Stojim pred barakom. Preda mnom, prizor kao iz bajke. Sve je obavijeno ledom. Izgleda blistavo i strašno. Za razliku od prvog dela autobiografije Bekima Fehmiua Blistavo i strašno gde smo mogli da doživimo detinjstvo i odrastanje na Kosovu posle Drugog svetskog rata, u drugom delu svedoci smo uspona jedne duše koja ne poznaje fizičke granice.
Na prvim stranicama ispred nas izvire posleratni Prizren, uzvišna i jeziva mešavina Jugoslavije i egzotičnog islama, srpskog pravoslavlja i srednjovekovne kulture. Albanski jezik se ne čuje, ali zato odzvanja u prvim srpskim stihovima koji su mu otvorili put ka glumi: I ja u ovom mutnom moru bluda i kala/ne tražim plena/ oh, ja sam željan zraka! I mleka!
Opisan u prezentu, Blistavo i strašno - II deo predstavlja svojevrstan scenario za film. Epizode iz Bekimovog života date su u naznakama, bez uživljavanja i detaljnih opisa, te autobiografija postaje jedna ogromna didaskalija Fehmiuove karijere između dijaloga stvarnosti.
Poput likova iz dela koje je igrao, Fehmiu doživljava na pozornici života svoju antičku sudbinu. Otuda ovaj drugi deo autobiografije predstavlja putovanje po filmskom svetu. Kao i Odisej, Bekim plovi Evropom i Amerikom u potrazi za idealnim likom kome bi udahnuo sav svoj život, uvek imajući na umu svoje mesto mira, Jugoslaviju i Kosovo. Kao pravi ep, Blistavo i strašno nudi pregršt informacija, izazova i situacija u kojima se glavni junak našao. Međutim, dok Odisej sreće samo čudovišta iz mora, Bekim se susreće i blisko druži sa samim crème de la crème filmskog sveta. Svi oni likovi koje smo gledali u filmovima na Politici u 16h sada postaju stvarni, ljudi od krvi i mesa. Od Širli Meklejn, preko Brižid Bardo, Ave Gardner do Pirandela i Hjustona, Bekim nam pruža mogućnost da preko njega dodirnemo one koju su nam se do sada činili nestvarnim. Avanture koje nam pisac opisuje svedočanstvo su ne uspona jedne zemlje, već jednog čoveka koji prevazilazi okove Jugoslavije i postaje svetski građanin.
U prvom sloju dela, ispisana je blistava karijera velikog umetnika. Od filmskog studija do studija, junak izlazi kao pobednik nad otuđenim svetom, nad sobom. Međutim, ispod svega toga krije se strašno osećanje čoveka koji ne može da pronađe svoj dom. To je beg od onoga što nosi u sebi, beg od prezrenja ljudi zbog toga što je telom i dušom Albanac. Fehmiu juri svoju blistavu karijeru pokazujući ovom strašnom svetu da je čovek koji može mnogo bez obzira na nacionalnu i versku pripadnost.
Kada se scenario završi i čitalac je sve informacije upio, najlepše ostaje da teče kao Bistrica kroz Prizren. Život počinje i završava se na daskama. Snaga njegove tuge prerasta svu realnost koja nas okružuje i spaja se sa grčkim patosom. Drugi deo autobiografije, suštinski vedar i brz, predstavlja razradu, klupko života koje se odmotava posle detinjstva u Prizrenu da bi se tragično završio zajedno sa njegovim životom i stihovima koji obeležajavu početak i kraj njegove glumačke karijere: Ja sam gazio u krvi do kolena, i nemam više snova.
