teškoj krizi! Ne želim da slušam priče kako pravosuđem u Republici Srpskoj upravlja Dodik, a u Sarajevu SDA i Radončić. Nadam se da to ne želi ni Predsjednik.

 

Autor je Sudija Suda BiH 

 

Izvor Nezavisne

 

 

Komentari na tekst (10)
Objavljeno:
Pa odgovor je jasan Davor je metafora za svu našu patnju i jad u zadnjih 30 god.
Objavljeno:
@zaja - Duhovito, nema šta. David Dragičević je ubijen. Ne pretpostavljam nego sam sigurna sto posto.
Objavljeno:
nado lutko! vjerujem da ti spadas u pismene ali ne treba biti pismen pa doznati da ti sve sto kazes retpostavljas, pa i to moje vjerovanje u tvoju pismenost pada u vodu.
Objavljeno:
Neću ulaziti u to da li sudija Suda BiH ima pravo da javno istupa. Ne znam to. Ali, slažem se sa svim što je napisao. Svi znamo da Dodik odlučuje o svemu, i o onome za što je nadležan i o onome zašto nije. Upravo to što je pohitao kući ubijenog znači da je htio da zametne trag. Prozirna je to gluma za pismene ljude. A istraga je jedna u nizu kriminalnih istraga u BiH, kao i u slučaju Joze Leotara, Milana Vukelića, Srđana Kneževića itd.
Objavljeno:
Mene licno zanima šta je dotični gospodin učinio da odgaji svog sina.! Da postane domaćin,gospodin,čovjek.! Da ga skloni sa ulicu,da ne luta u kasne sate,da se nedruzi sa ljudima sumnjivog morala jer je to najbolji rezept da se lako nastrada .! Optuzuje mnoge da su saucesnici u ubistvu,jer ne mogu da nadju krivca.! Sam je najveci krivac jer ocigledno ni sam nije napravio dovoljno za svog Sina.!
Objavljeno:
branko pericu! ti kao sudija bi sigurno mogao objasniti gdje se nalazi obaveza predsjednika da dijeli pravdu?meni su objasnjavali da su za pravdu zaduzeni ,svagdje u svijetu,policije,tuzilastva i sudovi.prvi put cujem da je predsjednik zaduzen da dijeli pravdu.i ne samo to,nego da on moze i smjenjivati one koji dijele pravdu.tako sam te razumio. dajte ostavite na miru tog nesretnog oca.pa i djeci je jasno koje su namjere vas manipulatora.normalno je da taj ucviljeni otac trazi da dozna sve detalje o pogibiji sina.sigurno je da nije njegova ideja da pravdu trazi od predsjednika.ajde da razumijemo da u toj svojoj tuzi i ne zna na sto predsjednik nema pravo ali se sigurno nije mogao osjecati mocnim da ce sprijeciti izbore, jer predsjednik nece da poslusa njegovu tugu.negdje sam procitao da je presjednik isao kuci ucviljenom ocu,saslusao jade nesrernog oca,izrazio saucesce,izrazio svoje nezadovoljstvo sa radom zaduzenih organa za pravdu...ti se potpisa da si sudija suda bih.ja o pravu i pravdi znam onoliko kao koliko ima kapi vode u tihom oceanu.i pored tog mog znanja usudim se tebi kazati da si ti laprdalo a ne sudija. sprdas se sa bolom toga covjeka a umjesto da mu objasnis,mozda uistinu covjek ne zna,kako funkcionira pravni sustav.
Objavljeno:
Sem toga gospodin sudija bi mogao da zatraži pravno tumačenje njegovog javnog delovanja. Ova vrsta obraćanja javnosti u suprotnosti je sa pravilima ponašanja sudija u svakom civilizovanom sistemu. Ja bih apelovao na predsednika da podnese prijavu protiv ovog sudije nadležnom etičkom telu.
Objavljeno:
U kojojo dimenzini živi autor teksta? Pa predsednik više puta poziva tužilaštvo na delovanje, traži od njih nalog za drugu obdukciju, zamera im sporost u reagovanju... I na kraju sudija ceni da on" ne poziva tužilaštvo da". Porazna je činjenica da se i pored toliko medijski ispraćenih poziva, SUDIJA ove zemlje usuđuje iznositi ovakve LAŽI.
Objavljeno:
Аутор текста је на овом порталу објавио један текст, јако добар текст у којем се држао материје и проблематике коју одлилно познаје, уосталом упослен је у суду БиХ. Сада је отишао од струке, имамо текст који је микс емпатије, политиканства и моралисања, и добили смо урадак у којем аутор прозива и проказује "анамо неке" чисто реда ради, јер то дјелује фино, популистички и како би (ваљда) доказао своју моралну и људску црту. Може бити и како би се "доказао" међу колегама у суду БиХ. Елем, аутор је очекивао од предсједника Српске да посегне за топузом, фигуративно мислим наравно. Па да санкционише неке, и затражи оставке неких министара, прије свега унутрашњих послова јер је то некако тај негативац који је многима стао на жуљ. Може бити и аутору овог текста. Да, али ради чега? Да ли је било пропуста? Вјероватно јесте, ко ради и гријеши, пропуста ће бити увијек. Али по чему је ова прича толико важна? Имали смо (на жалост) пуно трагедија у Бањој Луци, Српској, задесних смрти, убистава, и по чему је ова прича важнија, толико да предсједник Српске лично посегне за топузом? Зато што је медијски експлатисана, што се води једна медијска хајка? Да ли ради тога? Врло добро, ал онда реци отворено, неком ћемо одвалити казну да би мало стишали бијес медија. Ја не мисим да треба устукнути пред медијском хајком. Позива аутор да разумијемо Давора, бол оца. Да он од државе само очекује истину. Јок, није тачно, он очекује потврду истине "која је у његовпј глави". А то је тако и бесмислена и неодржива конструкција (додуше коју је пласирао један блогер љигавац) да је неразумно рто доживљавати озбиљно. Аутор наглашава да је Давор скрхан болом. Истина је, доживио је и емотивни слом, међутим бол и емотивно стање може бити оправдање да човјек каже коју неконтролисану, но не може бити оправдање за поган језик у континуитету. Не може неко називати како му се прохтје људе убицама, злочинцима, сотонама, упућивати пријетње, увреде, себи давати за право да одређује другима шта чинити. Најновије поруке да су сви који учествују у раду парламента Српске (поводом извјештаја о Сребреници) саучесници у убиству, као и морбидна пријетња да ће Додик и Цвијановићева ако још једном помену име Давидово слати косу своје дјеце на анализу је превршила сваку мјеру. Позива се аутор и на саосјећање према оцу који је изгубио сина. Зајеби ту причу, емпатију ће свако, свало нормалан показати, до момента када емпатија постане роба која се експлоатише. А овдје је постала. И да, случај Давида Драгичевића, не постаје, он је одавбно постао случај Давора Драгичевића, који је и корисни идиот смутљивцима који се настоје окористити на овој причу. Давид, какве год да је имао врлине, мане, гријехе, није заслужио оволико проституисање и лешинарење његовом тужном судбином. Јадно.
Objavljeno:
Dodik je jedno nacionalističko, ratno-profitersko go*no od čovjeka. Pravda za Davida!!
 

Napomena:
Svi komentari se prethodno moraju odobriti od strane administratora prije nego budu vidljivi na portalu. BUKA se ograđuje od stavova i mišljenja iznesenih u komentarima postavljenih na našim stranicama. Svi stavovi i mišljenja komentatora odražavaju stavove i mišljenja isključivo onih koji ih postavljaju. Redakcija BUKE je u slučaju komentara koji izazivaju rasnu, nacionalnu ili vjersku mržnju, te potiču na nasilje dužna obavijestiti nadležne organe o takvom pristiglom komentaru.