Pčelarski je ovde samo jedan od mnogih koji insistiraju na direktnoj povezanosti sveta Aleksandra Makedonskog i današnje Makedonije. Sve raširenija opsesija ovim vojskovođom samo je deo šire debate o drevnim korenima moderne Makedonije – i njenom savremenom identitetu.
Otkako je nacionalistička stranka VMRO-DMPNE pobedila na izborima 2006. godine, ime i lik Aleksandra Makedonskog su sve prisutniji u javnom životu. Nešto što je počelo kao novo brendiranje glavnog aerodroma u zemlji, sada izrasta u pojavu daleko širih razmera.
Preimenovanje aerodroma, koji sada nosi naziv „Skopski aerodrom Aleksandar Veliki”, izazvalo je buru besa u Grčkoj, gde tvrde da je Aleksandar Makedonski bio Helen, i da su ime Makedonija i klasična istorija ovog regiona isključivo grčki kulturni posed.
Dva suseda se nalaze u sukobu oko prava na korišćenje imena Makedonija još otkako je bivša jugoslovenska republika proglasila nezavisnost, 1991. godine.
Makedonija je odlučno odbijala sve diplomatske sugestije da promeni ime aerodroma, ali se u isto vreme uzdržavala od daljih provokacija, bar do prošle godine.
Nakon što je u Bukureštu u aprilu 2008. godine Grčka blokirala poziv Makedoniji da se pridruži NATO, vlada Nikole Gruevskog, na čijem čelu se nalazi VMRO-DPMNE, inicirala je seriju projekata koji slave Aleksandra Makedonskog i druge junake klasične antike.
Takvi postupci nailaze na kritike i u samoj Makedoniji. Kritičari tvrde da pokušaji građenja novog makedonskog identiteta zasnovanog na pretpostavljenoj vezi sa svetom antike, što se ovde opisuje terminom antikvizacija, imaju razorne posledice.
Jedna od primedbi je to što takva vrsta kampanje dodatno ugrožava stabilnost multietničkog društva, u kojem je nezadovoljstvo brojne manjine etničkih Albanaca već u porastu.
Drugi strahuju da naglašavanje nasleđa klasične antike deli Makedonce na dva tabora, na one koji podržavaju ‚antikvizaciju’ i one koji o sebi razmišljaju kao o Slovenima.
Već generacijama unazad, a naročito u periodu kada je Makedonija bila deo Jugoslavije, Makedonci su se držali slovenskog identiteta koji je zaseban, ali povezan sa identitetom Slovena u susednoj Srbiji i Bugarskoj.
Konačno, tu je i primedba da ova populistička politika udaljava ključne saveznike Makedonije u inostranstvu kao i susede. Eksperti naglašavaju da bi Bugarska i Grčka mogle da upotrebe prava koja imaju unutar EU da odlože ili spreče pristupanje Makedonije Evropskoj uniji.
Promene u javnoj sferi
Kada se polovinom 2009. godine vratio u Makedoniju, nakon što je godinu dana proveo u Budimpešti izučavajući nacionalizam, Anastas Vangeli je bio zapanjen promenama u atmosferi.
„Društvo se okrenulo sebi”, kaže on. „Kao da Makedonci gledaju u čarobno ogledalo iz neke bajke i pitaju: ‚Ogledalce, ogledalce, ko je najstariji na svetu?’”
Na temi antičkog identiteta Makedonije ne insistiraju samo mediji. U makedonskim gradovima ubrzano niču spomenici herojima klasične starine.
U prestonici, Skoplju, sledeće godine će se podići spomenik Aleksandru Makedonskom, visok 22 metra. Njegova statua već krasi centar Prilepa.
Za nekoliko meseci će statua Aleksandrovog oca, Filipa Drugog, dominirati centralnim trgom Bitolja. Glavni autoput, koji vodi do granice sa Grčkom, dobio je novo ime po Aleksandru Makedonskom, a glavni sportski stadion u Skoplju sada se zove po Filipu.
Zvanični podaci pokazuju da vlasti plaćaju hiljade ljudi da rade na arheološkim projektima. Direktor Zavoda za zaštitu kulturnog nasleđa, arheolog Pasko Kuzman, kaže da će njihov rad dokazati da današnji Makedonci potiču od Makedonaca iz klasične starine – a ne od Slovena koji su na Balkan počeli da dolaze u petom veku.
„Makedonija može da odbrani svoje ime jedino ako dokaže da makedonska nacija vuče korene iz antike, a ne od Slovena”, izjavio je Kuzman u jednoj lokalnoj TV emisiji u junu.
Uz podizanje spomenika i davanje novih imena javnim objektima, vlada je finansirala i novo izdanje Istorije makedonskog naroda.
Po prvi put u šezdesetpetogodišnjoj istoriji ovog izdanja, koje je uvek bilo blisko službenim stavovima zemlje, kaže se da Makedonci ne potiču od Slovena, kako se u zvaničnim istorijama ranije tvrdilo, već od Makedonaca iz antičkog perioda.
Zvaničnici brane novo tumačenje prošlosti. „Potrebna nam je verzija istorije koja će pripremiti Makedonce za 21. vek”, izjavio je u junu Ivica Bočevski, potpredsednik vlade, zadužen za evropske integracije, samo nekoliko dana pre nego što je podneo ostavku.
Makedonski lideri hvale ovu kampanju kao podsticajnu za moral zemlje. Predsednik Gjorgje Ivanov je izjavio da okretanje klasičnoj starini ima korene u „frustraciji i depresiji koja je nastupila posle NATO samita u Bukureštu”, kada je Grčka blokirala pristupanje Makedonije.
Ipak, bivši premijer i nekadašnji lider VMRO-DPMNE, Ljubčo Georgijevski, kritikuje ovakve trendove. Vlada „jaše na talasu populizma”, smatra on.
„Oni koji u Makedoniji brane tezu o antičkom poreklu nastupaju agresivno i vulgarno, pa sada imamo situaciju da se ljudi raspravljaju o tome ko vodi poreklo od antičkih Makedonaca, a ko od slovenskih Makedonaca”, dodaje on.
Strani diplomatski predstavnici upozoravaju da kampanja pogubno utiče na simpatije koje je Makedonija uživala na međunarodnoj sceni u svom sporu sa Grčkom. „U početku smo ovaj trend tumačili kao taktiku u sukobu sa Grčkom, ali sada postaje jasno da se ‚antikvizacija’ koristi za prikupljanje političkih poena na domaćem terenu”, izjavio je jedan visoki EU diplomata u Skoplju.
Ko je prvi stigao?
Na domaćem terenu, rasprava o tome ko se „prvi” naselio na Balkanu dodatno produbljuje podelu između Makedonaca i etničke albanske manjine, koja čini približno jednu četvrtinu stanovništva.
Sam Vaknin, bivši savetnik premijera Gruevskog, opisao je ‚antikvizaciju’ kao projekat građenja nacije koji je u suštini više anti-albanski nego anti-grčki ili anti-bugarski.
„Antikvizacija ima dvojni cilj: da marginalizuje Albance, i da stvori identitet koji neće dopustiti Albancima da postanu Makedonci”, izjavio je u jednom intervjuu u junu.
Abdurahman Aliti, lider Partije demokratskog napretka, stranke etničkih Albanaca, slaže se da je kampanja usmerena protiv njih. „Antikvizacija šalje poruku Albancima da su oni novopridošlice u ovoj zemlji i da ovde nemaju šta da traže”, kaže on.
Sa svoje strane, Albanci tvrde da su oni „stigli prvi”. Oni veruju da moderni Albanci vode poreklo od ilirskih plemena o kojima su istoričari rimskog carstva pisali u svojim knjigama. Neki tvrde da je Aleksandar Makedonski bio ilirskog porekla.
Albanci su bili konsternirani kada je Makedonska akademija nauka u septembru objavila enciklopediju u kojoj se o Albancima govori kao o „doseljenicima” i „šiptarima” – što je termin koji Albanci doživljavaju kao pogrdan. Albanci u Makedoniji i na Kosovu su organizovali proteste zbog onoga što oni doživljavaju kao uvredu.
Istoričar i politčar Sabri Godo, iz Albanije, izjavio je da je enciklopedija imala za cilj da „razori miroljubivu koegzsitenciju između Albanaca i Makedonaca”.
Premijer Kosova Hašim Tači, iznosi slične primedbe. „Činjenice iznete u enciklopediji su tipične za sve izraženiji trend podsticanja etničkih tenzija u Makedoniji”, kaže on. Diplomate iz zemalja EU i SAD izrazili su zabrinutost zbog toga što bi knjiga mogla da ugrozi etničku harmoniju u Makedoniji.
Knjiga je zbog toga povučena. Ali diplomate su i dalje zabrinuti za budućnost Ohridskog sporazuma, kojim je, uz pomoć međunarodne zajednice, 2001. godine okončan oružani sukob između makedonskih snaga i gerile etničkih Albanaca, tako što su albanskoj zajednici data veća prava.
Perspektiva članstva u NATO i EU je nakon toga doprinosila održavanju krhkog mira između etničkih zajednica u Makedoniji. Međutim, spor sa Grčkom oko ‚imena’ je u međuvremenu usporio napredovanje ka članstvu u EU i NATO.
VMRO-DPMNE je od 2006. godine bila u koaliciji sa partnerima iz Demokratske partije Albanaca, DPA, i iz rivalske Demokratske unije za integraciju, DUI.
Ali, obe stranke se žale da su iskorišćene samo da bi se prikrila nacionalistička politika VMRO-DPMNE, i kažu da spor oko ‚imena’ sa Grčkom mora hitno da se reši.
„Ako se spor ne razreši i Makedonija ne uđe u NATO do kraja godine, Albanci treba da preispitaju svoje opcije”, izjavila je u junu Teuta Arifi, potpredsednica vladajuće DUI.
Sefer Tahiri, lokalni analitičar, kaže da albanske stranke mogu da zahtevaju federalnu reorganizaciju države, ili čak da pokušaju da se otcepe, ako zaključe da opsesivno postupanje VMRO-DPMNE umanjuje izglede Makedonije da se priključi EU.
„Ova vlada želi da vrati zemlju u monoetničko stanje u kojem bi postojali samo Makedonci”, kaže Tahiri. „Ako se problem imena ne reši i zemlja ne postane članica NATO, etničke tenzije će eskalirati.”
Tenzije su već eskalirale. U avgustu, grupa makedonskih huligana je napala naselje etničkih Albanaca u Skoplju i povredila najmanje 10 ljudi. Kosovski albanski nacionalistički pokret „Samoodređenje” je dodatno pogoršao situaciju upućujući etničkim Albancima u Makedoniji pozive da se otcepe i priključe ujedinjenoj Albaniji.
Analitičar Žarko Trajanovski kaže da je ‚antikvizacija’ sada mač sa dve oštrice. „To je proces kojim se gradi nova nacija, ali se istovremeno ruši [postojeća] država”, kaže on.
„Ako se ova politika deljenja nastavi, za desetak godina bi mogla da nastanu dva različita i uzajamno isključiva makedonska etniciteta”, dodaje on. „To bi moglo da izazove građanski rat.”
Identitet kao odbrambeni mehanizam
Mnogi stručnjaci tvrde da je proces ‚antikvizacije’ neka vrsta odbrambenog mehanizma, provociranog osećajem života pod stalnom opsadom od strane suseda.
Pored unutrašnjih tenzija u odnosima sa etničkim Albancima i napada iz Grčke zbog korišćenja imena ‚Makedonija’, makedonski identitet je ugrožen i iz Bugarske tvrdnjama da su Makedonci zapravo etnički Bugari.
Ipak, pritužbe iz Grčke su najglasnije. Krov zgrade na graničnom prelazu Medžitlija/Niki, na severnoj granici Grčke, u blizini Bitolja, krasi isti ‚antički’ grb koji se može videti na glavnom trgu u centru Bitolja.
Na grbu je prikazano ‚sunce Vergine’, simbol koji koriste i Grci i Makedonci. Ali na ovom grbu, na engleskom i grčkom piše: „Makedonija je rođena u Grčkoj”, što znači da je Makedonija proistekla iz Grčke.
Ovaj natpis treba da ukaže na rešenost Grka da zadrže za sebe kulturno nasleđe klasične antike – pa i reč ‚Makedonija’. U istraživanju koje je prošle godine obavljeno u Grčkoj na nacionalnom nivou, Grci su proglasili Aleksandra Makedonskog za svog najvećeg nacionalnog heroja.
Vasilios Gunaris, profesor istorije na Aristotelovom univerzitetu, u Solunu, kaže da političari sa obe strane granice manipulišu istorijom. „Sve zemlje su sklone flertovanju sa istorijom i mitovima, ali na Balkanu to nije flert već ozbiljna veza”, kaže on.
„Za nas, Grke, biti Grk ili Makedonac je jedna ista stvar”, rekao nam je u poverenju jedan grčki diplomata. „To je deo naše tradicije, kulture i načina života, dok ste vi [Makedonija] nova zemlja na Balkanu [...] Morate da izgradite novi identitet jer ovako kradete naš makedonski identitet.”
Grčka nije jedina zemlja koja optužuje Makedonce za krađu identiteta – isto čini i Bugarska. „Nijedna od istorijskih ličnosti ili reformatora koje vi [Makedonci] slavite nije Makedonac; svi su oni Bugari”, izjavio je lider stranke VMRO iz Bugarske, Krasimir Karakačanov.
On tvrdi da je veštački makedonski identitet nametnut etničkim Bugarima u Makedoniji posle 1944, kada su Titovi partizani isterali bugarsku vojsku iz Makedonije i priključili ovu teritoriju Jugoslaviji, koja je tada obnovljena kao federacija.
„U Makedoniji je izmišljen veštački identitet. Ne postoji makedonski jezik – to je samo dijalekt bugarskog, sa izvesnim brojem različitih reči”, dodaje Karakačanov.
Takvi stavovi su rasprostranjeni u ovoj zemlji. „Opšti stav u Bugarskoj je da su Makedonci zapravo Bugari sa izmenjenom svešću”, objašnjava Jonko Grozev, bugarski aktivista i borac za ljudska prava.
Jedan naizgled trivijalan sukob opteretio je odnose između Makedonije i Bugarske u avgustu 2009. Otkako se Bugarska priključila Evropskoj uniji, više od 50 000 Makedonaca su pribavili bugarske pasoše, sa kojima mogu da putuju u druge zemlje članice EU na osnovu odluke Sofije da izdaje pasoše svakome ko je ‚bugarskog porekla’.
Međutim, kada su makedonske vlasti, u avgustu, osudile makedonsku državljanku Spasku Mitrovu na tri meseca zatvora zbog toga što nije dozvoljavala suprugu da viđa njihovo zajedničko dete, Sofija je izvršila pritisak na Skoplje da oslobodi njihovog ‚državljanina’. Ponovo su se čule pretnje blokiranjem pristupa Makedonije Evropskoj uniji. Mitrova je u oktobru oslobođena.
Ko koga destabilizuje?
Većina eksperata za bezbednost veruje da EU i SAD neće dozvoliti da se tenzije u regionu pretvore u nasilje, ali situacija nastavlja da se pogoršava. Besni zbog enciklopedije, kosovski fudbalski navijači su 27. septembra spalili makedonsku zastavu na utakmici između dva kosovska kluba, Vlaznimija i Prištine.
Bes Albanaca zbog enciklopedije, dugotrajan sukob sa Grčkom i skorašnji nesporazumi sa Bugarskom, ostavili su Makedoniju sa malim brojem prijatelja i stvorili joj nekoliko ljutitih suseda.
Vlade Makedonije i Grčke se uzajamno optužuju za destabilizaciju regiona. „Gruevski podstiče nacionalizam i netoleranciju prema susednim zemljama”, izjavila je bivša grčka ministarka spoljnih poslova, Dora Bakojanis, u februaru 2009.
Makedonski predsednik Ivanov uzvratio je ravnom merom. „Pritisak iz Grčke destabilizuje čitav region”, izjavio je.
Nakon što je desničarska vlada izgubila izbore u septembru, dolazeća vlada levice je najavila da će biti konstruktivnija u svom pristupu sporu oko ‚imena,’ ali malobrojni su oni koji očekuju da Grčka suštinski promeni svoj stav.
Većina se slaže da će se u slučaju ulaska Makedonije u EU najveći deo aktuelnih tenzija smiriti. Jesen 2009. godine je donela dobre vesti u tom smislu.
Dana 14. oktobra, Evropska komisija je izdala preporuku da se Makedoniji omogući da sa Briselom otpočne pregovore o pristupanju. Ipak, konačnu odluku o tome, uz utvrđivanje datuma za otpočinjanje pregovora, treba da donese Savet EU u decembru – a moguće je da će Grčka to blokirati ako Makedonija u međuvremenu ne pokaže političku volju da reši pitanje imena. Problemima sa kojima se Makedonija suočava još se ne nazire kraj.
Okvir 1
Podeljena teritorija
Makedonija je bila deo Osmanskog carstva tokom pet vekova. Posle 1913, teritorija je podeljena između tri balkanske zemlje. Grčka je dobila oko 34 200 km2 (oko 52 odsto teritorije). Srbija je dobila današnju Republiku Makedoniju, sa površinom od 25 333 km2. Bugarska je dobila najmanji deo, 6 449 km2.
Okvir 2
Protiv ‚antikvizacije,’ ali za vladu
Istraživanje koje je Međunarodni republikanski institut obavio u junu 2009. godine pokazalo je da 59 odsto Makedonaca želi da se Gruevski koncentriše na ekonomiju, a ne na antiku. Ali druga istraživanja pokazuju da njegova stranka, VMRO-DPMNE, ima tri puta bolji rejting nego glavna opoziciona stranka socijaldemokrata.
Okvir 3
Davno izgubljeni rođaci
U julu 2008. godine, princ Gazanfar Ali Kan i princeza Rani Atika, pripadnici naroda Hunza koji živi u Pakistanu, u regionu Himalaja, i samoproklamovani potomci Aleksandra Makedonskog, posetili su Skoplje i susreli se sa najvišim zvaničnicima, uključujući premijera Gruevskog i makedonskog pravoslavnog arhiepiskopa, koji ih je blagoslovio.
Hunza muslimani nisu ni znali za Makedoniju do pre 12 godina, kada je jedan makedonski profesor lingvistike izneo tvrdnju da hunza i indoevropski jeziici imaju sličnu gramatiku. I Atina održava bliske veze sa Pakistanom, tačnije sa plemenom Kalaši, koje takođe živi u regionu Himalaja. Grčki emigranti u SAD su zatražili od vlade SAD da pruži specijalnu zaštitu ‚helenskim potomcima armije Aleksandra Makedonskog’ na Himalajima.
Ovaj tekst je rezultat programa Balkanske stipendije za novinarsku izuzetnost, inicijative fondacija Robert Bosch i ERSTE, u saradnji sa Balkanskom istraživačkom mrežom, BIRN.
