Boris Dežulović: Život i smrt Dragoljuba Mihailovića

Objavljeno: 11.10.2012. - 09:07
Tko zna, rekoh, koliko bi još živ Draža bauljao Beogradom, tko zna kad bi njega i njegovo političko naslijeđe zemlja Srbija rehabilitirala da ga na kraju nisu oborili, šezdeset i šest godina nakon što ga je na nejavnom mjestu pokosio rafal streljačkog voda jugoslavenske tajne službe. Bilo je, ne kažem, još takvih slučajeva, to da se čovjek sa smrtonosnim ranama ne da i opire - Ljubiša Samardžić ili Bata Živojinović znali su umirati i sve tako teturajući i umirući pucati na Švabe po deset, petnaest minuta - ali da netko smrtno ranjen posrće, pada, ustaje, šepa, tetura i prkosi smrti punih šezdeset šest godina, to još nije zabilježeno.
Veličina slova: a a a

Zvao me jednom prilikom u dva iza ponoći Kožo da ispriča vic. Ima on taj običaj, zovne u gluho doba noći iz kafane da ispriča vic.

Elem, išao deda Voja tužan Beogradom, pa sreo prijatelja. "Šta si tako neveseo?" "Pusti", odgovorio Voja, "umro mi deda." "Deda?!", iznenadio se ovaj. "Pa koliko je imao godina?" "Sto dvadeset", odgovorio tužno Voja. "Sto dvadeset?!", zaprepastio se prijatelj. "Pa dobro, onda nije ni čudo." "Nije čudo?! Bio u hotelu sa tri dvadesetogodišnjakinje!" "Neverovatno", nije se stao čuditi prijatelj, "znači, izdalo ga srce?" "Jok. Izbio požar u hotelu." "Požar? Šta, deda izgoreo?" "Ne, ne, nego skočio kroz prozor." "U jebote, razbio se deda o asfalt!" "Ma kakvi, došli bili vatrogasci, pa raširili dole ono platno za spasavanje." "Pa šta onda, puklo platno?" "Naprotiv, odbio se o platno i odleteo ravno na jureći šleper." "Znači, ubi ga kamion?!" "Ma ne, udario ga šleper i odleteo sto metara - u banderu." "Razbio se o banderu?!?" "Jok bre, odbio se od nje, pa odleteo na krov susedne zgrade, tačno majkujojjebem na antenu." "Jaooo, nabo se deda na antenu?!" "Ma kakvi, odbacila ga antena, odleteo ko ispaljen iz praćke!" "Dobro", odustao najzad prijatelj, "kako je onda umro???" "Jebiga, morali smo na kraju da ga oborimo."

Tako je nekako prije nekoliko dana u sto dvadesetoj godini života u Beogradu umro četnički đeneral Dragoljub Draža Mihailović. Tko zna koliko bi, naime, njegovu unuku Vojislavu deda leteo nad beogradskim krovovima, da Prvi osnovni sud u Beogradu nije na kraju 5. oktobra 2012. godine odlučio živahnog čiču službeno proglasiti mrtvim.

- Oštro protestvujem! - ljutito je u sudnici Prvog osnovnog suda ustao čiča Draža. - Meni ovde nije dokazana nikakva krivica! Ovo je skandal, ovo je bre...

- Gospodine Mihailoviću - pažljivo ga je prekinuo sudac. - Gospodine Mihailoviću, mi nismo ovde da vam sudimo...

- Ne?

- Ne. Vidite, mi...

- Ako mi se ne sudi, šta onda ja uopšte radim ovde? - okrenuo se đeneral. - Vojo? Vojooo?!?

- Molim, deda? - javio mu se iza leđa unuk Vojislav.

- Vojo sine, ajde lepo vodi dedu kući.

- Gospodine Mihailoviću - podigao je malo glas sudac. - Moram da vas zamolim da ne napuštate sudnicu.

- Što bre?

- Ne razumete, mi nismo ovde da vam sudimo, nego da vas proglasimo mrtvim.

- Mrtvim? Vojo sine, šta priča ovaj?

- Molim vas... - pokušao je sudija.

- Pa mene bre Titovi komunisti nisu uspeli da ubiju, a sad će glave da mi dođe srpski sud! - pobijesnio je živahni starčić. - O jebem te, zemljo Srbijo!

- Deda... nemoj tako, deda - potezao ga je unuk za rukav stare uniforme.

- Šta je bre?!? Oćete moje nasleđe, je li? E pa kurac ćete da dobijete! Đubradi jedna nezahvalna. Stoko.

- Gospodine Mihailoviću - opet se umiješao strpljivi sudac. - Mi moramo zvanično da vas proglasimo mrtvim, kako bismo mogli da vas rehabilitujemo, razumete?

- Da me rehabilitujete?!

- Tako je.

- A što mene? Eno vam onaj bravar pa njega rehabilitujte.

- Deda, molim te - pokušao je opet Voja.

- Ćuti bre, derište jedno, pičkatibrematerina bezobrazna, misliš da ja ne znam zašto me želite mrtvog!? - otresao se deda na unuka, pa se opet okrenuo sudiji. - Je li, bre? Što vi mene uopšte rehabilitujete?

- Pa, kako da kažem, da dobijete natrag svoja politička i građanska prava, da vratite izgubljenu vojničku i ljudsku čast, da...

- Čekajte - prekinuo ga je stari đeneral. - Pustite te fraze, nego kako će to tačno da izgleda? To kad me rehabilitujete? Kako će to da izgleda?

- Kako, kako... - zbunio se malo sudac. - Pa dobićete, ne znam, ulice i trgove sa svojim imenom, knjige o vama moći će da se prodaju u knjižarama, vaše slike i posteri, pesme o vama moći će da slobodno da se pevaju... Svaki grad u Srbiji i Republici Srpskoj imaće vaš spomenik!

- Ne razumem. Pa ima i sada.

- Da, ali... vaše političke i vojničke ideje, gospodine Mihailoviću, sve će ponovo da bude istorijski legalno i živo - objasnio je sudija, pa se zadovoljno zavalio u naslonjač. - Bićete živi.

- Biću živ? - podozrivo ga je preko naočala pogledao Draža.

- Živ živcat.

- Kao, recimo, sad?

- Tačno, kao sad.

- Pa zašto onda...?

- Zapravo ne. Mislim, da, ali... ne razumete - ušeprtljao se sudija, malo kao i izgubio živce, pa nervozno pogledao na ručni sat. - Gospodine Mihailoviću, vreme je. Imate li šta da kažete pre presude?

- Živela Srbija! - uzviknuo je prkosno čiča Draža. - U usta je jebem!

Nije đeneral Mihailović ni završio svoju posljednju riječ, a sudija ga je već rutinskim potezom naliv pera poslao na večna lovišta.

- Deda! - vrisnuo je Vojislav Mihailović, pa briznuo u neutješni plač.

- Pfu, sudija, majkutijebem - gnjevno je negdje iz prikrajka nevelike prostorije sebi u bradu procijedio Vuk Drašković. - Ja se izvinjavam.

Tko zna, rekoh, koliko bi još živ Draža bauljao Beogradom, tko zna kad bi njega i njegovo političko naslijeđe zemlja Srbija rehabilitirala da ga na kraju nisu oborili, šezdeset i šest godina nakon što ga je na nejavnom mjestu pokosio rafal streljačkog voda jugoslavenske tajne službe. Bilo je, ne kažem, još takvih slučajeva, to da se čovjek sa smrtonosnim ranama ne da i opire - Ljubiša Samardžić ili Bata Živojinović znali su umirati i sve tako teturajući i umirući pucati na Švabe po deset, petnaest minuta - ali da netko smrtno ranjen posrće, pada, ustaje, šepa, tetura i prkosi smrti punih šezdeset šest godina, to još nije zabilježeno.

Živ je Draža, umro nije. Toliko je, eto, deda Draža u Srbiji živ da na kraju sud mora da ga proglašava mrtvim.

Što bi rekao Bili Piton: "Ajde?!"



Tekst preuzet iz Oslobođenja


Od istog autora :  Boris Dežulović: Mujo u Zenici, a Muzej u Sarajevu

 

 

 

Komentari (18)
Objavljeno:
Ovo je neviđeno sranje od texta!
Objavljeno:
Ovo je neviđeno sranje!
Objavljeno:
Boris Dezulovic - Najveca legenda Balkanskih prostora!!!
Objavljeno:
Cica Drazo najveci antifasisto, srpski rodoljubu i kraljev generalu! Da ti se spere ljaga koju ti je Tito nabacio zbog ideoloskih razmimoilazenja, i zelje za vlascu. Volim Tita, volio sam i SFRJ, ali treba reci istinu o Drazi. A ovom malom Borisu mutivodi i ustasi porucujemo da ne prepisuje viceve iz jeftinih srpskih casopisa koji se mogu kupiti na kioscima za 0,8 eura, nego da izmisli koji i sam... :)))
Objavljeno:
@hercegovac: čestitam, saznao si jednu istorijsku činjenicu vezanu za Dražu. Predlažem da nastaviš istraživanje sada, vidiš po čemu je još čuveniji - čak i kod Srba - i nekako probaš da skapiraš onda zašto ga samo malobrojni veličaju, a većina prezire. A što se tiče komšijskih avlija, potpuno si u pravu - od smeća u tuđoj avliji, ipak mi više smrdi smeće u vlastitoj. Pitanje prisnosti i blizine, valjda...
Objavljeno:
Ako su rehabilitovani mladi muslimani /u Mostaru im je podignut spomenik/, ako mnoge poznate ustase imaju svoje ulice, zasta bi samo Drazina rehabilitacija bila greh ili je to samo virenje preko plota u tudju avliju. Zaboravlja se da je SAD odlikovala Dragoslava Mihajlovica i da su ratni piloti ,njih oko 5oo, podiigli mu spomenik u ynak yahvalnosti ya njihovo spasavanje u 2.sv.ratu.
Objavljeno:
Boris Dezulovic - legenda balkanskih prostora!!!
wtf
Objavljeno:
Baš je smiješan tekst. Vi gore komentatori nemate ama baš nikakav smisao za humor a isto tako ste izkompleksirani ako poistovječujete čiča Dražu sa srpstvom i sa sopstvenom personom.
Objavljeno:
Draža je zombi: mrtav, a živ, još baulja ovim prostorima i ždere mozak svakome koga ugrize. I kao i svaki drugi zombi, smrdi i raspada se, i širi zarazu, ali jednom kad ugrize, obavio je sve što je htio, a onda ni pet decenija deratizacije ne pomaže novim žrtvama.
Objavljeno:
uh, ponavlja se, mora da je Agent Smith blizu...
Objavljeno:
bilo bi smešno da nije ignorantski. Ti si očigledno uzeo plavu pilulu u komunističkom matriksu.
Objavljeno:
borise, kralju, caru, šahu, mandarinu...svaka cast..a vi glupani koji se brinete o tome da Boris nije i ustase imao na tepetu jednako kao i sve ostale ocigledno niste citali vecinu njegovih tekstova... nemate pojma a nasli ste se u ovom tekstu jebo vas draza a i vi njega
Objavljeno:
Uu-h, jbt, eno je ptica! Tj, najzanimljiviji je prvi dio, nekako je najaktuelniji.
wtf
Objavljeno:
Baš je smiješan tekst. Vi gore komentatori nemate ama baš nikakav smisao za humor a isto tako ste izkompleksirani ako poistovječujete čiča Dražu sa srpstvom i sa sopstvenom personom.
Objavljeno:
Ko nam u Drazu dirne, u govno je dirno!
Objavljeno:
Fuuuj, sve si rekla svojim nickom, a Dežulović ako ti se ne svidja nemoj ga čitati, imaš sajtove gdje do mile volje možeš čitati ideologe Obraza, Dveri, Naših i ostalih nacističkih organizacija. Boris Dežulović je čovjek koji jednakom žestinom i ironijom ismijava ljudsku glupost Hrvata, Bošnjaka i Srba.
Objavljeno:
Dežuloviću mogao bi i ti "posrtati i padati,." Imaš ti Pavelića, o njemu ti brini i o fakturi za Jasenovac i Knin, nije još naplaćena. Onu za Jasenovac prepolovi sa MUP-om RS, stjecištem najgoreg ustašluka u svijetu. Draža i nije bio neki vođa, uglavnom onaj dio zapadno od Drine bio antifašistički nastrojen, poput Momčila, Zaharija, a ni Pavlu mnogi mane neće naći. Da ti ebem mamaru, ko je vama vjerovao, završio je u Jasenovcu.
Objavljeno:
Borise, mozes ti i bolje.Nego, pametnije bi ti bilo da se boris protiv ustasluka u tvom ustasistanu nego sto brines o Mrtvom Cici i njegovoj vojsci,,,vi ga se, bre i mrtvog plasite!!!!! Ipak ste vi, hrvati, najbolesniji narod na planeti, primer kolektivne patologije.Imala sam bolje misljenje tebi, ali ipak ne moze iver daleko od klade.
Ostavi komentar
Ime:
E-Mail:
Poruka:
 
Svi komentari se prethodno moraju odobriti od strane administratora prije nego budu vidljivi na portalu.


Napomena:
BUKA se ograđuje od stavova i mišljenja iznesenih u komentarima postavljenih na našim stranicama. Svi stavovi i mišljenja komentatora odražavaju stavove i mišljenja isključivo onih koji ih postavljaju. Redakcija BUKE je u slučaju komentara koji izazivaju rasnu, nacionalnu ili vjersku mržnju, te potiču na nasilje dužna obavijestiti nadležne organe o takvom pristiglom komentaru.