Čedomir Čupić:Srbija se ne smije svrstati ni na čiju stranu u BiH

Objavljeno: 23.10.2012. - 03:14
"Bilo bi opasno da se Srbija meša u politiku Bosne i hercegovine i da staje na bilo čiju stranu. jednostavno to znamo iz iskustva onoga što je vezano za raspad Jugoslavije i svega što se ovde dešavalo. Znamo da je Srbija opterećena mešanjem u rat u BiH. Zbog toga Srbija treba biti oprezna i da se meša samo u onim situacijama gde može da pomogne i jednima i drugima i da ne optereti ni jedne ni druge a tamo gde su situacije takve, da sukobi mogu izazvati neke dublje posledice, u to se ne treba mešati, jer je to svrstavanje na jednu stranu"
Autor: BUKA intervju
Veličina slova: a a a

Profesor Čedomir Čupić je rođen 1947. godine u Sivcu, u Vojvodini, gdje je završio osnovnu školu. Gimnaziju je završio u Somboru, a Fakultet političkih nauka u Beogradu, gde je magistrirao i doktorirao. Predaje sociologiju, političku antropologiju i Medijsku etiku na osnovnim studijima na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Na postdiplomskim studijima na Fakultetu političkih nauka predaje kulturnu antropologiju te Moral i politika. Bio je član Savjeta za borbu protiv korupcije Vlade Republike Srbije od 2001. do 2003. godine. Bio je predsjednik Odbora Agencije za borbu protiv korupcije Republike Srbije od 2009. godine, a sada je član tog tijela.

Sa profesorom Čupićem smo razgovarali o kulturi sjećanja i zaborava, o izgradnji povjerenja među narodima sa prostora bivše Jugoslavije te o aktuelnim političkim temama.

Čedomir Čupić učesnik je konferencije „ Deset godina regionalnog dijaloga“ koju organizuje fondacija Fridrih Ebert Štiftung te Centar za međunarodne odnose iz Banjaluke. Profesor Čupić govorio je na panelu koji se ticao kulture sjećanja i zaborava...

 
Profesore Čupiću, čega se mi kao društva tako rado sjećamo, a šta vrlo lako zaboravljamo?


Kaa je u pitanju sećanje, ljudi se uvek rado sećaju onog što je bilo najbolje u njihovim životima, što im je donosilo veselost, radost i uspeh. Između ostalog na ovim prostorima to je vezano za jedan period života u socijalizmu, posebno onaj period kada su oni dobijali nešto što možemo nazvati „plodovi poretka“. To je bio taj period 70ih i 80ih godina kada su ljudi dobijali posao , kada su mogli da dobijaju kredite, kada su mogli da grade neku ličnu ili porodičnu perspektivu, kada su imali šansu da putuju po celom svetu jer je zemlja bila otvorena iako je iznutra bila ideološki zatvorena. To je period kada su mogli da rade u drugim zemljama. Taj je  period najupečatljivije usađen u sećanja tih ljudi. Posle tog perioda , nastupa jedan tragičan period i tu kada govorimo o sećanjima, ona su različita. Naime, treba imati u vidu da je to vrlo osetljivo pitanje. Nesporno je da su u tim dešavanjima činjeni veliki zločini i to niko ne može da dovede u pitanje, jer se radi o tragičnoj prošlosti nekog pojedinca, naroda, čitavih porodica, međutim ono što je osetljivo a kada govorimo o kulturi sećanja takve prošlosti, je ne da se to nije desilo nego kako se to tumači. I to je što dovodi ljude u veliku teškoću, jer se radi o malom prostoru a dešavanja se različito tumače. Nije problem da se nešto dogodilo, već kako se to tumači. Jedan zločinac u ratu, on će za jednu sredinu biti označen kao zločinac a u drugoj sredini će on biti označen u tumačenjima kao patriota, kao čovek koji je branio neku teritoriju, i koji je činio neki patriotski čin. Tu kultura sećanja unosi velike probleme, jer se na tom tumačenju ljudi prosto razilaze.

Kako da se ta različita tumačenje dovedu u red? Smatrate li da je jedan sistematski proces suočavanja sa prošlošću ključ? Ima li šanse da kroz to prođemo, ma koliko to banalno zvuči, zajedno?


Kultura sećanja se ne može izbrisati i dok se to sve ne razreši , ovde će biti jedno veliko nepoverenje između naroda, jer su se u tim ratovima ljudi podelili po raznim osnovama. Suočavanje sa kulturom sećanja, a da bi se iz toga izvukla jedna pozitivna energija, te da se ljudi više ne sukobljavaju zbog prošlosti, jeste stvaranje poverenja. Teško je naravno govoriti, neposredno nakon tragičnih dešavanja, govoriti o pomirenju, jer kako da se ljudi pomire kad su napravljeni veliki zločini, pa ne možete natjerati nekoga kome je pobijena porodica da se miri sa pripadnikom nekog naroda iz kojeg su ih ti pojedinci poubijali. Treba tražiti neki izlaz. A izlaz su univerzalne ideje. Istina za zajednički život i za proces suočavanja sa prošlošću, i pravda. Istina da se tačno utvrdi šta je ko radio, a pravda da se ona namiri, jer pomirenje će ovde početi onoga momenta kada svi koji su počinili zločine budu privedeni pravdi.  Dok se to ne desi, teško da možemo govoriti o stvaranju poverenja.

Kada govorimo o uspostavljanju tog povjerenja, kako Vam se čine najnovije izjave srbijanskog predsjednika Tomislava Nikolića te njegov odnos prema hrvatskom predsjedniku Ivi Josipoviću, nama se ovdje čini kako se njih dvojica nikad neće ni sastati? Da li i Vi imate taj osjećaj?

Pa između ostalog to je pitanje poverenja. Dok verovatno gdin Ivo Josipović kao predsednik Hrvatske ne bude stekao poverenje da je gdin Nikolić promenio svoje stavove nekada iz prošlosti ali i stavove koje je izrekao na samom početku svog predsjedničkog mandata a koji su bili dosta neoprezni, kad aon vidi da je on te stavove ne samo promenio nego da se ta promena i praktično pokazuje u delovanju jednog državnika, pretpostavljam da će onda stvoriti uslovi da se oni i susretnu. Susreti suseda su nešto što je neizbežno. Može se desiti da se njih dvojica ni ne sretnu za svojih mandata ali se neki drugi procesi time ne smeju zaustaviti. U tom smislu bi bilo tragično da neko ko je na čelu jedne zemlje ukine sve te procese i veze a sam Nikolić će morati da stvori poverenje nekim svojim potezima koji će biti praktični.

Kad smo već kod aktuelne vlasti u Srbiji , kako Vam se čini Aleksandar Vučić kao „numero uno“ kada je riječ o borbi protiv korupcije, vi ste dugo u Agenciji za borbu protiv korucpije pa možete dati neko svoje mišljenje?

Nekoliko njegovih poslednjih izjava koje su bile oštre u odnosu na izjave koje je davao premijer, a sede u istoj vladi , govori da se on okrenuo prema razvijenim zemljama, prije svega Sjedinjenim Državama i prema EU. Njegova poseta Nemačkoj je pokazala da, između ostaloga, on prihvata to što Nemačka ima određenih zahteva prema Srbiji. Ti potezi govore da je Vučić okrenut prema EU i prema razvijenom svijetu i još jedna stvar.

On je dosta oštro izjavio da će da zaustavi korupciju u Srbiju i da će početi ozbiljnu borbu protiv korupcije, međutim , to što političari verbalno izriču ja uvek uzimam za veliku rezervu, jer je to nekad trenutak koji je politički diktiran, a to je i izjava koja ima dosta snažan utisak na unutrašnje stvari jer je Srbija u velikim problemima kada je u pitanju korupcija. Korupcija je jedno od onih zala koje mogu potpuno da unište jednu zemlju. Svi govore kako je gorući problem Srbije Kosovo .Korupcija je mnogo veći problem od Kosova, jer korupcija može učiniti da problem Kosova potpuno nestane kada dođe do egzistencijalnih problema. Ako iza Vučićevih izjava krene  institucionalna i sistemska borba protiv korupcije i ako se pokažu prvi rezultati, onda ću ja reći da je to to. I to će biti jedan dobar primer da više ništa što se događalo u koruptivnom lancu više neće biti isto. A ako se to ne desi, ostaje samo na izjavama.

Kako gledate na trenutne odnose u Bosni i Hercegovini, upravo kada je u pitanju građenje povjerenja?

Zasada kad čovek pogleda, onda se uočavaju tri različita koncepta u Bosni. Jednu koncepciju ima Banjaluka koja faktički govori o Bosni kao decentralizovanoj državi, Sarajevo, bar tako izgleda, insistira na centralizovanoj državi i povezivanju institucija odnosno da to bude jedna jedinstvena država kao i neke druge države u svetu i Mostar koji se verovatno nalazi u stanju jednog velikog nezadovoljstva sa rešenjima koja traži u BiH. To je možda najnedefinisaniji dio. Pokazuje se kao da je su svi stali na svojim pozicijam i niko neće da krene sa tih pozicija, a ja mislim da je potrebno obaviti jedan veliki dijalog. Sve što se bude vezivalo za buduću konstituciju BiH, ono mora da proizaće iz dijaloga i konsenzusa. Gdegod bude preglasavanje, mislim da to nije dobro, kod god da je preglasan iskreno neće prihvatiti tu konstituciju i taj način organizacije države. Za to je potrebno i vreme i strpljenje. Potrebni su i ljudi koji su spremni da vode dijalog, naročito političari , oni trebaju da budu veoma oprezni kada daju izjave koje su oštre, koje upućuju da oni nekog drugoga opominju. Niko nikoga više ne smije opominjati, već treba tražiti rešenja i izlaze. Pretpostavljam ako bi se krenulo tim putem, onda će se stvarati neka perspektiva da se napravi neka država koja će u okviru konsenzusa da funkcioniše. Sa druge strane niko se tim konsenzusom ne sme osećati teskobno ili sumnjičavo. Kad god imate teskobu i sumnju, onda nemate ni iskrenosti.

U tom kontekstu, a za sami kraj, kako gledate na odnose Srbije prema Republici Srpskoj odnosno prema Bosni i Hercegovini?

Ja smatram da Srbija treba da vodi prvo vodi politiku državničkog razloga, i da treba da bude okrenuta prema Bosni i hercegovini kao celini. naravno, ona može da uspostavlja i neke odnose sa Republikom Srpskom ali i sa federacijom. Bilo bi opasno da se Srbija meša u politiku Bosne i Hercegovine i da staje na bilo čiju stranu. jednostavno to znamo iz iskustva onoga što je vezano za raspad Jugoslavije i svega što se ovde dešavalo. Znamo da je Srbija opterećena mešanjem u rat u BiH. Zbog toga Srbija treba biti oprezna i da se meša samo u onim situacijama gde može da pomogne i jednima i drugima i da ne optereti ni jedne ni druge a tamo gde su situacije takve, da sukobi mogu izazvati neke dublje posledice, u to se ne treba mešati, jer je to svrstavanje na jednu stranu. To bi bio jedan dobar državnički razlog da se sutra gradi jedno poverenje u regionu prema svima i da se sutra stvaraju neki kvalitetniji odnosi.

 

 

Razgovarao Elvir Padalović

 

 

 

Komentari (2)
Objavljeno:
Postovanom g-dinu Cedomiru Cupicu pozelela sam da izrazim zahvalnost ,zato sto ispred svih problema RS stavlja problem korupcije od koje je obolela, cela struktura drustvenih i drzavnih institucija. Jedno me samo muci, zasto nisu vidljivi i energicni obracuni iskorenjivanja korupcie?G-din Cupic kaze ;da dugo vremena radi u Agenciji za borbu protiv korupcije.Nadam se , da njegov sadasnji rad nosi u sebi i optimizam cim istrajava na takvom mestu a sto znaci da borba protiv korupcije ima svoju ozbiljnost i preduzimljivost, licno duboko verujem da ima buducnost i da ce korupcija se iskorenjivati... Kao gradjanin opljackana sam besprimernim ponasanjem odgovornog lica u Katastru /sediste Sabac.Vodila sam sudski spor preko 20 godina radi otetog svog dela imanja u naslednoj imovini iza roditelja.Konacno 2011 g.Osnovni sud doneo je presudu da je Ugovor kojim sam lisena svog nasledja bio od pocetka nevalidan(nistav pred zakonom). .Ovom pravosnaznom presudom postala sam naslednikom svog nuznog dela.Tuzena lica zalila su se Apelacionom.Jula 2012 g.Apelacioni je pravosnazno potvrdio presudu Osn.S./Bgd od 2011.god.Medjutim , postupkom u Katastru Sabac ja sam ,od strane jednog zaposlenog (cinovnika pravne struke),a uz zajednicku njegovu saradnju sa tuzenim licima iz mog sud.spora , tom spregom sam lisena svog naslednog prava i onemogucena da zavrsim i obavim ostavinsku raspravu.Tuzeno lice je samo za DVA dana unelo u Katastar pravo vlasnistva na svoju cerku iako je vec u to vreme DVE sedmice bila na snazi pravosudna presuda Apelacionog S.kojom ovo lice nije moglo raspolagati imovinom jer Ugovor kojim je tuzeno lice prigrabilo spornu imovinu , taj Ugovor VEC bio ponisten! Na sva urgiranja mog advokata da se situacija resi , da se u okviru zakonskih mojih prava izbrise lice iz Katastra koje je nezakonito prisvojilo moju imovinu(znatne materijalne vrednosti)odgovorno lice u Katastru se oglusuje! Platila sam predvidjenu taksu (solidnu sumu)da bih uz svoj pismen Zahtev izvrsila upis po pravu ostvarenom iz pravosnazne presude Apelacionog, ali volja (samovolja)ovog lica koje "mraci i oblaci" u Katastarskoj Sluzbi /Sabac , cini da je On jaci(njegove usmene odluke) i od sudova i od zakona! Predata je moja Aplikacija Agenciji za borbu protiv korupcije u nadi da ce ovo telo reagovati i ispitati razloge ovakvog ponasanja kojima ja gubim na vandalski nacin/ koriscenjem s sluzbenog autoriteta , gubim znatnu imovinu a da ne pominjem godine pred sudom u parnicnom procesu ,moju borbu da povratim nesto na sta imam pravo a bilo mi je oteto prevarama i mahinacijama.Sada se ponovo suocavam sa mahinacijama u Katastru gde se zaposleni stavljaju iznad najviseg Suda i njegove pravosnazne odluke/presude, te sam zato ponovo postala gubitnikom! Molim G-dina Cupica, da mi da odgovor na ovu zapitanost ; dokle ce pojedinci se stavljati u ulogu nedodirljivog mocnika pri cemu smetnju ne predstavlja : ni uredba zakonska, ni Ustav , ni sudovi ?O moralnim normama da i ne spominjem!Verovatno da za ovog sluzbenika koji zivi od drzavnog novca (ujedno ne postujuci ovaj novac!)ne predstavlja opomenu ni zalba Agenciji za borbu protiv korupcije , posto sluzbenik ne menja svoj stav . Unapred hvala ako je ovaj moj glas vapijuceg dospeo do pravih " usiju ".
Objavljeno:
Ništa čudno navikli smo da se političari hvale da unapređuju odnose između Republike Srpske to je legetimno i dozvoljno tu postoje rodbinske veze između ljudi i nema šta unapređivati . Upitno je ko ima koristi a ko štete od unapređenje tih odnosa. Nikada u Srbiji nije niko pa ni gospodin Nikolić ništa govorio o Bosni i Hercegovini što nije poteklo od izabranih ljudi iz struktura vlasti bar dijela Bosne i Hercegovine. Onaj ko se hvali suverintetom BiH prije je trebao odgovoriti zašto su ljudi iz suverene BiH išli vrijeđati gosodina Nikolića pred velikom masom u sred njegovog Beograda, Jeli to pvreda suvereniteta jedne zemlje?. Logičnije bi bilo da su pisma pisna kada su ljudi iz Srbije dolazili da narodu dijela suvrene BiH sole pamet koga će birati na lokalnim izborima to je i te kako uticalo koja će tobože ideologija dobiti više vlasti u ovoj zemlji. Niko normalan ne može ni pomisliti da se ono što se govori o Bosni i Hrcegovini u unutar države može zabraniti da se govori u drugoj državi pogotovo kad se posigurno zna de te informacije potiču iz izvora u BiH. Na dalje profesor Alekasa Milojević stručno i naučno dokazuje da je u BiH izršen ekonoski zločin kriminalnom preraspodjelom dobara za to nema nikavih predloga šta raditi sa tim kiminalom sve se zatrpava pričama o nacionalizmu, fudamentalizmu agresiji i sl. Imali i gdje više prostora na ovoj planeti da ljudi samo od te priče u kojoj se koriste gore spomenute riječi pokušavaju živjeti? Time se zatrpava zločin kriminalne preraspodjele dobara, to se svim silama krije. Ljudi zaboravljaju da su bivšu državu ljuljali monetarni udari ti udari su gori od vojnih udara. Dakle niko ne može odvojiti ove zločine od zločina nastalih oružanim sukobima. Moglo bi se postaviti pitanje da li je kriminalna preraspodjela dobara bila uzrok oružanog sukoba? Bar većina običnog naroda nije znala da je neko bio ugrožen od ideologije ni jednog nacionalizma ni fudamentalizma dok nije počela kriminalna preraspodjela dobara. Niko ne spori da je Bosna i Hercegovina priznata država ali poznata po kriminalu i nepotizmu i korupciji i sromaštvu tako većina naroda te ove zemlje nema nikave koristi od tog formalno pravnog priznanja suvereniteta. Na sve i jednom pedlju ove zemlje može se čuti da defakto ima države neki ljudi nikada ne bi izašli iz zatvora. Ja ne znam ko je taj ko je dokazao da u BiH defakto postoji vladavina prava. Sve lažne vrijednosti se brani retorikom koja je u Evropi davno zaboravljana dakle sve u ovoj zemlji ide u nakaradno pravcu, U ovoj zemji vladajuće garniture gebelsovskom propagandom i apsolutno negativnom retorikom u kojoj ništa diplomatsko nema pokušavaju stvoriti sami od sebe stvoriti ne realne veličine, Nije nikavo čudo ovede je narod opijen lažnim vrijednostima preko raznih podjela, politika i interesa. U Drugom svjetskom ratu su počinjena najveća zlodjela koje čovječanstvo pamti za 15 godina u svim normalnim zemljama se prestalo govoriti i ljudi su sklapali prijeteljstva i prihvatili da život teče dalje. Sve je bilo obnovljeno čak one zemlje su se najbolje izgaradile koje su najviše bile porušene i godinama bile pune strani vojski. Vođe tih zemalja su se bavile onim pd čega se živi a nisu godinama ponavljale deset riječi sa najgorim značenjem. Ako se ovako nastavi ovo može biti suverena džava koja neće trebati nikome ako se vidi koliko ljudi odlazi i želi otići pitanje je kome već sad treba ovakva država?
Ostavi komentar
Ime:
E-Mail:
Poruka:
 
Svi komentari se prethodno moraju odobriti od strane administratora prije nego budu vidljivi na portalu.


Napomena:
BUKA se ograđuje od stavova i mišljenja iznesenih u komentarima postavljenih na našim stranicama. Svi stavovi i mišljenja komentatora odražavaju stavove i mišljenja isključivo onih koji ih postavljaju. Redakcija BUKE je u slučaju komentara koji izazivaju rasnu, nacionalnu ili vjersku mržnju, te potiču na nasilje dužna obavijestiti nadležne organe o takvom pristiglom komentaru.