“Povećanje plata u javnim preduzećima nije u skladu sa stend-baj aranžmanom sa Međunarodnim monetarnim fondom. Srpske vlasti su se u pismu o namerama, koje su potpisale u decembru, obavezale da obezbede da plate u javnim preduzećima budu zamrznute u nominalnom iznosu tokom 2010. godine”, rekao je listu Danas Lisovolik reagujući na vesti da je vlada pristala da radnicima Termoelektrane “Nikola Tesla“ poveća plate za 8,5 odsto i da su u toku pregovori o odobravanju povišice u Telekomu Srbija.
Na pitanje da li su se srpske vlasti obratile MMF-u pre nego što su pristale na povećanje zarada, Lisovolik kaže da još nisu konsultovani o ovim potezima i da “i dalje pretpostavljamo da će politike zarada u velikim državnim preduzećima biti vođene dogovorenim zamrzavanjem plata“.
MMF:Primenićemo korektivne mere
Lisovolik upozorava da do kraja februara ističe rok za potvrdu sporazuma sa 10 velikih preduzeća o zamrzavanju plata.
“Čekamo informacije o poslovnim planovima ovih preduzeća i ukoliko nakon isteka roka za potvrdu sporazuma o zamrzavanju plata, ovaj sporazum ne bude potvrđen, moraćemo da procenimo implikacije i da dogovorimo korektivne mere”, kaže Lisovolik.
Govoreći o implikacijama takvih poteza na makroekonomsku stabilnost, Lisovolik ističe da bi povećanje zarada u javnim preduzećima bilo skupo za budžet i za javni dug, pošto je verovatno da bi to povećalo potrebu za subvencijama i državnim garancijama za zajmove tih preduzeća, koje su u poslednje vreme već u porastu.
Pod pritiskom radnika termoelektrane “Nikola Tesla“, koji su smanjili proizvodnju i pretili radikalizacijom štrajka, vlada Srbije je pristala na zahteve za povećanjem plata, iako se sporazumom sa MMF-om obavezala da masa zarada u Elektroprivredi Srbije ostane na dosadašnjem nivou.
"Javnim preduzećima su potrebne reforme koje unapređuju efikasnost i preuranjeno povećanje plata, koje nije povezano sa takvim reformama bilo bi kontraproduktivno. Disciplina po pitanju zarada u javnim preduzećima je takođe ključna u obezbeđivanju umerenosti zarada u čitavoj privredi i time konkurentnosti srpske ekonomije, a naročito izvozne konkurentnosti", precizirao je šef misije MMF-a.
Telekom ne prihvata kompromis
Odmah posle radnika TENT-a, štrajk su najavili i zaposleni u Telekomu, koji svoj zahtev za povišicom pravdaju dobrim poslovnim rezultatima preduzeća, ali i time da je vlada izašla u susret sindikalcima EPS-a, pa bi trebalo i njima.
Predsednik Sindikata Telekoma Miroslav Joksimović rekao je da će na sednici Izvršnog odbora biti formiran štrajkački odbor, ako ih vlada ne bude pozvala na sastanak, „pošto je saopštila da se već susrela sa nama, a nismo bili ni na jednom sastanku“. On je podsetio da su, prema potpisanom ugovoru sa vladom, plate Telekoma u januaru trebalo da porastu za šest odsto i da im u junu bude isplaćena bruto zarada, kao i regres i topli obrok i da oni od toga ne odustaju.
“Prosečna plata u Telekomu jeste preko 50.000 dinara, ali 65 odsto zaposlenih prima po 35.000, a prosek podiže jedna trećina radnika koja ima visoko obrazovanje. Kada je vlada mogla da EPS-u poveća zarade na osnovu obećanja o tome da će ostvariti više prihode, ne vidim zašto ne bi povećala i nama koji smo već ostvarili rekordno visoku dobit i to na veoma konkurentnom tržištu mobilne telefonije”, kaže Joksimović i dodaje da su plate radnika Telekoma dvostruko niže nego u Telenoru ili Vipu i da zbog toga njihovi najveći stručnjaci razmišljaju da pređu u te kompanije ili su već otišli.
Prema pisanju Danasa, generalni direktor Telekoma Srbije Branko Radujko tokom jučerašnjeg dana bio je u vladi na pregovorima o povećanju zarada, ali se ne zna da li su se predstavnici vlade i Telekoma, na kraju ipak nešto konkretno dogovorili.
Tekst preuzet sa www.b92.net
