Za marš zavejanim putićem od žute cigle nekad je povod kakvo savetovanje o ekonomiji koje nema, nekad sastanak civilne zaštite, nekad usaglašavanje nacionalnih stavova, ali na kraju se sve svodi na jedno, baš kao u knjizi, da svako traži nadomestak za svoju faličnost: jednom fali mozak, drugom srce, trećem hrabrost, a neko bi samo da se vrati kući svojoj. Uvek bude neka mala Dorothy koja bi svojoj kući, a ne zna da se desilo "humano preseljenje" i da je više ne smatraju autentičnom u svom rodnom kraju.
Verujem
da nema onog ko nije čuo za film Čarobnjak iz Oza, koji je nastao po
knjizi L. Frank Bauma The Wonderfull Wizard of Oz. Holivudska premijera
antologijskog ostvarenja u režiji Viktora Fleminga održana je 15.
avgusta 1939, a za njegovo snimanje potrošeno je tada neverovatnih 2,7
miliona dolara, dok je scenario za prvu filmsku adaptaciju istoimenog
romana iz 1900. pisan ni manje ni više nego rukom 14 pisaca. Među njima
su i Herman Jacob Mankiewicz i Ogden Nash, ali zasluge se pripisuju
trojici pisaca: Florence Rierson, Edgar Wolfe i Noel Langley. Studio
Walt Disney snimio je 1985. nastavak ovog filma pod nazivom “Povratak u
Oz”.
Glavna junakinja je devojčica Dorothy Gale, koja živi sa
tetkom i tečom na farmi u Kansasu u vreme Velike depresije i sanja o
boljem životu, životu bez problema. Tornado odnosi iz kuće nju i
njegonog psa Totoa u fantastičnu zemlju Oz, ali, nakon početnog
oduševljenja, Dorothy želi da se vrati u svoj dom.
(Pošto
je pažljivo saslušao Strašilo reče: "Ne razumem zašto želiš da odeš iz
ove divne zemlje i vratiš se u to sivo, sumorno mesto zvano Kansas."
"To
je zato što nemaš mozga", odgovori devojčica, "Bez obzira koliko nam je
kod kuće sumorno i sivo, mi ljudi od krvi i mesa radije živimo tamo
nego u nekoj drugoj zemlji, makar ona bila daleko lepša. Nigde nije kao
kod kuće." Strašilo uzdahnu. "Naravno, ja to ne mogu da razumem", reče,
"Da su vaše glave ispunjene slamom kao moja, vi biste verovatno živeli u
lepim krajevima, a u Kanzasu uopšte ne bi bilo ljudi. Sreća za Kanzas
što imate mozga!" )
Samo čarobnjak, Veli Oz, može da joj
pomogne, a on živi u Smaragdnom gradu. Na putu do tamo sreće neobične
prijatelje koji joj se pridružuju. To su Strašilo, kojem nedostaje
mozak;
("U pravu si", reče Strašilo, "Vidiš", nastavi
poverljivo, "ne smeta mi to što su mi ruke, noge i telo ispunjeni slamom
jer ne mogu da se povredim. Ako me neko nagazi ili zabode iglu u mene,
to ništa ne mari, zato što ne mogu da osetim bol. Ali, ne želim da me
svet smatra budalom, a ako mi glava ostane ispunjena slamom umesto, kao
tvoja, mozgom, kako ću ikada išta znati?"
"Rastužio sam se
kad sam shvatio da nisam dobro strašilo, ali me stara vrana uteši ovim
rečima: -Izgledaš kao i ostali ljudi, samo ti nedostaje mozak. A to je
jedina stvar na ovom svetu koju vredi imati bez obzira da li si čovek
ili vrana.-"
Limeni Drvoseča, koji traži srce;
(I
Dorothy i Strašilo su zainteresovano saslušali priču Limenog Drvoseče.
Sada im je bilo jasno zašto je toliko želeo da dobije novo srce. "Bez
obzira na sve", reče
Strašilo, "ja ću ipak tražiti mozak, a ne srce, jer glupan, i kad bi imao srce, ne bi znao šta s njim da radi."
"Ja želim srce", odgovori Limeni Drvoseča, " jer mozak nikoga ne čini srećnim, a sreća je najlepša stvar na svetu.);
Lav, kojem nedostaje hrabrost.
("U tom slučaju, ako nemate ništa protiv, ja ću poći sa vama", reče Lav, "Život
bez
trunke hrabrosti je naprosto nepodnošljiv." "Baš dobro", odgovori
Doroti,"pošto ćeš terati divlje životinje od nas. Izgleda mi da su one
još plašljivije od tebe kad dopuštaju da ih tako lako uplašiš." "I
jesu", reče Lav, "ali to mene ne čini nimalo hrabrijim; biću nesrećan
dok god budem svestan da sam kukavica.")
A šta je na kraju Veliki Oz?
"To
je teško reći", odgovori čovek zamišIjeno, "Znate, Oz je veliki
čarobnjak i može da uzme oblik koji hoće. Tako, neki kažu da izgleda kao
ptica. Neki tvrde da izgleda kao slon, a neki kažu da je kao mačka.
Drugima se pokazuje kao divna vila, ili kao patuljak, ili kako mu već
padne na pamet. Ali, ko je pravi Oz i kako zaista izgleda, niko živi ne
zna."
Veliki Oz iz Smaragdnog grada je samo čovečuljak iz Omahe, trbuhozborac, pa balondžija, kojeg je balon doneo u Oz.
"Da li još neko zna da ste vi varalica?", upita Dorothy.
"Niko
osim vas četvoro - i mene!", odgovori Oz, "Ja sam toliko dugo varao
svet da sam već poverovao da nikada neću biti otkriven. Bila je velika
greška što sam vas uopšte pustio da unete u prestonu dvoranu. Obično ne
primam ni svoje podanike, pa oni veruju da sam strašan." (...)
"Našao
sam se u gomili neobičnih ljudi koji, videvši me kako dolazim iz
oblaka, pomisliše da sam veliki Čarobnjak. Ja sam ih, naravno, ostavio u
tom uverenju zato što su mi iz straha obećali da će raditi sve što
budem naredio. Tek koliko da se zabavim i zaposlim ovaj divan narod, ja
sam im naredio da sagrade ovaj grad i ovaj dvorac. Oni su to drage volje
uradili. Pošto je zemlja bila tako čarobno zelena, palo mi je na pamet
da prestonicu nazovem Smaragdni Grad. Da bi mu ime bolje pristajalo,
naredio sam da svi nose naočare sa zalenim staklima kako bi im sve što
bi ugledali izgledalo zeleno."
Priča koju bi trebao svi da
znaju, film kojeg su gotovo svi videli verovatno i po nekoliko puta, ako
ni zbog čega drugog, a ono zato što je uvršten među 10 najboljih
filmova svih vremena..
Ali, ima još jedan razlog, malo poznat.
Knjiga se pojavila 1900. godine i predstavlja parabolu Populističke
kampanje Williama Jenningsa Bryana, koji se dva puta kandidovao za
predsednika zasnivajući kampanju na platformi tzv slobodnog srebra ,
odnosno obećanjima da će zameniti zlatni standard bimetalnim standardom,
koji će omogućiti slobodno stvaranje srebrnog novca, pored zlatnog. U
1894. godini, Greenbackeri (greenback - u slengu oznaka za papirni
dolar), zagovornici napuštanja zlatnog standarda, došli su sa idejom da
se organizuje marš do Washingtona, te otud u knjizi odlazak u Oz stazom
od žute cigle, otud naočale od kojih sve izgled zeleno (zeleni dolar);
Dorothy predstavlja, zapravo osiromašena farmerske porodice Srednjeg
zapada, kojima je pretilo gašenje tokom recesije devedesetih godina
devetnaestog veka; zle veštice Istoka i Zapada su bankari Istočne i
Zapadne obale, promoteri i profiteri iz oskudice novca; Strašilo
predstavlja farmere, koji nisu imali mozga da izbegnu dužničku zamku;
Limeni Drvoseča predstavlja industrijski proletarijat, koji nije imao
srca da se solidariše sa farmerima, a Lav kukavica predstavlja vladajuću
političku klasu, koja nije imala hrabrosti da interveniše. Stazu od
žutih cigala, srebrne papučice, smaragdni grad i bespomoćnog čarobnjaka-
varalicu ne treba pojašnjavati. "Oz" je skraćenica za uncu (ounce),
meru za zlato. Baumova knjiga je imala neverovatan efekat u stvaranju
novog mita, ali kao politička propaganda, ne. William Jennings Bryan ni
treći put nije uspeo da postane predsednik, srebrni standard nikad nije
usvojen, a danas malo ko zna uopšte o čemu je zaista govorila knjiga i
zašto je napisana. Iz filma se najviše pamti pesma "Over the rainbow"
(Iznad duge), koja peva da tamo negde, iznad duge nebo je plavo, snovi
postaju stvarnost, problemi se tope kao kapi limuna nad vrhovima
dimnjaka, itd.
I onda silazak u naš Oz. Oni bez mozga i dalje po
pamet idu vođi, oni bez srca pristaju na sve, a lavovi urliču da pokriju
kukavičluk. Domaća Dorothy još uvek ne zna da kući i kad stigne, ništa
više etnički, materijalno i moralno isto nije. Ili, gde je solidarnost
farmera sa proletarijatom, a hrabrost političke elite? Gde je mozak da
se izbegne dužnička zamka?
Ma, kako god smeštali ovu priču u naše
okolnosti, i dalje naša strašila, limene drvoseče, lavovi (akademski,
vojni, intelektualni...) sa sve raseljenom Dorothy po pamet, hrabrost i
srce idu Velikom Ozu, nekom političkom prevarantu i opsenaru, koji će
prvim balonom ko zna gde kad dosadi - ili njemu ili on svima. Do tada
valja žutom stazom do Velikog Čarobnjaka, s tim da ovo žutilo ima drugo
poreklo. Sigurno nije od žute cigle.
No kao što reče Strašilo u
priči, da su naše glave ispunjene slamom, mi bismo verovatno živeli u
lepim krajevima, a ovde uopšte ne bi bilo ljudi. Sreća za BiH što imamo
mozga, odnosno Velikog Oza da nam ga podari.
