MOJIM ZEMLJACIMA
Vama - ko u mrtvom gradu svom živ osta -
velim: Smilujte se najzad sebi sami,
nek vas rat nikad više ne namami -
ko da dosadašnjih nije bilo dosta:
preklinjem vas, sebi smilujte se sami!
Muškarci, mistriju u ruke, ne nože!
Jer sedeli biste sada ispod krova
da noževa niste mašili se snova,
a pod krovom lepše sedeti se može.
Mistriju u ruke, molim vas, ne nože!
Deco, uviđavnost da vas rat poštedi
tražite od svojih roditelja. Glasno
recite - nećete taj život u bedi,
ni patnje ko njine, nek to bude jasno:
deco, nek vas rata roditelj poštedi!
Majke, vi u čijim rukama počiva
moć da rat trpite il da ga odbijete,
o, dajte da vaša deca budu živa!
Da vam život, a ne smrt duguje dete:
majke, dajte da vam deca budu živa!
Bertold Breht (1898-1956)
