Odlomak iz romana "Majstor i margarita"
Tama, koja je nadolazila sa Sredozemnog mora, prekrila je grad
koji je prokurator mrzeo. Iščezli su viseći mostovi koji su spajali hram
i strašnu Antonijevu kulu... Nestao je Jerušalem, veliki grad, kao da
ga nikad nije ni bilo na svetu... Pa, idite bestraga i vi i vaša
nagorela sveska i sasušena ruža! Sedite ovde na klupi sami i preklinjete
ga da vas oslobodi, da vam dopusti da udišete vazduh, da nestane iz
vašeg sećanja!
Prebledelog lica, Margarita se vrati na klupu. riđi ju je gledao žmirkajući.
- Ništa ne razumem - tiho reče Margarita Nikolajevna. - .......
- Kakva gnjavaža... - progunđa riđi i progovori glasnije: - Oprostite,
ali rekao sam vam da nisam ni iz kakve ustanove. Sedite, molim vas.
Margarita se bez reči povinovala, ali ipak, sedajući, upita još jednom:
- Ko ste vi?
- Pa dobro, zovem se Azazelo, ali to vam svejedno ništa ne govori.
- A da li biste mi rekli kako ste saznali za listove i moje misli?
- Neću da kažem - hladno odgovori Azazelo.
- Ali vi nešto znate o njemu? - molećivo šapnu Margarita.
- No, recimo da znam.
- Preklinjem, recite samo jedno.... da li je živ? ... Ne mučite me!
- No, živ je, živ - nerado se odazva Azazelo.
- Bože! ...
- Molim vas, bez uzbuđenja i uzvikivanja - namršteno reče Azazelo.
- Oprostite, oprostite - mrmljala je sada pokorno Margarita - naravno,
naljutila sam se na vas. Ali, složićete se, kad neko na ulivi poziva
ženu nekud u goste...Nemam predrasuda, uveravam vas - Margarita se
nesvesno nasmešila - ali nikada ne srećem nikakve strance, uopšte nemam
volje da se sa njima upoznajem... a osim toga, moj muž... Moja tragedija
je u tome što živim sa nekim koga ne volim... ali smatram nedostojnim
da mu kvarim život... Od njega ništa osim dobra nisam videla...
Azazelo sasluša ovaj nepovezani govor s očiglednom dosadom i reče grubo:
- Zamolio bih vas da za trenutak ućutite.
Margarita poslušno zaćuta.
- Pozivam vas kod stranca koji je potpuno bezopasan. I neće ni živa duša znati za tu posetu. Eto, za to vam ja jamčim.
- A šta ću ja njemu? - ulagivački upita Margarita.
- To ćete saznati kasnije.
- Razumem... Treba da mu se podam - reče Margarita zamišljeno.
Ovo Azazelo nekako nadmeno proprati sa i odgovori ovako:
- Uveravam vas da nema žene na svetu koja to ne bi poželela - smešak
iskrivi Azazelovu njušku - ali, razočaraću vas, toga neće biti.
- Kakav je to stranac!? - smete se Margarita i uzviknu tako glasno da se
prolaznici okrenuše prema njoj. - Kakvog ja interesa imam da idem kod
njega?
Azazelo se naže prema njoj i značajno šapnu:
- No, interes je veoma veliki... iskoristićete priliku...
- Šta!? - uzviknu Margarita i razrogači oči. - Ako vas dobro razumem, vi aludirate na to da tamo mogu saznati nešto o Njemu?
Azazelo ćutke potvrdi glavom.
- Idem! - silovito uzviknu Margarita i uhvali Azazela za ruku.
....
- ...znam na šta pristajem. Ali pristajem na sve zbog Njega, zato što se ničemu više na ovome svetu i ne nadam....
