Boja je dodir oka, muzika za gluve, reč u tami.
Budući da desetinama hiljada godina prisluškujem govor duša, koji se kao huka vetra prenosi iz knjige u knjigu, iz mesta u mesto, reći ću da moj dodir liči na dodir anđela.
Jedan deo mene se ovde obraća vašim očima; on je moja ozbiljna strana. Jedan deo mene leti zrakom nošen vašim pogledima. To je moja vesela strana.
Kako sam tek srećna što sam crvena! Gorim; snažna sam; znam da me primećuju; i da mi se ne možete suprostaviti.
Ne tajim. Za mene se prefinjenost postiže samo odlučnošću i voljom, a nipošto slabošću i nemoći.
Ističem se. Ne bojim se drugih boja, sena, gužve ili pak samoće.
I kako je divno kada površinu koja me iščekuje ispunim svojom pobedničkom vatrom!
Gde se ja širim, tu svetlucaju oči, bujaju strasti, podižu se obrve, srce se uznemiri.
Pogledajte me: kako je samo lepo živeti! Posmatrajte me: kako je lepo moći videti. Pojavljujem se na svakom mestu.
Život počinje sa mnom, meni se sve vraća, verujte mi.
