Eliud Kipčoge, najnagrađivaniji maratonac na planeti, čovek je samodiscipline. Ustaje u pet ujutru da trči. Vreme provodi između doma u Eldoretu, u Keniji, gde živi sa ženom i troje dece, i trening centra na visini od 2400 metara iznad nivoa mora, gde deli kućne poslove sa kolegama. Kipčoge je bogat čovek ali i dalje riba toalet.
Kada je počeo ozbiljno da shvata sport, zabeležio je svako vežbanje u beležnicu. Hiljade kilometara koje je dokumentovao doveli su ga do vrha u njegovoj profesiji, trkač je koji trči toliko brzo da se to graniči sa nemogućim.
Ali ono što je možda najneobičnije kod Kipčogea (33) jeste jedna stvar koju ne radi: ne preteruje na treninzima. Procenjuje da retko pruži više od 80 posto svog maksimuma. Svih 100 posto čuva za trku – za maratone na kojima pobeđuje, rekorde koje obara. "Želim da trčim opuštenog uma", kaže.
Kipčoge je osvojio 10 od 11 maratona na kojima se takmičio. Olimpijski je šampion. Oborio je svetski rekord za više od minut kada je na Berlinskom maratonu trčao dva sata, jedan minut i 39 sekundi. Pre trke je rekao: "Pokušaću da istrčim lični rekord. Voleo bih da to bude i svetski. Ali ću ga tretirati kao lični rekord."
Visok metar sedamdeset i težak 52 kilograma, Kipčoge je građen za udžbenike iz anatomije, sa telom sposobnim za vrhunske kardiovaskularne performanse. Istovremeno, bore na obrazima ga čine starijim i daju mu izgled teško stečene mudrosti. To nije lažno predstavljanje. Kada govori, pažljivo i sporo bira reči.
Kipčoge je onaj tip osobe koji kaže stvari poput: "Jedino su disciplinovani slobodni. Ako ste nedisciplinovani, rob ste svojih raspoloženja i strasti." I: "Najbolje vreme da se zasadi drvo bilo je pre 25 godina. Drugo najbolje vreme da se zasadi drvo je danas." Ume da ubaci sopstvene poslovice u opušten razgovor i deluje iskreno.
Veliki je čitalac i ukus mu se kreće od Aristotela do sportskih biografija i knjiga za samopomoć. Sedam navika veoma efikasnih ljudi Stivena Kovija mu je omiljena. Dok čita, hvata beleške. Jednom je napisao formulu: Motivacija + Disciplina = Konzistentnost. Nijedan maratonac u modernom dobu nije bio dominantniji od njega.
A priče da bi Kipčoge mogao da bude i najbolji trkač na duge staze svih vremena sve su glasnije, a predvode ih ljudi poput Dejvida Bedforda, bivšeg vlasnika rekorda na 10.000 metra. "Može li da bude poražen?", pitao je Bedford. "Mislim da ne može", odgovorio je.
Kao dete, Kipčoge je trčao do škole i iz škole. Najmlađe od četvoro dece, odrastao je u jednom malom selu u Kapsisijvi. Majka mu je radila kao vaspitačica. Otac mu je umro kada je bio mali. Kada je završio školu, pomagao je u kući skupljajući mleko od suseda i prodajući ga na pijaci. Nastavio je da trči inspirisan Patrikom Sangom – poštovanom figurom regiona.
Sang je otišao na Univerzitet u Teksasu i osvojio olimpijsko srebro u trci sa preponama pre nego što se vratio u Kapsisijvu gde je organizovao sportske događaje. Upoznao je 16-godišnjeg Kipčogea 2001.
"Pojavio se ovaj klinac koji me je pitao da nešto trenira. I svake dve nedelje bih ga poslao na drugi program i to je trajalo mesecima", rekao je on.
Kipčoge je na kraju počeo da trči i pobedio je. Sang ga je pitao kako se zove i bio je šokiran kada je shvatio da mu je njegova mama bila vaspitačica. Od tada su gotovo nerazdvojni.
Kipčoge je slavu stekao na svetskom šampionatu 2003. kada je bio brži od zvezde trke na 5000 metara, Marokanca Hišama el Geruža. Kipčoge je imao samo 18 godina. Osvojio je dve olimpijske medalje u trci na 5000 metara, bronzanu 2004. i srebrnu 2008. Na redak loš dan završio je sedmi, i to u nacionalnim pripremama za Olimpijadu 2012, zbog čega je otpušten iz tima.
Od tada je neporažen i 2016. je osvojio zlato na Olimpijadi. Prošle godine, na stazi za auto-trke u Italiji, Kipčoge je uradio nešto neverovatno: istrčao je maraton za manje od dva sata u projektu "Breaking 2" koji je organizovala kuća Najki.
Uz pomoć rotirajuće ekipe olimpijskih udarača tempa, završio je trku sa vremenom 2:00:25, prešavši dužinu maratona brže od bilo kog ljudskog bića u istoriji. Vreme mu nije ratifikovano kao svetski rekord ali je neverovatno.
Kipčoge ima druge ciljeve. Želi da odbrani olimpijsku titulu. Želi da nastavi sa ličnim rekordima. Želi da utiče na druge generacije – na "milijarde" rekao je, tako što će putovati po svetu i propovedati trčanje.
Kipčoge ima običaj da se smeje svaki put kada se pojavi bol. Skreće misli sa njega misleći o radosti trčanja, cilju ispred. Onda bol umine. U tom procesu, sport postaje nešto nalik performansu.
Svoj pristup opisuje ovako: "Hajde da nam ovo bude divna trka."
© 2018 The New York Times
Izvor Nedeljnik.rs
