Jer ono što je državni vrh predstavio kao svoje rešenje u obliku zajednice srpskih opština daleko je ispod svega što se ikada nudilo Srbima na Kosmetu i, nažalost, nema nikakve veze sa ovlašćenjima kojima raspolaže predsednik, vlada i skupština RS. Uprkos postdejtonskim pritiscima dela zapadnih sila da se funkcionisanje Dejtona povremeno menja „u ime Dejtona” na štetu RS, što je u Banjaluci karakterisano kao ozbiljna revizija Dejtonskog sporazuma.
Direktor vladine Kancelarije za KiM Aleksandar Vulin rekao je juče da Srbija na Kosovu ne traži Republiku Srpsku već formiranje zajednice koja bi imala izvorna ovlašćenja, kontrolu i uticaj nad sudstvom, policijom, obrazovanjem i svim segmentima važnim za život građana. Ipak, sada je nemoguće napraviti uporedan pregled ovlašćenja Republike Srpske i zajednice srpskih opština na Kosmetu, zato što još niko ne zna koja bi ovlašćenja imala ta zajednica.
Beograd traži zakonodavnu, sudsku i izvršnu vlast (što je pregovore u Briselu dovelo u krizu, jer Priština srpski zahtev svodi na asocijaciju ili čak nevladinu organizaciju kojoj, potpomognuta SAD i Nemačkom, nema nameru da da takva ovlašćenja).
Direktor kancelarije za KiM Aleksandar Vulin juče je rekao za Tanjug da Srbija ne traži Republiku Srpsku: „Ne tražimo spoljne poslove, vojsku i sve ono što je RS imala po Dejtonskom sporazumu (a što joj je oduzeto, uključujući i nadležnosti koje je RS imala i nad policijom). Mi tražimo da Srbi na Kosovu i Metohiji mogu da žive onako kako žele”.
Vulin je rekao da je Republiku Srpsku napravila međunarodna zajednica i, ako nije zadovoljna, onda bi taj problem trebalo da rešava sama sa sobom, a ne sa Srbijom.
Ambasadorovim nezadovoljstvom RS juče je bio iznenađen i predsednik RS Milorad Dodik koji je za Srnu rekao da je RS „potpuno dobro rešenje za njene građane” i da je ambasador prevideo da su se novinari interesovali za američki pogled na predlog Beograda za rešenje pitanja zajednice srpskih opština na Kosovu, a ne za bilo koje pitanje o RS.
Dodik je ocenio da je ambasador Kirbi, ako je već pominjao RS, onda svakako mogao da da i odgovor – zašto ne bi podržao i Srbe u RS da krenu putem samostalnosti, kada se bori za pravo Albanaca na samoopredeljenje i samostalnost KiM zbog animoziteta između Srba i Albanaca.
Istoričar i osnivač Naprednog kluba Čedomir Antić kazao je za „Politiku” da se „razume da velika sila ima pravo na stav, makar isti bio potpuno protivan legitimnim pravima samo jednog naroda, ali da nepravda nije ništa u odnosu na iskazanu neistinu i licemeran odnos”.
„Razmotrimo državne tvorevine na Balkanu čijem su stvaranju SAD doprinele tokom protekle dve decenije. Republika Srpska „nije dobro ispala”? Da li zato što je politički stabilnija i funkcionalnija od Federacije BiH, dražeg ali slabijeg deteta administracije SAD? Da li je omogućila povratak daleko većeg broja prognanika i bolje uslove za njih od Federacije BiH? Da li bi BiH bila uspešnija da je čitava izgrađena po uzoru na Federaciju BiH? Da li bi prava Srba bila bolje zaštićena da su u celoj BiH zapostavljeni i obespravljeni kao u Federaciji BiH?”, postavlja pitanja Antić i konstatuje da su tamo Srbi konstitutivni narod a imaju manje samostalnosti i uticaja nego bošnjačko-muslimanska nacionalna manjina u Srbiji?
„U Republici Srpskoj, koje se jedan Ričard Gir plaši, od rata do danas je stradalo osamdeset puta manje pripadnika manjinskih zajednica nego na albanskom Kosovu posle juna 1999. godine, koje za ambasadora Kirbija očigledno nije greška”, konstatuje Antić i dodaje da je nastojanje SAD i Nemačke da nateraju Srbiju da sama obespravi svoj narod na Kosovu izraz vrhunskog sadizma.
Na pitanje zašto se Vašington plaši još jedne RS, direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić kazao je za „Politiku” da Amerikanci procenjuju dve stvari. Prva je „non pejper” (prvobitna verzija Platforme o KiM) sastavljen u Predsedništvu Srbije, koji je podeljen ambasadama, i onaj deo platforme koji je unet u rezoluciju.
„Po definiciji institucionalne teorije zajednica opština neće moći da ima predsednika, vladu, zakonodavnu i izvršnu vlast nego može samo da bude koordinacija nastupa opština koje je čine. Tu nastaje sumnja da se zloupotrebljava termin zajednica opština, a da se želi region ili entitet unutar Kosova”, kazao je Janjić.
Kao drugi izvor sumnje, on vidi insistiranje Beograda na pravosuđu i policijskim poslovima, jer sadašnje pravosuđe i policijski poslovi na Kosovu funkcionišu po principima koji su uspostavljeni još u doba Unmika, a Euleks i kosovski ustav su to samo preuzeli.
„Podsetimo, Beograd je sarađivao sa Unmikom. Znači ponovo otvaranje sudstva i policijskih poslova je de fakto vraćanje na stanje pre 2006. godine. A pogotovo je iritantno da unutar policijskih snaga bude posebna etnička jedinica koja bi štitila manastire, to je nešto što u Evropi i SAD nije praksa. I to Amerikancima takođe miriše na RS”, smatra Janjić i naglašava da „država u državi” za njih nije dobro rešenje, pa pokušavaju „jednim udarcem da ubiju dve muve: da nateraju Nikolića i Dačića da jasno kažu šta je zajednica opština i da ih distanciraju od Dodika”.
Srpska nacionalna veća bolje rešenje od zajednice srpskih opština
Direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić smatra da je državni vrh zahtevom za zajednicu srpskih opština išao ispod mogućnosti i da je trebalo da traže nacionalni srpski savet. „Kada su izabrali taj naziv odrekli su se takozvane manjinske autonomije koja postoji u Srbiji, jer su politički hteli da se udvore Srbima i da im ne kažu da su manjina. Model srpskog nacionalnog veća napravljen je u doba Koštuničine vlade i Čovića i stoji u fiokama. Da su napravili srpska nacionalna veća po opštinama i onda uspostavili koordinaciju, kao što je u Hrvatskoj, imali bi pravo veta u nekim pitanjima nacionalnog identiteta. Taj model je prihvaćen svugde u Evropi”, naveo je Janjić.
„To je bio način da Srbija uđe u zakonodavnu i izvršnu vlast. Oni to nisu uradili, nisu čak tražili ni region za sever Kosova, nisu tražili ni ono što je u oktobru simulirano: da EU sprovodi upravu dve godine kao u Istočnoj Slavoniji i Mostaru. Ovako će zajednica srpskih opština imati minimalne koordinativne funkcije, upravljaće primedbama i predlozima, jer zajednica opština ne može, a srpsko nacionalno veće može – da osporava zakone”, zaključuje Janjić.
Tekst preuzet iz Politike
