David Albahari: Vratimo nedelju

David Albahari: Vratimo nedelju

Piše: David Albahari

Šta se desilo s nedeljom? Juče sam je celog dana tražio i nigde nisam mogao da je nađem. Nekad je, sećam se, svaka nedelja bila praznik, oblačila se bela košulja i prale se uši i vrat. Nedeljom se išlo na porodične ručkove posle kojih su svi dremali, razbacani po stanu kao nasukani kitovi, i tek bi nas miris crne kafe budio iz te omamljenosti.

Ustajali smo polako, pažljivo, ništa nije smelo da bude brzo i naglo. Nedelja je bila dan sporosti, dan lenjosti, dan koji se provodio tako kao da mu ništa nije prethodilo ili kao da se ništa neće desiti posle njega.

"Nedelja - dan bez budućnosti", napisao je u jednoj svojoj pesmi Raša Livada. Ne znam na šta je on mislio kada je napisao taj stih, ali to je za mene najlepši opis nedelje. One druge nedelje, kakva je nekada bila, a ne kakva je sada i kakva je bila kada sam juče izašao iz kuće.

Nekada nedeljom nisu radile radnje. U stvari, do deset se u nekim prodavnicama mogao kupiti hleb, mleko i pogačice, a bili su, takođe do deset, otvoreni i kiosci za prodaju štampe. Sve ostalo je bilo zatvoreno i uživalo u nedeljnom miru.

Na pijacu se išlo subotom. To je bio pravi dan za kupovinu paprika, lubenica i kajmaka. Nedeljom se odlazilo na pijacu samo u slučaju da vas je nešto sprečilo u subotu. Uostalom, nedeljna ponuda na pijaci je pružala bledu sliku u poređenju sa subotnjim obiljem.

Nedelja je bila dan za izlet. Penjali smo se na Avalu kao da osvajamo Mont Everest, a onda smo trčali nizbrdo sve dok se ne bismo umorili. Tada bismo izvadili kifle namazane buterom, tvrdo kuvana jaja, kriške "Zdenka" sira i crvene jabuke.

Nedeljom je podnevni mir u dvorištu duže trajao. Nismo igrali fudbal, nismo udarali loptom u zid. Ćutali smo čak i dok smo igrali klikere. Tek kasnije popodne, kada se suton već prikradao preko neba, počinjali smo da govorimo glasnije i slobodnije, mada ni tada nisu naši glasovi odjekivali kao tokom drugih dana.

Nedelja je bila spor dan. Dan obnove. Dan kada su u celom gradu u podne složno zveckale kašike za supu, kada su ulice bile puste, a vozila gradskog saobraćaja prazna.

"Nedelja - dan bez budućnosti." Dan u kojem se zaboravljala prošlost i nije se mislilo na budućnost. Prošlost je bila užurbana subota, koju je trebalo što pre smetnuti sa uma; budućnost je dolazila sa ponedeljkom, strašnim danom, koji je predstavljao početak nove jednolične radne nedelje.

Nedelja je bila kao rajska bašta, dan između stvarnosti i snova. Dan u kojem je sve moglo da počne, a ništa nije moralo da se završi. Čardak ni na nebu ni na zemlji.

Međutim, kada sam juče izašao napolje, pomislio sam da je četvrtak, ili petak, ili bilo koji dan. Samo ne nedelja. Naime, sve radnje su bile otvorene: piljarnica, bakalnica, čak i apoteka.

Jedino banka nije radila. Međutim, to i ne očekujem od banke, jer banke svugde rade manje od svih drugih. Ako i banke počnu da rade nedeljom, biće to znak da uskoro dolazi propast sveta. (Nek propadne, nije šteta...)

Onda sam počeo da tražim nedelju. Zavirivao sam u razne zgrade, prošetao sam pored reke, pitao sam ljude koji su čekali na autobuskoj stanici, zatim mladiće i devojke sa slušalicama na ušima, ali niko nije znao da mi odgovori. Slegali su ramenima i gledali me pogledima koji su pokazivali da ne razumeju šta ih pitam, kao da je nedelja zaboravljen i mrtav jezik, razumljiv samo nekim lingvistima i arheolozima.

Lepa je nekad bila nedelja. Ujutru se duže spavalo, kasnije se doručkovalo i svako je smeo da odugovlači koliko god želi.

Nedeljom se išlo na fudbalske utakmice, zatim u šetnje pored reke, a onda, pred kraj dana, naručivale su se palačinke sa čokoladom i orasima. Veče se šunjalo preko neba, ali niko na to nije obraćao pažnju jer smo znali da je nedelja dan drugačiji od svih dana i da se, u stvari, nikada ne završava.

Ali onda se nešto desilo i nedelja je nestala. Ma šta mi radili, ma koliko pokušavali, ne uspevamo da je nađemo. Sakrila se negde, uvređena i zastrašena od mogućnosti da je neko natera da promeni ime. Naime, ako naziv nedelja potiče od reči "ne delati", a svi se tog dana ponašaju kao da je u pitanju bilo koji dan i ne prestaju sa svojim delatnostima, onda nedelja nije nedelja i s pravom je pobegla. Otišla je negde gde se još uvek poštuje jednostavan nauk: šest dana radi, a sedmog se odmaraj, čitaj knjige, piši pesme, otiđi u prirodu, budi nešto drugo, nešto različito od onoga što si ostalih šest dana. Budi drugačiji tog dana da bi ostalih dana bio uvek isti. Uspori ritam. Nađi neku sporu pesmu i slušaj je celog dana. Uživaj u sporosti. Kaži: "Spor sam, priznajem, ali kada bih bio brži, ne bih znao da postojim."

Da, krajnje je vreme da vratimo nedelju. Ako to uskoro ne učinimo, nikada je više nećemo videti. A život bez nedelje, odnosno, život bez dana odmora nije više život, već sumorni ringišpil koji se zaustavlja samo jednom - onda kada je kasno za sve.



Tekst je napisan 2010. godine, a objavljen je u Politici

 

 

 

 

Komentari na tekst (20)
Objavljeno:
Ni ja ne razumem par ovih negativnih komentara.Naravno da i posao u kuci treba da se nekako podeli,i onaj nedeljni.Cemu tolili bes i revolt?
Objavljeno:
Ovo su bile i moje nedelje. Nedostaje samo radio drama nedeljom pre podne koju nisam propustala. U pidzami, naslonjena na naslon fotelje privucene uz radio, naculjenih usiju i ne trepcuci slusala sam i pratila "film" u svojoj glavi.
Objavljeno:
Nekada smo nedjelju započinjali odlaskom u crkvu. Zahvaliti Bogu za sve što smo kroz tjedan dobili, uživali, radili, izmjenili, darovali... a potom kući na ručak. Nije bilo toliko elektronike i televizija. Pogledajte samo kako su nas bombardirali sa Tv-om, satelitima, internetom,i silnim drugim televizijama. Kad da čovek to sve pogleda? Prije nam je bila dosta jedna TV, jedan radio i svi smo sudjelovali kao obitelj oko ručka, cjepanja drva i posprepanja zimnice. Sad imamo - centralno grijanje, u trgovinama kupujemo gotovu zimnicu, koja nije ni u pola zdrava kao ona naša - stara, nemamo vremena za svoje ukućane, a kamo li za širu obitelj? Imamo po jedan ili dva automobila, više se ne vozimo javnim gradskim prevozom, putujemo u svom aranžmanu, opet u svom autu, i kad da se susretnemo s drugim ljudima? Kad da izmjenimo mišljenja, kad smo uvek samo mi u pravu i ne interesira nas mišljenje drugih. Kad da se družimo, kad nismo naučili djeliti. Kad po čitav dan i tjedan samo zgrčemo i skupljamo potrebne i nepotrebne stvari. I okružujemo se stvarima, a ne prijateljima. Robom - a ne živim bićima. Nemamo vremena ni pošteno se odmoriti, da nam ne bi promakla kakva važna informacija. Danas je važno znati prvi. Biti u tijeku zbivanja. Od silne žurbe, ne vidimo čovjeka. Pa ne vidimo ni sebe same. Kad smo se pošteno dali prekontrolirati kod liječnikas opće prakse? Jedemo sve i svašta, robu sumnjiva porijekla, i onda brojimo kalorije. Nekad smo jeli domaču hranu, s našig polja i gospodarstava, a danas nam i to ukidaju. Uvozimo jeftiniju a lošiju hranu. Polja su nam zarasla u šaš i korov. Nije isplativo! govore nam uvoznički lobiji. Premalo smo ulagali u svoju zemlju i svoje ljude, ratare i stočare, ribare i voćare. svi smo žurili postati elektronski osvješteni. I lepo smo se uvukli u zamku zapada - rad od kuće! Sjediš. piješ kavu, pprošećeš kad i kiolko hoćeš, nikom nisi odgovoran osim samome sebi, a sebe nećemo kažnjavati. Pa smo se sve više ulijenili, i kad da se onda odmaramo s familijom ili s obitelji? Kad da se družimo, kad svaki živi na drukom kraju grada. Nekad smo stanovali svi skupa, na istoj adresi do udaje ili ženidbe! A danas svaki - sam za sebe. Smeta nam drugačija glazba, ne volimo taj i takav filmski žanr, ne smijemo jesti isto ko naši prijateljki, moramo paziti na "liniju" i zašto bismo uopće s nekim bilo što djelili? Onda se pitamo kako to da se ne vidimo ni sa najmilijima po čitave godine, osim na Božić ili Novu godinu! Usporimo malo, stanimo na loptu i počnimo cjeniti ono - naše. Prvenstveno ljude. One s kojima živimo, s kojima radimo i s kojima se družimo na dnevnoj bazi. Pa će se i Nedjelja polako, ali sigurno vratiti na našu adresu! Provjerite! Sloboodno, bez straha! :)
Objavljeno:
Bile su to predivne nedjelje, prije ovog nazovi kapitalizma. Sada je sve profit pa i nedjelja. Ja još uživam da nedjeljom ujutro u pidžami pijem dugo kafu, da napravim pitu dok ne ustanu moja velika djeca i još insistiram na zajedničkom objedu. Još ubacimo zajednički ručak i poslijepodnevni film, tako da nedjelje još životom branim a djeca se mire s tim.
Objavljeno:
Da bismo imali tu "sentis" nedelju morali bismo se vratiti u proslost i,ali pre toga vratiti u srce ljubav i spokoj.
Objavljeno:
Da, izgubili smo nedelju.....nekada sam mogla sve da organizujem preko sedmice i da nedelju odmaram sa djecom i muzem, idemo na izlete, posjecujemo prijatelje, familiju, primamo goste, kafenisemo sa komsilukom....bile su to nezaboravne nedelje.....
Objavljeno:
Vratimo Subotu :)
Objavljeno:
Interesantno i realno razmišljanje!!!Šteta što nismo svesni da svakim danom gubimo sve više onoga što nasje nekada davno radovalo!!!Uživali smo u malim stvarima!!!1
Ana
Objavljeno:
Mi i dalje nedjeljom idemo u posjetu babi i djedu i nasim psima i mackama:) Tamo, na selu, jos uvijek je sve mirno i sporo.Mislim da se tamo nedjelja krije od uzurbane gradske vreve i bespostednog kapitalizma.
Objavljeno:
Da, bila je nedelja kad su zene kuvale, prale i cistile i mesile a visa klasa isla da se seta, bas lepo. Srecom, danas zena ne mora, ako nece i nije zatucana, da robija porodici, neka taj muz opere svoj ves i neka skuva sam sebi kafu i neka spremi decu za skolu a ako nece da ravopravno radi u kuci, onda neka plati kucnu pomocnicu, dani robije su gotovi!
Objavljeno:
Anche, nađi nekog tipa. Toliko.
Objavljeno:
cast ova dva izuzetka, drugi komentari su promasili temu, sedi jedan.............
Objavljeno:
ANCHE Ako si ozbiljna sa svojim komentarom onda stvarno nek' ovaj svijet ide u propast. Stvarno ljigavo i radikalno feministički. Pa ne vjerujem da PRAVA ŽENA žali zbog toga što je svome mužu i djeci uljepšala taj dan, Ne vjerujem da bi ona htjela da joj se plati. Pravoj MAJCI je stalo da usreći i uradosti svoju porodicu. To se zove ljubav i mogu je posjedovati samo MAJKE.
Objavljeno:
Samo ti Davide ozdravi, biće nedelja.
a
Objavljeno:
od koga su se naručivale te palačinke ako nitko nije radio?
Objavljeno:
kad vratimo kredite
Objavljeno:
od koga li 'su se narucivale palacinke' nedeljom uvece ako niko ne radi...? od onih nevidljivih naravno! nedelja je bila i ostala dan kada se muskarci odmaraju, a zene rintaju kuvajuci te supe, palacinke i sendvice o kojima autor tako pesnicki pise, sve vreme zanemarujuci neplaceni zenski rad!
Objavljeno:
Nedelja nije izgubljena...svako sa sobom treba da ponese svoju nedelju...gdje god da zivi...unatoc prepunim parkinzima ispred trznih centara,super mega snizenjima bjele tehnike, unatoc praznom frizideru, unatoc ...ja je nosim sa sobom,guram, namecem,insistiram...dan za porodicu..i prirodu!!!
Objavljeno:
Draga je i neophodna Nedelja
Objavljeno:
NEDELJA
 

Napomena:
Svi komentari se prethodno moraju odobriti od strane administratora prije nego budu vidljivi na portalu. BUKA se ograđuje od stavova i mišljenja iznesenih u komentarima postavljenih na našim stranicama. Svi stavovi i mišljenja komentatora odražavaju stavove i mišljenja isključivo onih koji ih postavljaju. Redakcija BUKE je u slučaju komentara koji izazivaju rasnu, nacionalnu ili vjersku mržnju, te potiču na nasilje dužna obavijestiti nadležne organe o takvom pristiglom komentaru.