BORBA

Aleksandar Trifunović: Osmijeh za koji se vrijedi boriti

Objavljeno: 14.09.2012. - 19:39
U jednoj mnogo srećnijoj verziji rimske istorije, u bajkovitom stripu, Asterixovom mudrošću i Obeliksovom neobičnom snagom, mali i obični ljudi zabavljajući se pobjeđuju mnogo jačeg neprijatelja.
Veličina slova: a a a

Godine 64. Rimom je vladao Neron, opičeni, raskalašni i rastrošni rimski car. 

Trošio je mnogo zlatnika na cirkuske igre i raskošan život. Uobražavao je da je veliki umjetnik, pa se i sam često pojavljivao u cirkuskoj areni kao glumac, pjevač, svirač i sudionik u trci dvokolica. Opterećivanja državne blagajne, koje se posebno osjetilo kroz nove poreze, pokrenulo je velike ustanke naroda po provincijama i Rimu koji je te godine i gorio. 

Sam Senat ga je u jednom trenutku proglasio neprijateljem rimskog naroda i osudio na smrt. 

Nekoliko godina kasnije, 72 godine Nove ere, počela je i gradnja Koloseuma. Politika hljeba i igara, omeđena visokim i teškim kamenom, preživjela je vijekove ratova, zemljotresa, smjena vlasti, marširanje tuđih i domaćih vojnika. Imperator Vespasian za čije je vladavine počela gradnja sigurno nije ni slutio da će na banjalučkom centralnom trgu, dve hiljade godina kasnije, njegova uspješna zamisao o golemoj areni u centru Rima, u kojoj se sirotinja ubija zabave radi, dok hiljade druge sirotinje sa tribina aplaudira, doživjeti svoju repliku. 

 

Ostaće nejasno zašto je stranka Gospodara Republike Srpske, ujedno i njenog Predsjednika, Milorada Dodika, predizbornu kampanju započela bešćutnim, neoriginalnim performansom, prizivajući Neronovo vrijeme i Koloseum. Osim ako zamisao nije bila da potpuno ogoli svoje viđenje naroda i politike. Jer ogromne glave budućih kandidata za načelnice i načelnike, postavljene u obliku arene, poručuju, brutalnom istorijskom simbolikom i praznim pogledima sa postera, da je po SNSD-u život u Republici Srpskoj rezervisan samo za pobjednike. 

Ostali ih ne zanimaju, što je potvrdio na početku kampanje i sam Gospodar, izjavivši pod predizbornim šatorom - Ako glasate za druge, preorat ćemo vam puteve koje smo napravili. 

Možda zvuči kao dobra šala, ali kad vam to poruči nekadašnji šampion u oranju traktorom i ekspert za duboku brazdu, treba ozbiljno da se zabrinete za novoasfaltirane sokake. Cinici će reći, pa neka ih preore, ionako su puni rupa ili ne vode nikud. 

 

Galama i prijetnje, omalovažavanje protivnika do sada su donosili rezultate iz prostog razloga što je bilo i para da se sluganstvo nagradi. Para više nema, kasa od prodatog Telekoma odavno je prazna, a zaduženi smo do ivice bankrota. Istina je da je SNSD, kada se kamere njihovog RTRS ugase, veoma zabrinut. 

Na terenu im izborne „inkasante“ tjeraju ispred vrata, čim pomenu koju partiju žele prezentovati. Istraživanjima javnog mnenja se ne hvale kao ranijih godina, jer ispitivanja kažu da nikada lošije nisu stajali u očima javnosti. Građani su nezadovoljni i, ma kako hronično bili apatični, to sve glasnije pokazuju.

Razlog zabrinutosti leži i u činjenici iz bliske istorije da je na krilima sličnog nezadovoljstva Milorad Dodik, uz pomoć građana na ulicama i jake podrške međunarodnih organizacija i Sjedinjenih Američkih Država, došao na vlast. Tih dana, ovaj skromni biznismen u dugovima imao je samo dva poslanika u Parlamentu i bio hrabri reformator, ponosan na svoj ateizam. Danas, on je prebogati, religiozni i ljuti gospodar Republike Srpske, koji pažnju traži pod šatorima sa besplatnim pivom i vrućim pečenjem, trgujući jadom sirotinje i pjevajući hitove Baje Malog, istovremeno citirajući Kenedija. 

Danas on ne voli ulicu, a bogami, kako je jednom rekao, ni bicikliste. 

Ne biraju se sredstva i strategije da se zadrži vlast a ocrni «unutrašnji i vanjski» neprijatelj. U tome je i objašnjenje zašto se dječku koji je obećavao, Igoru Radojičiću, od banjalučkih "šetača" koji protestuju, umjesto jasne poruke da je nešto trulo, priviđa Sarajevo, grad u kome rade i žive najbolje plaćeni članovi njegove partije. 

 

Ovim, i svakim narednim izborima, SNSD se bori isključivo da što čvršće i što duže sačuva vlast. I to ne zbog reformi u koje se do juče njihov vođa zaklinjao, već isključivo da se spasi poredak, simbolično prikazan kao gladijatorska arena. Arena koja je dovela do potpunog društvenog, ekonomskog i svakog drugog sloma ovog društva. Arena u kojoj je neetično, bahato i siledžijsko ponašanje vođe pretvoreno u poželjni  i dozvoljeni obrazac ponašanja, od najmanjeg do najvećeg šarafa administracije. Gladijatorski poredak koji je u siromaštvu i bez posla ostavio većinu stanovništva, istovremeno omogućivši nekolicini pojedinaca bliskih partiji da se obogate do neslućenih razmjera. Ti nemoralni ljudi čak nisu stigli da odsanjaju američki san, jer tek što su usnuli u postelji prosječnih i siromašnih dvorjana, ranom zorom i prije pjetlova su se budili kao multimilioneri. Zločinačkim tenderima i privatizacijama iza sebe su ostavili hiljade ljudi bez posla i bilo kakve perspektive. Groblja živih ljudi za koje danas ne žele ni da čuju.

Zato su ovi izbori za SNSD prije svega borba za opstanak i golu vlast, jer samo ovakav poredak i politički imunitet mogu ovim i ovakvim ljudima garantovati ostanak na slobodi i egzistenciju. Borba će zato biti žestoka, prljava i nemilosrdna, ali to više nije toliko važno, kao što nisu važni ni rezultati izbora. Ogromna šteta već je učinjena i svako ko u narednih nekoliko desetljeća bude vodio ovu zemlju i ove gradove suočiće se sa teškim nasljeđem jednog bahatog i arogantnog sistema, koji se brinuo samo za sebe i svoje članstvo, stvarajući jedno od najkorumpiranijih društava u Evropi. 

Ipak, ono što je važno jeste da je kula od straha, laži i prevara počela da se samourušava poput Neronovog Rimskog carstva i tu povratka nema. 

 

U jednoj mnogo srećnijoj verziji rimske istorije, u bajkovitom stripu, Asterixovom mudrošću i Obeliksovom neobičnom snagom, mali i obični ljudi zabavljajući se pobjeđuju mnogo jačeg neprijatelja. I to ljudi polako počinju da shvataju, da više nemaju šta da izgube, ali da treba da žive, zabavljaju se i sačuvaju smisao za humor. Danas se zabavljaju nastavljajući višemjesečni protest za park ukraden korupcijom, neki drugi dan su to protesti zbog krađe kamena sa istorijske tvrđave od strane dvorske lude, treći dan će to biti protesti zbog pokušaja krađe rijeke, plaže ili igrališta. Ali ma zbog čega se bunili i protestovali ovi, još uvijek rijetki građani Republike Srpske, oni to, možda ste primijetili, rade sa osmjehom, zabavljajući se. 

Uvjerio sam se i lično u to, šetajući Banjalukom sa svojom trogodišnjom ćerkom Mihaelom, kada nas je policija zaustavila i legitimisala. Mene je bilo sramota umjesto njih, a njoj je bilo svejedno i nije prestajala da duva balone od sapunice, koji su pucali u bojama duge nad policijskim pendrecima, lisicama i pištoljima. 

I nijednog trenutka nije prestajala da se smije, jer shvatila je bolje od mene da nismo na ovaj svijet došli da bi živjeli tuđe, već samo i isključivo svoje živote. 


A za taj život i takav osmjeh se treba boriti već od malih nogu. 

 

 

Dana 10 juna 2014 godine Odlukom Okružnog suda obustavljen je postupak protiv šetača.



 Od istog autora Aleksandar Trifunović: Kako smo se zajebali

 

 

Komentari (14)
Objavljeno:
Средином прошле (2011) године Угљевиком и цијелом Републиком Српском заорило се из свег гласа, из све снаге, преко свих медија о невиђеној срећи која нас је задесила, која нам долази и коју нам својом инвестицијом тешком око 1,4 милијарди КМ у изградњу термоелектране три доноси руски милијардер Рашид Сардаров, тежак 4,9 милијарди КМ, а којег нам доводи наш Предсједник Републике Милорад Додик. Требало би да буде пјесма, да се ори од пјесме, због среће што смо управо ми сретни изабраници руског милијардера који због тога што „воли Србе“ хоће овдје да инвестира да би нас усрећио. У том тренутку се ори и од изјава наших највиших политичких и државних представника. И што је више ових изјава, ове заглушујуће буке и халабуке, што вријеме више одмиче и док се полако слијеже почетни вртлог прашине народ умјесто обузетости пјесмом све више обузима језа, страхови. Да ли је пјесма или злослутна јека. Народ зна и памти. Увијек када се са стране власти заорило и орило од пјесме народу се све више замрачивало. Када је 1997. године Милорад Додик, са само два посланика, намјештен од странаца, на мјесто предсједника Владе са задатком да онемогући дотадашњу властиту, већ поодмаклу приватизацију, како би по диктату странаца провео садашњу, орило се од заглушујуће владине пјесме о очекиваним невиђеним успјесима и напретку, само када се она проведе. Само да промијенимо својину да из друштвене пређемо на приватно и бићемо срећни и богати, као и они на Западу који нас усрећују, преко својих (наших) политичких представника. А оно јад и чемер. Пропадање предузећа, незапосленост, потпуно уништење привреде, невиђено сиромаштво и безнађе. Било је пјесме и када се продавао Телеком – суво злато од профита. Резултат је познат. Утрошен новац, а порасло сиромаштво и незапосленост. Увијек када су нова и све неподношљивија задуживања пјесма успјеха и напретка се појачава. У последње вријеме разлијеже се пјесма наше власти од добра које нас очекује када наша природна богатства, ту последњу узданицу нашег опстанка предајемо, продајемо странцима. Увијек када је власт појачано говорила о добру народ је захватало појачано зло. Одатле управо и страх о злосутне јеке умјесто пјесме коју пјева власт, овдје у Угљевику. Када се не би радило о смишљању и организовању преваре проблему изградње термоелектране у Угљевику би се приступило лежерно, мирно, аналитички. Независни институти би сагледавали цјелину проблема и своје резултате изнијели на политички избор, политичку одлуку. Сагледавали би се сви организациони и управљчки облици најрационалнијег кориштења природних богатстава у цјелини. На тој основи испитивали би се сви алтернативни облици инвестирања у изградњу термоелектране у Угљевику са њиховим појединачним економским и друштвеним ефектима. Била би грађена стручна подлога за политичку одлуку. На тој основи политика би била у стању да оствари најрационалнији избор и да донесе ту врсту одлуке. Овдје није тако. Без икаквих студија о овој инвестицији, посебно економских, политичко и државно руковдство је дигло на сав глас њене невиђене благодети. Гледајући на досадашња искуства оваквог инвестирања, која су изузетно негативна, и која су се показала као најсигурнији пут пропадања у колонијално ропство, све ово с правом добива облике организоване преваре, обмањивања и довођења народа у заблуду. Говорити о добру, а смишљати и проводити зло. Варати народ. То је суштина онога што се догађа у Угљевику. Умјесто да брани народ од зла и превара политика и власт овдје смишљају зло и организују преваре да се зло догоди. Силно богатство Рашида Сардарова овдје се користи као основно очаравајуће средство. Као да је Рашид Сардаров одлучио да све то богатство овдје утроши на нашу добробит. За то би морали да захвалимо нашем Предсједнику Републике, који га је довео тако ненадано, изненада, никада раније помињаног. На интернет страници сасвим друга слика. Поријекло богатства односно пословање г-дина Рашида Сардарова је у више наврата било предмет испитивања руске полиције која је утврдила многе неправилности. У извјештају о руској мафији означен је „дијамантском ознаком“ што значи да се бави криминалом највишег (федералног) нивоа (Фронтал.срб, 12.07.2012. године). Умјесто да нас наш Предсједник Републике, што му је прва обавеза, званично обавијести о лику и дјелу г-дина Сардарова и да је та информациаја доступна сваком грађанину, ми основне, доста несигурне податке, морамо да скупљамо путем интернета. И на основи таквих крајње непоузданих информација о ономе, за којег би требали да вежемо своју животну судбину, ми треба да доносимо тако важне одлуке. Влада нас тјера, присиљава да идемо у том правцу, ускраћујући нам било какву поузданију информацију. Због свега овога умјесто разгаљености, опуштања, осјећања топлине и наде у боље, народ све више обузима језа, страх, неизвјест. Као да му није до пјесме. Све више осјећа и одјекује у њему црна слутња јеке. Потребно је цијели проблем вратити на почетак гдје би народ морао да има одлучујућу позицију. Потребно је да независни институти оцијене економске и друштвене ефекте ове инвестиције, те да резултати тих студија буду јавно доступни. Повести поступак правне одговорности за све неосноване заводљиве изјаве политичког и државног руководства и штете које би из свега овога могле да настану.
Objavljeno:
@TESLA Da! To je to! Vlast se održava na površini uz pomoć prodaje vlastitih resursa u bescjenje! Nama se nikako na način kako se vodi politika kod nas ne piše dobro! Nema šanse da se u trulom sistemu iskristališu političari koji će staviti interes naroda ispred svega! Nema valjanih analiza tržišta, nema iskrene statistike, nema mnogo čega, a s druge strane propast je više nego uočljiva, a što je ona očiglednija više ljudi se koristi podvalama i lažima i više ljudi želi da se domogne budžeta i državne "sise"! Dakle, mi imamo jednu podjelu na ljude koji upropaštavaju za strane interese svoje resurse i one koji više nemaju ovdje izlaza, osim da se spakuju i odsele zauvijek, kako to statistike pokazuju da je slučaj sa željama mladih ljudi. Zločin naših vlastitih političara u zadnju deceniju i po se ne može izmjeriti i on je umnogome veći prema vlastitom narodu od svih zločina zbog kojih odgovaraju osumnjičeni danas u Hagu!
Objavljeno:
Znajuci da ce privatizacija 1996. doneti razvoj i napredak Republike Srpske, zapadne zemlje su nastojale da to po svaku cenu sprece, taj zadatak je ocito bio poveren engleskoj ambasadi. Zbog nemogucnosti da se koncept privatizacije promeni putem pruzanja strucnih i konsultantskih usluga krenulo se drugim putem, oprobanim metodom koji je na toliko mesta u svetu dao pozeljan rezultat, pa zasto ne bi i ovde. Trazen je i pronaden oslonac na domace snage. Po vec oprobanom metodu snaga je u gorem, u onom koji je politicki slabiji, koji ima manji izgleda za politicku pobedu. Sto su izgledi za pobedu manji a, ukoliko se ipak dovede na vlast, zahvalnost je potpunija. To stranci dobro znaju. Odatle i tolika upornost da se koalicija "Sloga" sastavljena od stanaka beznacajne snage (krajnje prolaznosti) dovede na vlast. U okviru koalicije ponovo se puno teziste stavlja na politicki najslabijeg. I ponovo, po ko zna koji put, potvrda istine da onaj ko je najslabiji zeli gore ne pitajuci za cenu zahvaljivanja. Predstavnik stranke sa najmanjom sa najmanjom politickom snagom (dva poslanika) na nekoliko mesecina nekoliko meseci, uporno ponavlja kako ce prvi zakon koji ce ukinuti kada postane predsednik vlade biti Zakon o privatizaciji. I zaista, po poznatom komunistickom, "ko je nista bice sve", samo kada dode na vlast. Od tada pocinju patnje ovoga naroda. Rusi se i unistava privreda, raste nezaposlenost, siromastvo, dugovi, rasprodaje. I u tome se uporno istrajava. Iako se golim okom vidi da je privatizacija 97 samo pogresan naziv za projekat uništenja vlastite privrede, na tome se uporno istrajava. Privatizacija se mora provesto do kraja ne pitajući za cenu. Zahvalnost mora biti potpuna. Kada je krenuo proces akcionarske privatizacije 1996-1997 morao je da se nade covek koji ce sve to da srusi, i naden je, pristao da da zarad svoje politčke ambicije uništi privredu a na taj način i narod. Retko je kome pošlo za rukom da toliko ovlada globalizmom, da toliko duboko pronikne u duh globalistickog vladanja vlastitim narodom kao prvacima koalicije "Sloga". Verovatno je tu tajna, od tada tako briljantne političke karijere. Niko kao "on" nema petlju da tako "odbrusi" strancima, a oni ni reci, cuje se u narodu. A stranci verovatno znaju zasto. Nije vazno sta se priča važno je sta se radi. Mereno patnjama koje je ovaj narod pretrpeo zbog ove privatizacije, ona je zlo koje skoro da stoji uz rame prethodnom ratu. U delu uništenja privrede pokazala se uspešnijom od rata. Umesto napranog ratnog ubijanja i zlostavljanja, ovde se ostvaruje masovno ubijanje širenjem i produljivanjem siromaštva. Na desetine hiljada ljudi je pre vremena umrlo zbog gubitka preduzeća, zaposlenja, zbog siromaštva. Zbog toga onaj koji je doneo i koji provodi ovu privatizaciju na ovom prostorima predstavlja najmasovnijeg ubicu. Suština ove privatizacije je u potpunom privrednosistemskom poremećaju koji nužno i završava u potpunom uništenju privrede. potpuno i bez ostatka i bez ikakvih izgleda da ce privreda oživeti pre nego sto dode do poništenja ove privatizacije. Mi smo proizvodaci vlastite krize. Nametnutim nam slobodnim tržištem i privatizacijom uništili smo vlastitu privredu bez ikave ideje kako da napravimo novu. Pa sta bi ti političari radili ako ne bi stalno horski ponavljali strane investicije, uspešno zaduživanje. Ovakvo se nabolje unistava vlastiti narod. Dovede se na vlast slaba vlada i ona unistava svoj narod narod, stranci su samo podrska, sve ostale prljave poslove rade domace snage. Država se potpuno povlači iz privrede i sve sve prepušta snagama otvorenog slobodnog trzišta. Ovu su činjenice ovi su rezultati rada koji se prikrivaju i trenutno dobro ne vide posto se prikrivaju pojačanim zaduživanjem bezvrednim novcem iz inostranstva koji ce se sa kamatama morati vracati vrednim robama. Sva zaduženja idu na infrastrukturu, (putevi, zgrade i slicno) 47% a budzetske plate 49%, ui privredu 4%, otuda indirektno i za panzije, a time i u PDV ponovo u budžet. Kreditno zaduženje je 4,8 milijardi KM a bruto društvni proizvod 1,7 milijardi sa tendencijom daljeg pada, radinci i dalje masovno ostaju bez posla preduzeca se zatvaraju, privatizovani veliki privredni giganti ne plaćaju poreze drzavi (Rafinerija Brod, Birac Zvornik) država im reprogramira dugove i daje nove kredite IRB samo da zadrze radnike, ti krediti nikada i nece biti vraćeni. Naše rudnike poklanjamo stanim investitorima da na njima oni sebi prave termoelektrane, da se bogate na našim resursima, a mi za to vreme da ubrzano izumiremo u ropstvu. MI smo prezaduženi, nema te privrede koja može da vraća ovoliko kreditno zaduženje. Prava država i prava vlada ne prepišta strancu svoje prirodne resurse, prava država sama gradi termoelektreane za svoj narod. Umesto što se uzimaju krediti za autoputeve koji će nas odvestu u kolonijalno ropstvo da se digde kredita za gradnju termolektrana i hidroelektrana, takve investicije se otpate za 40 godnina 1500%. Ali meni nemamo pameti, što resurse prepuštamo strancima. Veoma je ugodno danas biti u vlasti. Ne moras snositi odgovornost za razvoj privrede, sve se prpušta stanom investitoru. Nasuprot teškoćama i gorčini napretka stoji sva lakoća i slast propadanja. To globalisti odlično znaju i težište stavljaju na tu stranu. Veoma je privlačno i slatko živeti iznad mogućnosti, trošiti više nego što se zarađuje. Svima je ugodno i ljudima i politici. Samo trebami misliti na danas a ne na sutra. To što iza prolazne sadašnje slasti stoji sva dugoročna surova gorčina u budućnosti, na to uglavnom niko ne misli. Veoma je ugodno trošiti više nego što se zarađuje, posebno kao što je to tako obilno kao što je to slučaj kod nas. Umesto inostrane, bilo je potrebno uspostaviti unutrašnju okupacionu vlast. Potrebno je pritiskom na domaće političare raznim ucenama, pretnjama i prevarama doći do okupacije naroda i teritorije. Svi krediti i zaduzenja ne mogu prikriti ne rad domace privrede. Ovu je istina o nasoj surovoj stvarnosti,
Objavljeno:
Peroniusu ! Ne moramo mi slusati Milorada Dodika dok rice pod satorom, ali moram ga slusati dok je u skupstini RS. Na ime tamo mora biti i bio je dok je bio predsjednik vlad, a onda je beljezgao i za sebe a i za onog metuzalema sto je dosao sad na njegovo mjesto. Eto to bi ja tako sklatko da se covjek povuce iz Taj Mahala koji nas je ukopao sa svojim troskovima i svaki dan nam uzima bar milion maraka , da dobro sam rekla bar milion. jer koliko njegovih poltrona tamo sjedi i nista ne radi, a trosi novac poreskih obveznika !!! Trosi ga i nikom ne odgovara za ne obavljen posao, a u nasoj TZV Republici nista nije uradjeno, sve kasni, samo je smrt preuranjena. O nepotiznu necu ni pricati, to je toliko primitivno da bi i oni u Burundiju bili nasmijani kadf bi vidjeli kako se ovdje dolazi do posla, kako se ovdje stimaju razni natjecaji i tenderi. O promasenim investicijama ne mogu a da ne kazem, oprostila bih ja njemu onu riku pod satorom, ali ne mogu mu oprostiti auto-put koji nikud ne vodi nego u rijeku savu, ne mogu mu oprostiti prodaju telekoma za koji je rekao da ce proizvodnja da cbvijeta u RS, ali na zalost od svega toga je ostao spomenik na jednu veliku ljubav, na ljubav autokratije i diktature . Ljubav prema sili i moci TAJ MAHAL koji je progutao sigurna sam preko 300 miliona KM. " Kaze narod nek i mi imamo zgradu vlade, ljepo ju je vidjeti" E pa dragi moji sad imate zgradu i objekte oko nje do koje ne mozete doci ni u snovima, ali posla i kruha je sve manje i to je na izmaku....Dobro smo zakasnili za svaki pomak unapred , jer iz ovog cabra niko nas vise ne izvuce, jer tek sada pristizu krediti koji su bili s odgodom placanja . Mislim da ce biti uzasno, mladi probudite se ako zelite svojoj djeci bolje sutra, probudite se , ako ne znate kako se to radi onda malo procesljajte istoriju i vidite kako je to narod radio u vrijeme kad nije bilo ni elektronskih medija i niceg, a sad se moze sve, a nista se ne cini...Svi sretni i zadovoljni.
Objavljeno:
Sjajan clanak!Hvala za hrabrost koja je u ovom gradu nestala ili se sakrila, a prica se svugdje i velikom broju ljudi je jasno od prodavacice na pijaci, taksiste, frizera, medicinske sestre, stare komsinice-da je zivot ovdje dobra samo za one koji imaju znacku SNSD, da se oni ne brinu za buducnost svoju i svoje djece, dok bahato svi do jednog oponasaju svoga gazdu jer im je on dao card blanche da tako TREBA, da se silom moze uzeti i prodati i ono sto nisi sam stekao i da se moze raskuciti sve ako se pokazae kao gardnja jos jednog od mnogih puteva i putica. Arogantna vlast koja je svoje clanove ucinila bogatim ljudima za svega par godina, koaj zaposljava bez konkursa gdje god treba ako si Milin, koja daje sa grace periodom nase tekovine, nas trud i muku svojim clanovima SAMO ZBOG TOGA sto su sljedbenici nekoga ko je sam sebi uzeo za pravo da nas opljacka, da nas pretvori u seoski vasar sa glamuroznom prasinom svojih sekretarica koje kao da su izasle iz bordela, nekoga ko je skromnih kapaciteta kako sam umije da kaze ali ko je debelo potkovan seljackom politikom beskrupuloznog otimanja koja se predstavlja ovoj omladini kao pozeljni, sigurni i jedini pravi nacin ponasanja. ALI...svaka diktatura je propala, prije ili kasnije. Kakvi smo mi Krajisnici obamrli, to nama obicno biva kasnije, no docekacemo,a onda se dragi moji priprwemite na puno odricanja i muka da se vratimo u stanje prije Mile.
Objavljeno:
Skidam kapu ljudima koji zele da promijene nesto. Sad kad sam to rekao, moram isto tako da kazem da je nasa vlast super. Ona je upravo onakva kakav joj je narod, pod tim misleci na vecinu. Nisu oni sami dosli na vlast - ljudi su za njih glasali i to ne jednom. Prema tome - birali ste, eto vam ga. To je demokratija - daje pravo glasa ljudima koji ga poklanjaju onom koji pjeva pod satorom. E sad, ako neko planira da me popljuje, predupredicu to sljedecim rijecima (odaberite prigodnu odbranu): a) Muslimani zele da nas ukljuce u unitarnu BiH, b) Srbi zele nezavisnu i suverenu drzavu nastalu na genocidu. Ako nije dovoljno, razradite stavke pod a) i b).
Objavljeno:
http://www.youtube.com/watch?v=IOoXBtw99aI&feature=player_embedded
Objavljeno:
BORIK Hvala za izvode iz pisma!
Objavljeno:
lep si lep si i to svako tvrdi, lizat cu ti supak cak i kada smrdi, narod RS svom vjecnom gospodaru porucuje
Objavljeno:
Premijer RS Milorad Dodik poručio je jugoslovenskom predsedniku Slobodanu Miloševiću da je "vreme da ode s vlasti". - Vreme je da odeš Slobodane. Nikad nijedan srpski car, knjaz, kralj ili predsednik, od dolaska Srba na Balkan, nije svom narodu naneo toliko jada, pustio toliko krvi, ogradio ga od celog sveta, kao što si ti učinio - navodi se u pismu koje je Dodik uputio jugoslovenskom predsedniku. On je ocenio da Srbi u Hrvatskoj "više ne znaju gde je Beograd, oni iz Knina ne znaju šta ih je snašlo, dok je kosovskim Srbima ostala samo vera i nada". - Bogatu zemlju, ponosne ljude si opustošio, vezao za Aziju, naterao svoj narod da u ratu protiv celog sveta gine za spas čovečanstva od novog svetskog poretka. Vreme je da podvučeš crtu ispod svoje vladavine - poručio je premijer RS. - Tvoj narod te više ne želi. Tu ti sila ne pomaže. Učini bar jednu uslugu Srbima - pusti ih da slobodno kažu da hoće rastanak s tobom. Tvoj interes i srpski interes ovde se razilaze. Ti idi levo, a Srbi neka idu pravo - navodi se u Dodikovom pismu. - Ako u tebi ima snage, osećaja časti, kajanja ili stida izaberi pokajanje, zatraži oproštaj od svog naroda i idi. Ima ko da vodi Srbiju tamo gde bi već bila da nije bilo tebe. Vreme je da odeš Slobodane - zaključuje premijer RS u pismu upućenom predsedniku SRJ Slobodanu Miloševiću.
Objavljeno:
Da!Ovaj tekst bi i imao nekakvog smisla da,svi ti podanici,dvorjani po dubini,i sam obican puk na dnu,nisu isti kao Neron na vrhu piramide vlasti...
Objavljeno:
PETRONIUS, tastatura ti se pozlatila
Objavljeno:
Vrijeme je da se izvuče pismo predsjedniku Miloševiću čini mi se 1999 od strane Dodika! Ja ga a netu ne mogu naći, nestalo je beztraga. Ko ga ima neka ga postavi SADA jer je ravo vrijeme. U tom se pismu kritikuje režim Miloševićev i taksativno navode svi promašaji uz uljudnu molbu da ode sa vlasti i ostavi narodu onaj put koji je jedino moguć.
Objavljeno:
Zanimljivo da si napravio analogiju sa Neronom pošto imam odgovarajući prevod Petronijevog pisma Neronu iz filma Quo Vadis. U sadašnje vrijeme to bi bilo ovako nekako: "Miloradu, Imperatoru od Laktaša, Gospodaru Republike Srpske, Božanskom Vladiki, Znamo da je ova predstojeća gladna godina veliko razočarenje za tebe jer si nam je umjesto suše ti lično namjeravao priuštiti. Roditi se i živjeti dok si ti predsjednik pogrešan je potez ali biti siromašan za tvoje vladavine blagoslov je čestitosti. Može ti se oprostiti što si našu lijepu domovinu pretvorio u koloniju koja zaudara kriminalom, što si uzdigao primitivizam i nekulturu, što nas zavađaš umjesto da miriš. Ali jedno ti se ne može oprostiti – nepodnošljivo smaranje dok slušamo tvoje pjevanje, tvoje drugorazredno izvođenje, tvoje mediokritetske performance. Zaista, ostani dosljedan onome za šta si nadaren – nepotizmu i partiokratiji, bahatosti i diktaturi, podmićivanju i talovima. Koliko god treba mrcvari svoj narod ali molimo te, ne mrcvari pjesmu. Budi krajnje svirep prema ljudima ali poštedi ih smaranja da te slušaju. Pjesmu im ostavi."
Ostavi komentar
Ime:
E-Mail:
Poruka:
 
Svi komentari se prethodno moraju odobriti od strane administratora prije nego budu vidljivi na portalu.


Napomena:
BUKA se ograđuje od stavova i mišljenja iznesenih u komentarima postavljenih na našim stranicama. Svi stavovi i mišljenja komentatora odražavaju stavove i mišljenja isključivo onih koji ih postavljaju. Redakcija BUKE je u slučaju komentara koji izazivaju rasnu, nacionalnu ili vjersku mržnju, te potiču na nasilje dužna obavijestiti nadležne organe o takvom pristiglom komentaru.