Mišljenje da pamćenje zlatnih ribica traje samo nekoliko sekundi i da, onog trenutka kad su okončale jedan krug u posudi ili akvarijumu, uveliko zaborave šta im se prethodno dogodilo i pune poleta kreću u novo „osvajanje”, nije tačno. Laboratorijska ispitivanja dokazuju da su zlatne ribice više nego sposobne da, najmanje mesec dana, zapamte šare i prepreke na koje nailaze u akvarijumu. Drugi ogledi potvrđuju da zlatne ribice osećaju i koje je doba dana. Za razliku od stanovnika BiH, koji zaborave sve čim okonačaju izborni krug u ovoj bh. posudi ili akvarijumu, a sapliću se večno o iste oprepreke i nacionalne šare. Jutro od večeri odvajaju u zavisnosti je li jutarnji ili večernji dnevnik
Ako je tako lakše, sa srećom ili aferim.
No vreme je usvajanja budžeta, ekonomskih politika, a pljušte i statistički pokazatelji. Pa eto, ja bih opet bez komentara i bez namere da bilo kome narušavam idilu.
BiH je po rangiranju Open Budget Index (indeks otvorenosti budžetskih procedura) ocenjena sa 44 boda od mogućih 100. Nije se pomerila od 2008, a poređenja radi, naši susedi su ocenjeni: Makedonija 49, Srbija 54, Hrvatska 57 i Slovenija 70. Maksimalan broj poena je, da ponovim, 100. Ocenjene su 94 zemlje, a studija podrazumeva odgovore na 92 pitanja. Dakle, kaže izveštaj da izvršna vlast u BiH objavljuje samo neke informacije o budžetu tokom godine Najveći jaz u informisanju građana nalazi se u tome da nacrt budžeta ne daje informacije koje objašnjavaju odnos između prihoda i troškova i makroekonomskih ciljeva; predlozi budžeta ne objašnjavaju fiskalne aktivnosti koje najviše utiču na sposobnost vlada da odgovore ciljevima, uključujući informacije o kvazi-fiskalnim aktivnostima, poreskim izdacima, potencijalnim i budućim obavezama i finansijskim i drugim sredstvima. Usvojeni budžeti se objavljuju, bar za državni, entitetski i kantonalni nivo (za opštine je slika drugačija), ali su daleko od toga da budu sveobuhvatni, jer daju samo ukupne iznose. Posebno je pitanje što se nigde u BiH, ni na jednom nivou, ne objavljuju tzv. budžeti za stanovništvo. U svetu se koristi izraz citizens budgets, što kod na prevesti kao građanski, odmah doživi tumačenje da smo negirali nacije, a koji služe da se javnost upozna za planovima vlada, jer nisu svi poznavaoci javnih finansija. U svetu se od 1989. udomaćilo i participatory budgeting, odnosno partricipativno planiranje budžeta, demokratski proces u kojme članovi zajednice direktno odlučuju kako će se potrošiti deo budžeta. Prvi put primenjeno u Brazilu 1989, danas oko 1000 zajednica u svetu primenjuju ovaj princip. Negde je ugrađeno i u zakon, a postalo je praksa u Latinskoj Americi, Evropi, Aziji i Africi. U Kanadi je sa ovom praksom otpočeto 2001, a u SAD-u neki inicijalni ekperimenti od 2009. godine, pa je za mart 2012. zakazana konferencija na ovu tem da se obeleži prvi ciklus participativnog budžetskog planiranja u New Yorku (New York City: Pratt Institute, Brooklyn; Silberman: School of Social Work na Hunter College, itd.). Bila i kod nas kao konferencija na ovu temu 01.02.2005., bila poneka radionica, a sa uvek istim zaključkom da je nizak stepen informisanosti građana o bilo čemu bitnom za kreiranje budžeta. Ima i nekih studija, dokumenata UNDP-a, Centri civillnih inicijativa imali neki projekat 2003-2006, ali i dalje smo tu gde smo - 44 boda od mogućih 100. A participativnim planiranjem budžeta se postiže veća demokratizacija, jača civilno društvo, uspešnije se bori protiv korupcije i društvo postaje otvorenije. U nekim izveštajima pominje se da u BiH navodne postoje PPB, samo ne znamo gde, jer takvog podatka nema nigde. Recimo, ukupno se za Bugarsku, Albaniju, Poljsku i nas pominje da ih ima od pet do 20. Ukupno! Napomena: 63 budžeta opština plus entitetski u RS, 79 opštinskih, 10 kantonalnih i jedan entitetski u FBiH, plus onaj državni, koji nemamo ove godine, a ko zna i dogodine.
Što se tiče godišnjih izveštaja, objavljuju se, nije da nije, samo nema informacije koliko se zapravo posuđuje i zadužuje. Onaj polugodišnji izveštaj, koji omogućava da se izvrši uvid u to da li su vršena prilagođavanja kad su u pitanju prihodi, izdaci ili zaduživanja, u BiH se ne objavljuju. Godišnji izveštaji, ne primer, ne objašnjavaju ni razliku između prvobitnih makroekonomskih predviđanja za fiskalnu godinu u odnosu na rezultate.
Eh, tu se odmah nametne ono predviđanje u RS za 2009. godinu o 6,4% rasta, pa je budžet bio tako optimističan i ambiciozan, da je na kraju uz preko 3% pada planer-optimista okrivio sve što se okriviti da. ("Nov 27. 2008, Vlada RS procjenjuje da će iduće godine, uprkos globalnoj ekonomskoj krizi, ostvariti privredni rast od 6,4 odsto, što bi bio najveći nivo rasta u regionu, kazao je Aleksandar Džombić, ministar finansija RS." , te " Ukupan budžetski okvir predviđa povećanje za šest odsto ili 95 miliona KM, na 1,67 milijardi KM." capital.ba) Vlada Federacije je na sednici od 04.02. 2009. donela Operativni plan za implementaciju Socijalnog sporazuma 2009.-2010.godina i Programa mjera za ublažavanje posljedica globalne ekonomske krize i unaprjeđenja poslovnog ambijenta, a tu je bilo svega: "...mjere i zadaci na izmjeni propisa koje imaju za cilj, između ostalog, poboljšanje poslovnog ambijenta i jačanje efikasnosti institucija sistema, unaprjeđenje zaštite radnika sa najnižim primanjima i socijalno ugroženih građana, uz osiguranje pojedinih oblika socijalne zaštite za korisnike kojima je ona najpotrebnija, racionalizaciju, pravičnost i smanjenje rashoda u okviru boračko-invalidske zaštite, preispitivanje potrebe reorganizacije zdravstvenog osiguranja, unaprjeđenje stanja u oblasti revizije i kontrole privatizacije i razrješenje problema u neprivatiziranim firmama, razvijanje tržišta rada i povećanje zapošljavanja, uz uključivanje privatnog sektora u posredovanje pri zapošljavanju, reprogramiranje kredita stanovništvu u ovoj godini, angažiranje kapaciteta javnog i privatnog sektora na bazi partnerstva u svrhu zadovoljavanja javnih potreba i sl." (sa internet stranice Vlade FBiH).
Poredimo isti period 2009. sa 2011, kad ono, gle čuda, povećan broj nazaposlenih za celih 27.802 živa stvora! Odnosno, septembra 2009. registrovano 502.192 nezaposlenih, a septembra 2011. 529.994 ljudi. Ponavljam: registrovanih. Nas neregistrovanih ima još podosta, pa je broj još jeziviji kada se pomisli da nas je u državi sveukupno nekih 3.800.000. Ovo su podaci Agencije za statistiku BiH, a Federalni zavod za statistiku kaže da je u septembru broj nezaposlenih u FBiH bio 367.512, nešto manje nego u avgustu (369.644), dok je 2010. završena sa brojem 360.512. Izveštaj za drugi kvartal ove godine Zavoda za statistiku RS kaže da je na kraju juna (podaci sa Zavoda za zapošljavanje) posao tražilo 149.110, dok je taj broj na kraju 2010. bio 145.620. Prema podacima Zavoda za zapošljavanje RS, na kraju septembra ove godine ukupno je bilo 150.669 osoba prijavljenih da traže posao,a na kraju oktobra 150.971. Iz Saveza sindikata RS tvrde da je u RS ove godine 28.000 ljudi izgubilo posao.
E, sa ovakvim brojem nezaposlenih mi treba da se razvijamo i pri tome otplaćujemo dugove.
Jugoslavija je bila dužna, pa je postala tužna, pa tragična, pa se raspala. Tako obično objašnjavaju uzroke. Spoljni dug po glavi stamovnika uoči raspada iznosio je 652 eura. Govorilo se da smo prezaduženi, a to je bio iznos osam puta manji od BDP-a po glavi stanovnika. U taj i takav BDP ulazili su svi delovi bivše nam države, pa i oni najsiromašniji i najnerazvijeniji. Ako je suditi po informaciji Ministarstva finansija i trezora BiH, spoljnji dug BiH sa danom 01.09.2011. iznosi 6.318.302.033 KM, što podeljeno sa 3.800.000 stanovnika iznosi 1.662,71 KM ili nekih 850 eura. To po svakom živom stanovniku BiH! A sa 2010. bruto domaći proizvod po stanovniku iznosio je 6.371 KM, odnosno 3,83 puta veći od spoljnjeg duga po glavi stanovnika. Dakle, osam puta je bio veći BDP po glavi stanovnika od vanjskog duga po glavi stanovnika u predratnoj Jugoslaviji, a sa procesima nacionalne osvešćenosti i demokratije taj omer je smanjen drastično. Što bi rekao jedan visoki politički dužnosnik, demokratija nema cenu, podrazumevajući pod tim vitalni nacionai interes. Da bi slika bila potpuno, dodati da smo spoljnotrgovinski u minusu 6.520.699.000, a da prema podacima Centralne banke prosečna kreditna zaduženost po zaposlenom u BiH iznosi 8.900 KM. Na ovo dodati unutrašnji dug od 3,2 milijarde KM, što ne obuhvata obaveze po osnovu restitucije.
Dakle, javni dug (spoljnji i unutrašnji) sa krajem 2010., bio je 9,4 milijarde, a od toga na Federaciju BiH je alocirano 5,6 milijardi KM, Republiku Srpsku 3,7 milijardi KM, Brčko Distrikt BiH 60,11 miliona i nivo vlasti BiH 27,77 miliona KM. U ovoj godini RS je povećala zaduženje za nekih 1,1 milijarde, pa je računica više nego tužna, sve i da uzmemo da u RS ima i 1,4 miliona stanovnika. A nema. Zato je blago reći čudan optimizam kreatora ekonomske politike kako će u RS naredne godine privredni rast biti 2,5 %. No s obzirom na sve prethodne omašene prognoze, više se treba čuditi meni što se još uvek čudim da se magla još uvek prodaje, odnosno da još uvek ima kupaca za ovu političku maglu. Pogotovo što privreda kuka kao sinja kukavica, a spirala nelikvidnosti tamani sve redom. Na stranu međusobna dugovanja, ali potraživanje komercijalnih banaka od privatnog sektora na kraju septembra iznosila su 6,56 milijardi, potraživanja od nefinansijskih preduzeća 8,09 milijardi, potraživanja od vlada 649,5 miliona, od čega na Republiku Srpsku otpada 432,7 miliona, a 216,8 na Federaciju BiH. Samo ovaj zadnji podatak sam za sebe govori mnogo. I još samo malo brojki u prilog pitanju odakle se pušta ta optimistična magla. Godišnji operativni izveštaj za 2010. godinu, statistika vladinih finansija, pa onaj deo koji govori o konsolidovanom izveštaju FBiH i RS, kaže da je FBiH imala prihoda (u milionima) 6.474,1 KM, a rashoda 6.324,5 KM (više prihoda od rashoda za 149,6 miliona), dok je RS imala prihoda 3.234,6 KM, a rashoda 3.410,5 (manje prihoda od rashoda za 175,9 miliona).
Po rečima prvog čoveka Privredne komore RS na zasedanju NSRS, ono kad se raspravljalo o ekonomskoj politici, zaduženost privrede iznosi 11 milijardi i 78 miliona i veća je za dva milijarde nego prošle godine, dok se obrtni kapital ove godine smanjio sa 900 miliona na 300 miliona.
Na sve ovo još nekoliko pitanja. Ako je RS funkcionalna, a FBiH nefunkcionalna, šta bi tek bilo da je FBiH rešila pitanje kantona, odnosno funkcionalnosti? Drugo, ako čelnici RS za sve krive FBiH i BiH, a blokiraju većinu rešenja, šta je sad ovde funkcionalno, a šta nefunkcionalno i kako to da ta remetilačka FBiH ima više prihoda od rashoda i manje duguje komercijalnim bankama? Da je FBiH komplikovana do bola, da ima i ministarstva za koja niko ne zna šta su im ovlaštenja, ama poznato svima, pa i onima koji obećavaju ukidanje kantona do izbora i redovno razmeštaju svoje po njihovim kancelarijama posle izbora. Ali, volela bih da mi, mimo jutarnjeg i večernjeg dnevnika, nekako sine kako to da ovako jednostavna, gotovo jednonacionalna i funkcionalna RS, sa sve specijalnim i paralelnim vezama sa braćom iz Srbije, nije pokazala sve te potencijale? Jer, FBiH je za prvih osam meseci ove godine iz Srbije uvezla 364.184.000 KM, a izvezla 353.449.000 KM, odnosno u spoljnotrgovinskoj razmeni sa Srbijom za prvih osam meseci u minusu su za 10.735.000 KM, dok je Republika Srpska iz Srbije za prvih šest meseci uvezla 376.638.000 KM, a izvezla 200.311.000 KM, odnosno u spoljnotrgovinskoj razmeni sa Srbijom su za prvih šest meseci specijalno i paralelno u minusu za 176.327.000 KM! Napominjem da je za osam meseci ukupna uvoz u FBiH iz Srbije 364.184.000 KM, a RS je za šest meseci uvezla 376.638.000 KM, uz spoljnotrgovinskiu deficit sa Srbijom koji je za FBiH gotovo zanemarljiv dok je za Republiku Srpsku ogroman. Za Srbiju, BiH je treće izvozno tržište, nakon Nemačke i Italije i, kako podaci Srbije kažu, izvoz za prvih devet meseci je iznosio 890 miliona dolara. Republički zavod za statistiku RS ne objavljuje podatke o uvozu i izvozu po zemljama u mesečnim izveštajima, već samo kvartalno i godišnje. A, evo, i polugodišnjeg poređenja, koje je još poraznije - FBiH je uvezla iz Srbije 258.669.000 KM, a izvezla 275.465.000 KM, odnosno za prvih pola godine je u plusu sa Srbijom 16.796.000 KM, dok je Republika Srpska specijalno i paraleno zabeležila minus od 176.327.000! Specijalno i paraleno se pita konkurentnost proizvoda, a ne slikanje, ljubljenje, grljenje i puštanje magle u medijski etar. Kad smo kod toga, uspehom se proglasilo i kreditno zaduženje kod Srbije za robu iz Srbije, ono kao za traktore, kompjutere i slično. Status domaće proizvodnje, ono što treba da očuva Republiku Srpsku u koju se kunu, sa kojom ležu i ustaju, vidljiv je iz navedenih brojki, jednako kao što je vidljiva ljubav prema narodu i iz minusa jasne garancije da će taj ljubljeni narod imati šta da jede.
No sad će Nova godina, božići, sad će Deda Mraz, tamo gde zabranjen nije, pa će doneti budžete. Tamo gde je Deda Mraz ili Djed Božičnjak proteran, doći će meleci i doneti bruku budžetskih para. Jer, većina naših pokornih građana još uvek misli da to za Novu godinu neko tutne pod jelku ili je stvar božijeg davanja, a velikim zalaganjem kod istih naših nacionalnih rukovodstava. A kad je već tako, što ne bi malo i sebi uzeli?
