Nisam neki sportski tip, odnosno nisam nikako sportski tip, ali moraću da se i time pozabavim, nema druge. U razmišljanju između plivanja i boksa, pronašla sam se u potpuno novoj sportskoj discipli, za koju očekujem da će vremenom doživeti svoj puni procvat: uskok s motkom. Da li će to biti pre ili posle Olimpijade u Londonu, svejedno je. Malo žešća je proba bila i na ulicama Londona prošle godine, a u arapskim zemljama su pribegli mnogo jačim spravama od motke. Ne bih baš tako. Da smo mi živi i zdravi svi, a motka sa uskokom neka posluži dvojako: sportski i vaspitno. Na sve one već pomenute discipline preskakanja (rata za kredit), gimnastike (od plate do plate), plivanja (oko partija), trčanja (za rasprodajama ili u suprotnom pravcu od poverilaca), ronjenja na dah (ono kad bežiš od silne demagogije, laži, prevara...), odbojke (između partija), rvanja (sa samim sobom najčešće), veslanja (kad služiš kao veslo ovim otimačima od izbora do izbora), dizanja tegova (u vidu kredita), itd, ja dodajem kao moj predlog uskok s motkom. Naglašavam ovo ja da bi se znalo koga tužiti i koga eliminisati, da opet ne strada kakav upravnik biblioteke. Takođe naglašavam sportsku i vaspitnu ulogu ovog novog sporta.
Šta bi čoveku drugo palo na pamet kad mu ispred očiju zalepša iznos od 25 miliona Tvornici glinice Birač, pardon "Energoliniji d.do", ili kad vidi ovu novu nagodbu sa Draškovićem oko Tvornice alata Trebinje? Da pomenem prvo u čemu se sastoji ova nova nagodba sa Draškovićem (Rodoljub Drašković, poznatiji kao brat Vuka Drašković, vlasnik Swisslion i kupac Tvornice alata): Vlada konvertuje dug u akcije, što će reći vraća se u vlasništvo nečega što je kao prodala, a nikad naplatila; Drašković se reševa 30 miliona obaveza, plus nikom ništa što je pod hipoteku stavio sve što je mogao tamo; sve se dešava uoči datuma kada ističe ugovor o privatizaciji, pa ništa od 15 miliona za neispunjenje obaveza po ovom ugovoru (a koju je to pa ispunio?!); Drašković dobija i osam miliona kredita koje nikad za nikada neće vratiti. Samo je jedno nagradno pitanje: koliko se ko ugradio ovde? Ja znam neke iznose, ali ostavljam komentatorima da se bave, sa sve manevarskim prostorom da me neko tuži. To bi bilo baš lepo i dobro, što bi rekla Ruskinja Mira Sa Cvetom u Kosi.
Za neupućene, Komisija Investiciono-razvojne banke obavila je reviziju poštivanja ugovora o privatizaciji Industrije alata Trebinje (IAT) u novembru prošle godine i utvrdila da bi većinski vlasnik Rodoljub Drašković, odnosno "Swisslion-Takovo", zbog utvrđenih nepravilnosti trebalo da plati kaznu od 15,3 miliona maraka. IRB RS predložila je u izveštaju sankcije prema kupcu i sadašnjem većinskom vlasniku, jer je Drašković, samo u prvoj godini perioda na koji se ugovor odnosi, na prihvatljiv način izvršio svoje obaveze. Informacija od 22. novembra kaže i ovo: "Već druge godine kupac nije poštovao obavezu kada je u pitanju zapošljavanje, obavještavanje, niti program socijalnog zbrinjavanja, pa je po tom osnovu IRB predložio kaznu od dva miliona maraka.
U izvještaju, kupac IAT-a treće godine nije ostvario dogovoreni prihod, a suprotno ugovoru i bez saglasnosti prodavca, otuđio je i opteretio sredstva preduzeća, te nije ispunio ni ugovorne obaveze o zapošljavanju utvrđenog broja radnika.
Prijedlog za sankcionisanje kršenja ugovora po ovom osnovu je novčana kazna od sedam miliona maraka. Četvrte godine kupac nastavlja da krši ugovor, jer je u IAT-u bilo zaposleno čak 350 radnika manje nego što se Drašković obavezao potpisujući ugovor, a predviđena kazna je 6,3 miliona maraka.
I svi ostali pokazatelji poslovanja uglavnom su lošiji u odnosu na vrijeme prije privatizacije. Pali su prihodi i prodaja, a ukupne obaveze popele su se na 39 miliona maraka i za 51 odsto su veće od obaveza koje su bile godinu dana prije privatizacije.
Predsjednik Vlade Aleksandar Džombić u oktobru je saopštio da je Savjet RS za privatizaciju odbio ponudu Rodoljuba Draškovića da obaveze IAT-a prema budžetu u iznosu od oko 14 miliona konvertuje u akcije i tada nije isključio mogućnost raskida ugovora.
Međutim, Drašković sada kaže da je spreman da uđe u proces konsolidacije i rehabilitacije IAT-a, ali i za tu varijantu traži pomoć Vlade u podršci socijalnom programu. U pismu koje je uputio predsjedniku i premijeru RS, Miloradu Dodiku i Aleksandru Džombiću, optužio je radnike i trebinjsku opoziciju "za opstrukcije" u mjerama sanacije u IAT-u.
U januaru 2007. godine Industrija alata Trebinje prodata je koncernu "Swisslion-Takovo" za 1.500.000 KM."
Sad malo Birač, još jedna od mojih neprebolnih rana. Mada, moje će rane i zaceliti, ali ne znam kako će zaceliti rane onima koji mi prodaju priču o tome kako je jedino važno u životu sačuvati Republiku Srpsku, a iz nje uzeše i zadnje?! Mislim na one rane kad proradi sportska ulična disciplina ili, kojom srećom, pravni sistem. A ako nastave ovako da je čuvaju, trajaće im još onoliko koliko je trajao mandat bivšeg direktora IRB-a, Milenka Pavlovića. A taj, podsećam, nije hteo da potpiše odobrenje za kredit Tvornici glinice Birač, pardon "Energoliniji d.o.o.", pa su mu sporazumno dali ostavku. Kao ono nekad kad političkog zatvorenika nađu mrtvog podno prozora, a na pitanje šta je bilo, ostali obrazlože: "Skočili su ga kroz prozor".
E ovaj zadnji, koji im takođe nije dugo potrajao, očito je shvatio malo ranije nego Bojan Golić (onaj pretprošli direktor IRB-a, mlad, perspektivan i naivan, priznao krivicu u slučaju prodaje Medicinske elektronike uparivanjem naloga na berzi, pa on osuđen, a ostali oslobođeni) sa SMS bankarstvom (naloge šefova za odobravanje kredita primao SMS porukama, a i izveštaje o izvršenom istim putem, kažu, davao), da bez obzira što zatvorski dan malo manje novčano iznosi nego minimalna mesečna penzija, bolje je ipak hraniti se kod kuće nego na Tunjicama. A i ko zna da li će imati sreću da ga odbegnu iz zatvora, kao Stankovića iz Foče. (Daj sad sipaj dupli, ruke gore i svi zajedno: "Zašto li sam otiš'o svako zna, svako zna, zašto sam se vratio to znam ja, samo jaaaaaa...", pa da nastavimo.)
Brižna Vlada RS na čelu sa talentovanim sportistom za snežne discipline, posebno one jahorinske i hotelijersko-ugostiteljske, razmatra zahtev da se odobri 20 miliona kredita Tvornici glinice, pardon "Energoliniji d.o.." za nešto. Ili deset miliona eura, u zavisnosti koji dan se licitira sa ovim zahtevom. Nešto sa plina na ugalj, samo niko ne govori ko je izvršio procenu, gde je projekat i slično. E čuj, jeftiniji domaći ugalj nego bratskoruski plin! A Južni tok samo što nije. Ma, kao da je bitno za šta se daje kad nikad ni u ludom ludilu neće biti vraćen! Neće to ići preko komercijalnih banaka. Ni slučajno. Ide direktno. Zašto? A koja će to banka i koji ludak od direktora preuzeti rizik za toliku sumu?! Nema takve u svetu. Osim u brižnoj Vladi RS, tzv. kasici- prasici podobnih tajkuna i belosvetskih mešetara. Sinhronizovano ide pismo zabrinutih radnika, koji mole da Vlada ima razumevanje za njihovu tešku situaciju. Hiljadustočetrdesettreći put. Sve može da propadne u Republici Srpskoj, pa i sama Republika, samo Tvornica glinice, pardon litvansko-rusko-srpski deal ne! Radnici tu, zaboga, primaju platu! 'Ajde?! Ostalim radnicima u RS ona ne treba?! 'Ajde!
Ponavljam da samo para i privilegija koliko je dato ovoj "uspešno privatizovanoj" firmi svi radnici su mogli da sede kući, igraju karte, heklaju, uče strane jezike ili se usavršavaju u kulinarstvu, a da im kurir donosi plate. Posebno je interesantnmo da kad god Litvanci zatraže nešto, bilo reprogram, kredit, posebne (neplaćene) tarife, struju, nešto, odmah su tu radnici da daju podršku ili da u majicama sa apelom Jednom i Jedinom dođu u Banja Luku. Organizovano autobusima. Mimo tih zvaničnih manifestacija odanosti Vođi, Litvancima, Rusima i ostalima iz vlasničke strukture i učesnika u razdeobi para, kukaju kao sinje kukavice. I, gle čuda neviđenog, slučajnosti velike, u aprilu ističe i grace period ovoj uspešnoj uspešnosti za neki od reprogramiranih reprograma. I opet: 'ajde?!
A priča je ('ajde?!) krenula iz septembra negde o tome kako će "Energolinija d.o.o." (Energolinija, društvo sa ograničenom odgovornošću za proizvodnju pare i električne energije Zvornik) investirati (ponavljam: investirati!) u okviru Projekta rekonstrukcije kotlova za prelazak sa tečnog na čvrsto gorivo – ugalj, investira 24 miliona KM, čime bi ostvarila uštede, saopštilo se. Sve dozvole dala Opština Zvornik, sve uplaćeno, sve rešeno. Onda je polovinom novembra objavljena vest da je investicija započeta: "Za ovaj projekat, na kome se aktivno radi već dvije godine i u koji je do sada uloženo više od milion KM, dobijene su sve ekološke dozvole, kao i odobrenje za gradnju. U 'Energoliniji' očekuju da će uspjeti da dobiju i dio potrebnih kreditnih sredstava kako bi investicija mogla biti uspješno završena." I pride: "Nedić (Milenko Nedić rukovodilac projekta, op.a.) je naglasio da će se ovim projektom obezbijediti konkurentnost proizvoda, kao i likvidnost u daljem radu grupacije 'Birač', te sačuvati više od hiljadu radnih mjesta."
Kad ono međutim! Pravo u RS-kasicu-prasicu. Odnosno, kad se poreda hronološki, samo se vraćamo na početak ove priče: zašto je i poslednji direktor IRB-a kratko trajao, iako je u mnogo navrata iskazao kooperativnost, šta se imalo na umu od početka, a samo je pitanje kada ćemo saznati kome i koliko. Što bi se u Republici Srpskoj reklo, ko je u dodikativu (koji se dobije odgovorom na pitanja: kome? koliko?), novom padežu srpskog jezika s ove strane Drine.
Ako to išta znači ikome ovde, vlasnik i Birač a.d. i Balkan-investment banke je Vladimir Romanov, litvanski biznismen ruskog porekla., a ta banka je, uzgred budi rečeno, jedna od finansijskih institucija preko kojih IRB dodeljuje kredite. Kako je Centar za istraživačko novinarstvo objavio avgusta 2009: "U maju 2009. godine je Romanovu odobren kredit od 5 miliona KM a sredstva su mu uplaćena preko njegove banke. Novac je namijenjen kompaniji Energolinija, koja je dio mreže firmi pod kontrolom Romanova i njegovog sina Romana. Iz poslovne dokumentacije i sudskih spisa može se pratiti mreža fiktivnih holding kompanija sa bankovnim računima u poreskim rajevima na Sejšelima, Djevičanskim ostrvima i Panami. Romanov je 2001. godine kupio fabriku glinice Birač iz Zvornika za 10 miliona KM. Birač je industrijski gigant koja se prostire na više od 100 hektara. Iz dokumentacije preduzeća, sudskih spisa i transkripta svjedočenja navedenog u tužbi podnesenoj pred američkim državnim sudom, vidljivo je da je gotovo istovremeno, počeo otvarati fiktivne kompanije koje su novac prebacivale na bankovne račune na Britanskim djevičanskim ostrvima.(...)
Međutim, u izvještaju Bečkog institut za međunarodna ekonomska istraživanje navodi se da je vrijednost Birača na dan 1. januara 2006. godine iznosila 575 miliona KM. Jedan od nalaza studije je i da Birač prijavljuje milionske gubitke svake godine, dijelom i zato što je rukovodstvo osnovalo posebnu kompaniju pod nazivom Balkal, preko koje se prodaje i izvozi roba. Neke strane kompanije u RS-u ne plaćaju porez na dobit.(...) S obzirom da je Balkal registrovan u mjestu Tortuga, na Britanskim djevičanskim otocima, nije dužan plaćati porez RS-u. Romanov i Birač su u posljednjih pet godina uplatili samo 32.562 KM na ime poreza na dobit, prema podacima koji su navedeni na banjolučkoj berzi (...) Korijeni Energolinije su u firmi Cascado AG, registrovane u Panami, zemlji koju su američki i zvaničnici Europske Unije nazvali rajem za pranje novca. Ova panamska kompanija je osnovala kompaniju Team Front na Sejšelima, afričkom off-shore centru. Prošle godine (2008., op.a) Romanov je preselio kompanije sa ostrva u Sarajevo, a u februaru je kompanija izvršila neznatne izmjene u svome nazivu – Energolinija. Kredit je dobila tri mjeseca kasnije. Iz vladine dokumentacije je vidljivo da su Energolinija i sa njom povezane kompanije u vlasništvu druge Romanove ekompanije – Industrial Adria.
Sudski spisi, tužbe i dokumenti iz četiri države, otkrivaju da je 2003. godine protiv Romanova pokrenuta parnica pred američkim federalnim sudom zbog bogaćenja preko off shore banaka i lažnih kompanija. Prema podacima navedenim u parnici, Vladimir i Roman Romanov su osnovali 2003. godine Viva Trade, još jednu kompaniju povezanu sa Biračem. Naveli su da je centrala Viva Trade smještena u američkoj državi Wisconsin ali i da ima poslovnicu na adresi u državi Delaware, poznatoj po labavim propisima za registraciju preduzeća. Romanov se ugovorom obavezao da će glinicom iz Birača snabdjevati Rual Trade, kompaniju ruskog milijardera Olega Deripaske. Pored miliona koji su mu ranije isplaćeni za modernizaciju pogona Birača, Romanov je dobio 7 miliona dolara od Ruala. No za ovaj novac nije isporučio ugovorenu robu, niti je modernizovao pogone, a odbio je i da vrati novac, navodi se u tužbi.Dvojica muškaraca angažovanih da registruju Viva Trade posvjedočili su da firma ne posjeduje imovinu niti ima zaposlene službenike, što je sudiju navelo na zaključak da Romanov u Americi vodi u stvari fiktivnu firmu. Nakon što je ova informacija postala dostupna javnosti, otac i sin Romanov su zatražili nagodbu, i iz sudskih spisa se vidi da je slučaj zatvoren 2007. godine. Povlačenje po sudovima, i činjenica da je Romanov strukturirao svoje kompanije kako bi izbjegao plaćanje poreza na dobit RS-u, nije bila prepreka da Energolinija dobije kredit u maju. U svom kreditnom zahtjevu, kompanija je navela da će novac uložiti u proizvodnju električne energije i pare. Ali Energolinija nije licencirana za proizvodnju električne energije, sudeći prema listingu na web stranici regulatorne agencije za električnu energiju RS. To je manje od polovine iznosa koji je Romanov poklonio svojoj plesnoj partnerici nakon pobjede na litvanskom TV takmičenju talenata 2007. godine. Prema procjenama britanske štampe, Romanovo bogatstvo iznosi oko 800 miliona KM."
A kad se ode na internet stranicu Regulatorne komisije za energetiku Republike Srpske, vidi se da je na 1. redovnoj sjednici održanoj 30. decembra 2009. godine ova komisija utvrdila Nacrt dozvole za obavljanje djelatnosti proizvodnje električne energije, po zahtjevu podnosioca "“Energolinija“ d.o.o. Zvornik. U postupku javnog razmatranja Nacrta ove dozvole, Regulatorna komisija je zakazala opštu raspravu u Zvorniku, Karakaj (prostorije Fabrike glinice „Birač“ a.d. Zvornik) dana 15. januara 2010. godine sa početkom u 10.00 časova. Dakle, prvo kredit, pa onda će se raspravljati o dozvoli.
Birač a.d. Zvornik po bilansu uspeha za prvih devet meseci 2011. ima neto gubitak od 6.951.284,00, a odloženih poreskih obaveza celih 189.092.217,00!
Sad će mnogi skočiti da se investirati može i iz kreditnih sredstva i da se najčešće zato i diže kredit, bla, bla. Tačno. Ali, što takve uslove ne dobiju i ostali?! Nije teško biti investitor kad ti budžet puše u leđa, zar ne?! Zato su nam Rusi i Litvanci tako uspešni, pride Drašković, Mišković i njima bliski.
Ma, nema ništa bez vaspitne sportske discipline uskoka s motkom. Ne zalažem se da proradi po debelom mesu i zadriglim glavama, već da se sportski omasovljena postavi između partijskog i nacionalnog višeboja u kojem se dešava pljačka neviđena. Kao slika za nepriliku. I, da! Tačno je da Republika Srpska nema cenu. Prodaju je u bescenje.
