Ko se nije obogatio magarac bio

E, ovih dana oprčkivaše počesto što povodom svetkovina, što povodom Dana za slikanja, odlikovanja i pomilovanja. Prijem za prijemom, slika do slike. Oprčkivali su za drugom vrstom švedskog stola  penzioneri od onog što zovu penzijom ovde, a socijalnom pomoći negde gde se realizuju data obećanja o blagostanju. Uz z borački dodatak oprčkivali su svi oni  kojima ni danas dan nije jasno jesu li jeli o trošku 2009-te ili 2010-te. O trošku 2010-te, kažem ja. Toga nema u rebalansu budžeta za 2009-tu, a kao što znaju i studenti prve godine ekonomije, budžet ima snagu zakona, ne može se isplaćivati ništa mimo njega, pa je priča kako su dobili borački dodatak za 2009-tu u najmanju ruku smešna, posebno što na onim odrescima piše 2010. Jedino ako se vladajući ne nadaju nekom čudu u ovoj godini po kojem će iznenada neko tamo doneti silne pare i borcima će biti isplaćeno mnogo, mnogo više. Znamo da nije tako, više se računa na to da će borci po ko zna koji put zaćutati jer, zaboga, u pitanju je opstanak Republike i naroda i moraju da imaju razumevanja za odsutnu borbu i eventualne troškove referenduma, kada će ponosni izaći da glasaju za Dejton i protiv drskog i mrskog stranog okupatora, koji nam idilu kvari. A kad se obavi referendum i potroše te pare koje su mogle otići, recimo, za borački dodatak, onda će im svima biti rešeno sve i neće više biti problema  ni sa stanovima, platama, dodacima, a ni stipendijama za decu. Penzionere moramo držati u  pokretnom stanju tek toliko da izađu prvo na referendum, a onda i na glasanje i da poslednjim atomima snage zaokruže ono gde piše SNSD. Posle toga odlaze kolektivno u raj. Kako smo čuli na BEL TV, aktiv žena SNSD-a ima 120.000 članova. Odakle ta brojka, ne znam. Matematika mi nije jasna, ali mi je jasan bio potez da se aktivu žena iz Krupe obeća plaćeni vikend.

Potez jasan, ali izvor finansiranja nije. Kao što nisu jasni troškovi za silne prijeme, predstave i primanja za Dan slikanja, odlikovanja i pomilovanja na prelazu između godine štednje u godinu krize. Bar kako ih vlast proglašava. Valjda je to način da se sačuva voljena Republika. Siromašni mogu i da sačekaju. Njih ionako slikaju samo one neprijateljske, zle i tendenciozne televizije, a na prijemima će biti viđeni samo uoči izbora i na izborima. Ako premijer velikodušno otvori vrata i pripusti ih da u stampedu oprčkuju stojeći.

Paralelni izborni štab se nalazi pri Crkvi. Otud veronauka u srednje škole, a obećanje da će svakoj eparhiji biti data koncesija da grade neku hidrocentralicu i lepo žive od prihoda. Ko te pita za procedure, moral, zakon i slične trice?! Niti o tome pita davalac, niti primalac očigledno. Gde li je tu briga za narod, ne znam. Vezu sa vlašću odavno nemam, izopštena sam. Vezu Sa Bogom neću da ostvarujem preko posrednika koji nijednom ne rekoše da je skaradno otimati od naroda, varati ga, potkradati, obmanjivati, strašiti, etiketirati, baviti se stvaranjem nekih, kao, domaćih neprijatelja i izdajnika, kao i galantno poklanjati ono narodno. Pri tome svetovna vlast učestvuju i u izboru za patrijaha, pa je već jasno ko su favoriti i za koga se navija. Ako ti otkažu međunarodni pomoć i podršku, tu je Crkva. To što je Crkva svojevremno javno prezrela bezbožnike, kako su ih tada nazvali, a sada ih  podržavaju kao božje ljude u tom iznenadnom zaokretu, to je valjda isto u cilju očuvanja Republike i naroda? Ili ih tretiraju kao pokajnike?

Samo je pitanje koliko će u toj ljubavi biti pokojnika od gladi. I koliko će se nečasnih sakriti iza časnih onda kad se budu ograđivali da to nije činila vlast ili Crkva, već tamo neki neodgovorni pojedinci na svoju ruku. Ali, možda će i blagosloviti ono referendumsko pitanje formulisano kao da li podržavate Dejton i protivite se svim nametnutim odlukama OHR-a. Dejton da se kaže da smo mi legalisti i konstruktivni, a onaj drugi deo pitanja da se odmah odbace i one moguće odluke koje bi po ušima udarile i neke pojedince iz vlasti. Evo, nije ništa do nas, narod je tako hteo.  Hoće li ga biti ili neće, sasvim mi je svejedno. I da njih deset izađe da glasa, proglasiće se uspehom i demokratski izraženom voljom naroda. Do tada će i ono malo neispranih mozgova biti preprano, a ostatak zastrašen pričom da ako nisi za vođu i referendum, nisi Srbin, nisi vernik, nisi vredan ni boravka u ovom raju nebeskom, a moglo bi ti se desiti da ti se izmakne čak i onaj dobro znani švedski sto za sirotinju – kontejneri i smetljišta. Naime, posebnom uredbom može biti regulisano da se zabranjuje prčkanje i oprčkvanje oko istih.  A kako vreme ide, cene rastu i sve više je nezaposlenih, sve se manje baca i na smetljište. Reciklira se i glođe do kraja, ostavlja kao zaliha za zlu ne trebalo. Koliko ćemo se još igrati žmurke i ćora-bake čekajući da ovo prođe, čekajući neke bolje dane koji, valjda, sami od sebe treba da dođu, neizvesno je.

A kako se u parlamentu igraju žmurke?  2006, 2007, 2008, 2009,  ko se nije obogatio magarac bio!