Sloboda i krađa

Vodič kroz internet pirateriju

Objavljeno: 01.03.2012. - 02:19
Najpoznatiji sajt pomoću kog je moguće preuzeti filmove i muziku, The Pirate Bay (Zaliv pirata) promenio je način funkcionisanja pokušavajući da izbegne sudbinu nekoliko sličnih – zatvaranje.
Veličina slova: a a a

Osnivači sajta Pirate Bay osuđeni su na zatvorsku kaznu i milionsku novčanu kaznu; ekipu koja je vodila MegaUpload čeka izručenje u SAD, a moguće i višedecenijski boravak u zatvoru; BTJunkie se predao, više ne radi, a mnogi poznati pirati sad se kunu da su ukleti zagovornici poštovanja autorskih prava

Toliko loših vesti za ljubitelje razmene fajlova preko interneta – piraterije, ali i sasvim legalnih stvari – odavno nije bilo.

Najpoznatiji sajt pomoću kog je moguće preuzeti filmove i muziku, The Pirate Bay (Zaliv pirata) promenio je način funkcionisanja pokušavajući da izbegne sudbinu nekoliko sličnih – zatvaranje. Tri momka, vlasnika ovog švedskog sajta, Fredrik Nej, Peter Sunde i Gotfrid Svartolm, kao i biznismen Karl Lundstrom, čije su usluge korišćene na sajtu i koji je sa njim bio direktno povezan, optuženi su još u januaru 2008. godine za kršenje autorskih prava. Reč je konkretno bila o 34 slučaja – u 21 su u pitanju muzički fajlovi, devet je filmova, a četiri su igrice. Među njima su švedska serijal Wallander, danski krimi film Pusher III, holivudski hitovi Hari Poter i vatreni pehar, Pink panter i Hod po ivici (film o Džoniju Kešu), zatim popularna serija Prison Break (prva sezona), kao i igrice Call of Duty 2, Diablo II, F.E.A.R. i World of Warcraft.

Posle mnogo sati u sudnici i dve žalbe, 1. februara ove godine švedski vrhovni sud potvrdio je presudu i kaznu: Nej, Sunde i Lundstrom su dobili deset, odnosno osam i četiri meseca zatvora, a ukupna novčana kazna za svu trojicu iznosi 6,5 miliona dolara. Gotfridu Svartolmu takođe je određena kazna zatvora.

Najviše štete su imale američke produkcijske kuće 20th Century Fox, Columbia Pictures, Warner Bros, kao i nemačka produkcija Mars Media i švedska Yellow Bird, ali su one dobile odštetu.

"The Pirate Bay će doživeti deveti rođendan. Preživeli smo racije, špijunaže i pretnje smrću, ali smo još ovde. Bili smo u paklu i vratili se nazad, a to nas je učinilo jačim nego ikada. Ljudi koji vode ovaj sajt su se promenili tokom godina. Nijedno razumno ljudsko biće ne bi trpelo ovoliki pritisak tokom osam godina zaredom. Ludački hobi koji nas odvaja od porodica, našeg posla (izvinite, šefe) i naših studija", napisali su ljudi sa sajta The Pirate Bay nakon ove presude.

DOSKOČICE: Sada na ovom sajtu uopšte nema piraterije. Nema ni muzike, ni filmova, ni igrica, ali on i dalje nesmetano radi – samo je promenio način funkcionisanja.

Naime, razmena podataka na ovaj način funkcioniše tako što korisnik zahvaljujući torent sajtu ostvaruje komunikaciju sa računarima širom sveta koji sadrže ono što tražimo, recimo poslednji album pevačice Adele. Korisnik polako prikuplja deliće pesama i albuma dok ne kompletira čitav sadržaj. Istovremeno, čim dobije prve deliće, nastavlja ne samo da uzima fajlove već i da ih deli, tj. seje – ostvaruje se dvosmerna razmena.

Ranije je The Pirate Bay, kao i svaki drugi torent sajt, na svom serveru čuvao male fajlove od nekoliko kilobajta (takozvane torent datoteke) koji su u sebi sadržali informaciju ko ima novi album Adele. Dakle, The Pirate Bay nije držao na svojim serverima muziku i filmove, nego samo informaciju kod koga ima muzike i filmova. No, što se zakona tiče, to je bilo dovoljno da se ovaj sajt proglasi piratskim.

Ipak, The Pirate Bay je tome doskočio, pa sada više ne poseduje ni takve torent datoteke već se do informacija o tome ko ima u kompjuteru traženi film dolazi preko tzv. magnetnih linkova. Sa magnetnim linkovima za korisnika se suštinski ništa ne menja, osim što je na početku preuzimanja albuma razmena fajlova malo sporija. The Pirate Bay se, sa druge strane, donekle osigurao od novih optužbi – osim što svi znaju da jeste piratski sajt, to moraju i da dokažu, ali im nov način "poslovanja" ovo otežava.

Dovitljivo ponašanje i pogled na razmenu fajlova preko interneta nisu baš zapanjujući za one koji žive u Švedskoj. Tamo je nedavno osnovana i priznata Crkva kopimizma, koja svetim simbolima smatra kompjuterske komande CTRL+C i CTRL+V – prečice za Copy i Paste.

Osim toga, Švedska je sedište danas vrlo jake Piratske partije, koja ima ogranke u brojnim evropskim državama, uključujući i Srbiju (gde je partija u osnivanju), i dva mesta u Evropskom parlamentu. Osnivač Crkve kopimizma je devetnaestogodišnji student filozofije Isak Gerson, član Piratske partije.

POVLAČENJE: Dok se sve ovo dešavalo sa sajtom The Pirate Bay, jedan drugi, vrlo sličan sajt, BTJunkie, peti najveći torent na svetu, odlučio je da zatvori radnju. Samo su jednog dana ostavili poruku da su stigli do kraja puta, i da je posle skoro sedam godina rada došlo vreme da se ide dalje.

Kasnije su ljudi koji su vodili BTJunkie objasnili da su bili zabrinuti i pod stresom zbog svega što se dešavalo tih dana. Ono što se dogodilo sa ljudima iz The Pirate Baya i MegaUploada uticalo je u velikoj meri na njihovu odluku, priznali su.

A MegaUpload je verovatno najveće strašilo za savremene pirate. Naizgled bezbedno mesto koje služi da ljudi postave nešto svoje na internet ili preuzmu ono što je neko drugi postavio, na kraju je prošlo najgore – njegov vlasnik, tridesetsedmogodišnji Kim Šmic (ili Kim Dotkom) i još tri direktora kompanije uhapšeni su u Oklandu po nalogu Ministarstva pravde SAD samo dan nakon što je američki kongres odustao od kontroverznog antipiratskog zakona poznatog po skraćenici SOPA. Pustili su ih kasnije da se privremeno brane sa slobode, ali preti im, nakon izručenja Americi, višedecenijska zatvorska kazna.

Slučaj MegaUpload još se razvija, pa za sada nije poznato mnogo podataka. Tužilaštvo ovu ekipu između ostalog tereti za reketiranje, pranje novca i olakšavanje drugima povredu autorskih prava. FBI i Ministarstvo pravde SAD ocenili su da je reč o jednom od najvećih slučajeva kršenja autorskih prava procesuiranih u SAD pošto su prihodi njihovih nosilaca, zbog štete koju im je naneo MegaUpload, bili manji za oko pola milijarde dolara. U optužnici je navedeno i da je MegaUpload u 2010. godini zaradio čak 42 miliona dolara.

MegaUpload je funkcionisao mnogo jednostavnije od torent sajtova – tako što je na njemu svako mogao nešto da "okači" ili da pretražuje i preuzme ono što su drugi korisnici tu postavili, bilo da su to privatni albumi sa slikama ili najnoviji holivudski hitovi. Oni koji su želeli da preuzimaju fajlove sa neograničenom brzinom morali su to i da plate – obično su pretplate za takve sajtove oko desetak dolara mesečno.

U međuvremenu su zatvoreni neki slični manji sajtovi, a FileSonic i FileServe su ukinuli mogućnost razmene fajlova i ostavili samo opciju ličnog skladištenja. Čak je i Dropbox, sličan onlajn servis za skladištenje podataka na internetu, pooštrio svoju politiku i postao oprezniji. RapidShare, koji je funkcionisao slično kao MegaUpload i bio označen kao jedan od najvećih pirata, preko noći je postao apsolutni protivnik piraterije tvrdeći da je samo oko pet odsto sadržaja koji se preko njih razmenjuje piraterija i da se i protiv toga bore...

Svi ovi događaji posledica su snažne antipiratske kampanje u Americi, ali i evropskim i azijskim državama gde se izglasavaju razni tajni i javni dokumenti kojima se uvode nova pravila za borbu protiv piraterije na internetu. Kako mnogo toga zadire i u slobode ljudi, reakcija građana je snažna (vidi okvir).

No, kada je samo o internet pirateriji reč, ona je daleko od istrebljenja. Torrentz.eu, Isohunt.com, Mininova.com, KickassTorrents, Demonoid.me... Torent sajtova koji funkcionišu kao The Pirate Bay ima još mnogo – danas se jedni gase, sutra drugi niču. Ne manjka ni onih poput nekadašnjeg MegaUploada, a oni koji žele da pronađu piratizovana izdanja ne moraju mnogo da se pomuče da bi ih našli. Pitanje je samo da li se zaista treba upustiti u to, u koje svrhe i po koju cenu.

Čekajući potpisivanje ACTA


Ako se budemo vodili praksom EU, onda će Srbija sačekati odluku Evropskog suda i Evropskog parlamenta, kao što je to odlučilo da uradi još nekoliko članica koje ACTA još nisu potpisale


Baš u vreme kada je u SAD povučen predlog zakona koji bi trebalo da se obračuna sa piraterijom, takozvani SOPA (Stop Online Piracy Act), pokrenuta je još intenzivnija priča i borba protiv sličnog papira koji svetom kruži već godinama – ACTA (Anti-Counterfeiting Trade Agreement).

Za razliku od SOPA, ovo je međunarodni dokument koji se direktno odnosi i na Srbiju – otuda su se u subotu, 25. februara, na beogradskom Trgu Republike okupili ljudi koji su nosili maske i govorili o slobodi.

Cilj ACTA je uspostavljanje međunarodnih standarda za zaštitu intelektualne svojine. Ovaj dokument usmeren na borbu protiv piraterije i krađe, 1. oktobra prošle godine potpisali su SAD, Japan, Švajcarska, Australija, Meksiko, Kanada, Maroko, Novi Zeland, Singapur i Južna Koreja. Ove godine počelo je potpisivanje i u zemljama EU, ali je prekinuto posle serije velikih protesta u evropskim gradovima i upućivanja dokumenta u Evropski sud radi ocene ustavnosti. Paralelno sa tim, i u Odboru za peticije Evropskog parlamenta počinje rasprava o dokumentu protiv koga je 2,4 miliona ljudi potpisalo peticiju.

ACTA pregovori u državama potpisnicama su vođeni u tajnosti – mada je ovaj dokument u nekoliko država javno pomenut od strane političara ili organizacija, nije se znalo šta je njegov sadržaj, niti koje su mu namere. Nešto detaljnije podatke prvi put je objavio Wikileaks 2008. godine, ali i nakon toga mnoge države odbile su da objave o čemu je reč.

Danas je dokument dostupan na internetu i izaziva još žešće kritike. Desetine evropskih organizacija koje se bore za slobodu i pravo na privatnost, prava potrošača, slobodan softver i druge, potpisale su otvoreno pismo u kom se navodi da bi ACTA značajno ograničila fundamentalna ljudska prava i slobode građana Evrope, a najviše slobodu govora i pravo na privatnost komunikacije. Ove organizacije navode da bi sporazum mogao da stvori kulturu nadgledanja i sumnjičavosti, te da zahteva vrlo stroge pravne standarde koji nisu u skladu sa principima demokratske vlade, slobodnog tržišta i slobode uopšte.

Aron Šo, istraživač Berkman centra za internet i društvo na Harvard univerzitetu navodi da bi odsustvo zaštite internet provajdera od onoga što korisnici interneta rade, nateralo provajdere da krše pravo na privatnost. Još gore u svemu tome je što bi ACTA dozvolila kršenje privatnosti građana bez nekakvog pravnog postupka u kom bi se utvrdilo da je građanin zaista ugrozio nečija autorska ili patentna prava. Kritičari još navode i da bi ACTA ugrozila razmenu podataka među ljudima na internetu (rad Torrenta i P2P tehnologija), i uništila farmaciju i ugrozila zdravlje ljudi, jer sve sem originalnih lekova (generički, proizvedeni po tuđoj recepturi) tretira kao falsifikate. Ovo bi izazvalo strahovite posledice u Africi, gde zbog previsoke cene ne postoje originalni lekovi za obolele od HIV-a, već se koriste isključivo generički.

Pored svega toga, ljudi su gnevni i jer su im državnici radili iza leđa – potpisivali su ugovor koji ih je obavezao na tajnost.

Otuda ne čudi što se u Srbiji o ACTA nije mnogo govorilo sve dok državni sekretar u Ministarstvu prosvete i nauke Radivoje Mitrović nije izjavio da je u interesu Srbije da pristupi ACTA sporazumu i da postoji akcioni plan Vlade koji to podržava. Mitrović smatra da je ACTA "uslov za ozbiljnu ekonomiju".

Ministarstvo prosvete i nauke je posle prvih reakcija, a "povodom netačnih informacija koje su se pojavile u medijima o pristupanju Srbije ACTA sporazumu", u kratkom saopštenju navelo da on "nije bio ni predmet razmatranja Ministarstva prosvete i nauke Republike Srbije, niti ga je Ministarstvo predložilo Vladi Republike Srbije na usvajanje".

U saopštenju je još navedeno da će pri zakonodavnom regulisanju pojedinih oblasti života i rada, Vlada Republike Srbije kao i do sada svoje zakonske predloge harmonizovati u skladu sa zakonodavstvom Evropske unije i primerima najbolje svetske prakse. Na kraju saopštenja dodaje se rečenica: "Pritom, Srbija nije izmislila internet, pa ni pravila njegovog korišćenja."

Ako se budemo vodili praksom EU, onda će Srbija sačekati odluku Evropskog suda i Evropskog parlamenta pre nego što potpiše bilo šta, kao što je to još nekoliko članica EU odlučilo da uradi. Takođe, dokument ACTA nije prihvatilo nekoliko država, među kojima je, na primer, Nemačka, dok neke potpisnice među EU državama sada žele da se povuku.

Dobra vest za nekoliko stotina ljudi koji su protestovali u subotu na Trgu Republike je da se na istom mestu u isto vreme pojavio i poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić. On je izjavio da je imao dva razloga da prisustvuje skupu – da pruži podršku, ali i zato što je skup organizovala grupa mladih građana koji, dodao je Šabić, nisu u bilo kakvoj vezi sa vlastima i političkim partijama.

Poverenik je ocenio da su oni i pored nedostatka logistike i ozvučenja "uspeli da pošalju poruku vlasti u Srbiji da se o stvarima koje se tiču velikog broja ljudi, ne može odlučivati daleko od očiju građana".

Komentari (1)
Objavljeno:
Kome vise odgovara da ljudi slobodno komuniciraju? Tako mogu da se organizuju pobune i protesti protiv rezima, a i da se crpe znanja sa interneta koja se ne mogu naplatiti. Vracamo se u srednji vijek...
Ostavi komentar
Ime:
E-Mail:
Poruka:
 
Svi komentari se prethodno moraju odobriti od strane administratora prije nego budu vidljivi na portalu.


Napomena:
BUKA se ograđuje od stavova i mišljenja iznesenih u komentarima postavljenih na našim stranicama. Svi stavovi i mišljenja komentatora odražavaju stavove i mišljenja isključivo onih koji ih postavljaju. Redakcija BUKE je u slučaju komentara koji izazivaju rasnu, nacionalnu ili vjersku mržnju, te potiču na nasilje dužna obavijestiti nadležne organe o takvom pristiglom komentaru.