DJEČAK KOGA SU SVI NAPUSTILI: Njegova sudbina rasplakala je region, ali priča sada dobija neočekivan obrt

humanost

DJEČAK KOGA SU SVI NAPUSTILI: Njegova sudbina rasplakala je region, ali priča sada dobija neočekivan obrt

Piše: Beta

Direktor Centra za socijalni rad u Sokobanji Vladimir Pavlović rekao je agenciji Beta da su se javili donatori koji žele da Jovanu izgrade novu kuću, da plaćaju struju u staroj kući sve dok nova ne bude izgrađena, da mu nabave magare i obezbede sve što je potrebno od garderobe, hrane i potrepština za kuću.

 

– Otvorili smo račun za uplatu pomoći. Račun je u Komercijalnoj banci i glasi na dečakovo ime, a broj je 205-9011007523720-05 – istakao je Pavlović.

On je kazao da se telefon Centra za socijalni rad “usijao” od poziva ljudi koji žele da pomognu Jovanu nakon što su agencija Beta i RTS objavili reportažu o dečaku.

Beta

Pavlović je kazao da je svaka pomoć dobrodošla jer dečaku sve nedostaje, ali pre svega hrana, odeća, obuća i stvari za kuću poput posteljine i peškira.

Jovan Nikolić živi sam u kući staroj skoro jedan vek pošto mu je u aprilu umro otac, a njegova majka otišla je iz Vrmdže još dok je bio mali, preudala se i formirala novu porodicu. Pre par godina udala se i otišla iz sela i njegova sestra.

Zaposleni u Centru za socijalni rad u Sokobanji, koji sada brinu o dečaku, pokušavali su u više navrata da ga nagovore da ode da živi u neku od hraniteljskih porodica ili da se preseli u kuću kraj Sokobanje koju je obezbedila jedna fondacija.

Nudili su mu da sam izabere grad u Srbiji u koji će da se preseli, ali nije pristao na to. Ostao je u Vrmdži u mračnom sobičku sa dva kreveta, malim stolom i nagorelim “smederevcem”.

Beta

Društvo mu prave jedino dva psa i mačka, a izdržava se od socijalne pomoći od 8.000 dinara i nadnica za seoske poslove.

– Ne želim da odem iz sela, ovde sam navikao, ovde su ljudi sa kojima volim da živim. Mogu da mi priteknu u pomoć kad god mi nešto zatreba – objasnio je Jovan razloge svog ostanka u Vrmdži.

On je agenciji Beta rekao da je nekada živeo bolje jer je imao ovce, koze i magarence Stanču sa kojim je prevozio turiste od seoske kafane do Vrmdžanskog jezera.

Završio je osnovnu školu, ali ne ide u srednju jer za to sada nema ni novca ni vremena pošto radi u selu kao nadničar.

Beta

Jovan je brinuo dugi niz godina o bolesnom ocu, a struja im je isključena zbog neplaćenih računa čija visina sada dostiže 200.000 dinara. Njegova najveća želja je sada da ima struju, magarence i ovce.

Meštani Vrmdže imaju samo reči hvale za dečaka i ističu da je izuzetno dobar, vredan i pošten, “spreman da pomogne drugima u svakoj prilici”.

Beta
Komentari na tekst (0)
 

Napomena:
Svi komentari se prethodno moraju odobriti od strane administratora prije nego budu vidljivi na portalu. BUKA se ograđuje od stavova i mišljenja iznesenih u komentarima postavljenih na našim stranicama. Svi stavovi i mišljenja komentatora odražavaju stavove i mišljenja isključivo onih koji ih postavljaju. Redakcija BUKE je u slučaju komentara koji izazivaju rasnu, nacionalnu ili vjersku mržnju, te potiču na nasilje dužna obavijestiti nadležne organe o takvom pristiglom komentaru.